Пређи на садржај
Еурипид

око 480–406. п.н.е.

Еурипид

"Филозоф на сцени", познат по психолошкој дубини ликова (посебно жена) и критичком ставу према митовима и боговима.

Еурипид је најмодернији од три велика трагичара. Сачувано је чак 18 његових трагедија. Познат је по реалистичном приказу људи, психолошком понирању у женске ликове (Медеја, Федра) и преиспитивању традиционалних митова и богова. Аристотел га је назвао „најтрагичнијим од свих песника“.

Основни подаци

Рођен
око 480. п.н.е.Саламина
Умро
око 406. п.н.е.Македонија
Епоха
Антика
Језик
Старогрчки
Жанр
Трагедија
Стваралаштво
455–406. п.н.е.
Драмских дела
19
У архиву
7 дела

Биографија

Еурипид (грч. Εὐριπίδης) рођен је око 480. п.н.е. на острву Саламини, а умро је око 406. п.н.е. у Македонији. По предању, родио се на дан битке код Саламине. Био је последњи од тројице великих атинских трагичара.

На драмским такмичењима први пут је наступио 455. п.н.е. са трагедијом „Пелијаде“. Приписује му се 92 или 95 драма, али је за живота однео само четири прве награде, а пету постхумно. Често је био критикован због иновација и скептичног односа према митовима и боговима, а Аристофан га је исмејавао у „Тесмофоријазама“ и „Жабама“.

До нас је стигло 19 његових драма: 17 трагедија, трагедија „Рес“ (чије је ауторство спорно) и сатирска драма „Киклоп“, што је више него што је сачувано од Есхила и Софокла заједно. Део тих комада стигао је до нас у збирци поређаној по азбучном реду наслова. „Баханткиње“ и „Ифигенија у Аулиди“ изведене су тек после његове смрти, око 405. п.н.е.

Пред крај живота напустио је Атину и отишао на двор македонског краља Архелаја, где је и умро; једна античка прича каже да су га растргли ловачки пси. У његовим драмама хор губи на важности, прологи и расплети често су дати речју бога („бог из машине“), а јунаци, нарочито жене попут Медеје и Федре, приказани су с необичном психолошком дубином. Аристотел га је назвао „најтрагичнијим од свих песника“.

Значај и наслеђе

  • Реализам

    Спустио је трагедију са херојских висина на земљу, приказујући људе „онаквим какви јесу“.

  • Психологија

    Мајстор женске психологије и приказа ирационалних страсти (Медеја, Федра).

  • Deus ex machina

    Често користио „бога из машине“ за расплет радње, што је критиковано као драмска слабост или иронија.

  • Критика друштва

    Преиспитивао је однос према боговима, робовима и положај жена, што га чини изузетно актуелним данас.

Трилогије и тетралогије1

Тројанска тетралогија

Три трагедије и сатирска драма · 415. п.н.е.

Сачувано у целини: 1 од 4 · само фрагменти: 3

  1. I деоАлександарСамо фрагменти
  2. II деоПаламедСамо фрагменти
  3. III деоТројанкеСачувано
  4. Сатирска драмаСизифСамо фрагменти

У целини је сачувана само трећа драма, „Тројанке“; остали комади су углавном изгубљени. Сва четири комада обрађују грађу из Тројанског рата. Еурипид је добио другу награду, а победио је мање познати трагичар Ксенокле. Није сигурно да су комади чинили једну причу.

Извор: Еурипид, Тројанке, Г. Мареј (Гутенберг), Енциклопедија Британика: Тројанке, Хрватска енциклопедија: Еурипид

Дела19 укупно, 7 са анализом

Дела са анализом на сајту7

Алкестида 438. п.н.е. Краљ Адмет може да избегне смрт ако неко добровољно умре уместо њега, а једино његова жена Алкестида на то пристаје. Док… Трагедија Медеја 431. п.н.е. Јасон напушта Медеју, колхидску чаробницу која је због њега издала оца и домовину, и жени се кћерком коринтског краља.… Трагедија Хиполит 428. п.н.е. Богиња Афродита се свети Хиполиту, Тезејевом сину, који се одриче љубави и поштује само Артемиду. Зато у његову маћеху… Трагедија Тројанке 415. п.н.е. Троја је пала, а њене преживеле жене чекају на обали да буду подељене победницима као плен. Краљица Хекаба, пророчица… Трагедија Ифигенија на Тауриди око 414. п.н.е. Ифигенија, коју је Артемида некада однела са жртвеника у Аулиди, служи као свештеница богиње у далекој Тауриди, где мора да… Трагикомедија Баханткиње око 405. п.н.е. Бог Дионис, прерушен у странца са Истока, долази у Тебу да би град приморао да призна његово божанство. Млади краљ Пентеј… Трагедија Ифигенија у Аулиди око 405. п.н.е. Грчка флота стоји у Аулиди јер нема ветра, а пророк Калхант тврди да ће се он појавити тек када Агамемнон жртвује кћер… Трагедија

Потпун списак драмских дела19

Списак обухвата свих 19 сачуваних драма: 17 трагедија, „Рес“ (ауторство спорно) и сатирску драму „Киклоп“. Еурипиду се приписује 92–95 драма, па је изгубљених око седамдесет пет; испод је избор од тридесетак наслова.

  1. 438. п.н.е.Алкестидаанализа на сајтуἌλκηστις · драма са срећним крајем; жена пристаје да умре уместо мужа
  2. 431. п.н.е.Медејаанализа на сајтуΜήδεια · трагедија; Медеја се свети Јасону убиством властите деце
  3. око 430. п.н.е.ХераклидиἩρακλεῖδαι · трагедија; Атина штити децу прогоњеног Херакла
  4. 428. п.н.е.Хиполитанализа на сајтуἹππόλυτος · трагедија; Федрина страст и Хиполитова смрт
  5. око 425. п.н.е.АндромахаἈνδρομάχη · трагедија; Хекторова удовица и спартанска принцеза Хермиона
  6. око 424. п.н.е.ХекубаἙκάβη · трагедија; освета бивше тројанске краљице
  7. око 423. п.н.е.ПрибеглицеἹκέτιδες · трагедија; мајке моле Тезеја да им врати тела синова
  8. око 420. п.н.е.ЕлектраἨλέκτρα · трагедија; освета Агамемнонове деце, без идеализације
  9. око 416. п.н.е.ХераклеἩρακλῆς · трагедија; Херакле у лудилу убија породицу
  10. 415. п.н.е.Тројанкеанализа на сајтуΤρῳάδες · трагедија; судбина жена после пада Троје
  11. око 414. п.н.е.Ифигенија на Тауридианализа на сајтуἸφιγένεια ἐν Ταύροις · трагедија; препознавање сестре и брата
  12. око 413. п.н.е.ЈонἼων · трагедија; препознавање у Делфима
  13. 412. п.н.е.ХеленаἙλένη · трагедија; права Хелена је у Египту, у Троји је била само утвара
  14. око 410. п.н.е.ФеничанкеΦοίνισσαι · трагедија; сукоб Етеокла и Полиника
  15. 408. п.н.е.ОрестὈρέστης · трагедија; Орест после убиства мајке
  16. око 405. п.н.е.Баханткињеанализа на сајтуΒάκχαι · трагедија; постхумно изведена; Дионис и Пентеј
  17. око 405. п.н.е.Ифигенија у Аулидианализа на сајтуἸφιγένεια ἐν Αὐλίδι · трагедија; постхумно изведена; крај вероватно интерполисан
  18. датум споренКиклопΚύκλωψ · сатирска драма; једина потпуно сачувана
  19. датум споренРесῬῆσος · трагедија; ауторство спорно, традиционално приписана Еурипиду

Изгубљена дела

Наслови који су нам познати из старих извора, али чији текстови нису сачувани.

  • Пелијаде (455. п.н.е.)
  • Алкмеон у Псофиди (438. п.н.е.)
  • Крићанке (438. п.н.е.)
  • Телеф (438. п.н.е.)
  • Крићани (око 435. п.н.е.)
  • Диктис (431. п.н.е.)
  • Филоктет (431. п.н.е.)
  • Белерофонт (око 430. п.н.е.)
  • Стенебеја (око 429. п.н.е.)
  • Кресфонт (око 425. п.н.е.)
  • Ерехтеј (око 422. п.н.е.)
  • Мудра Меланипа (око 420. п.н.е.)
  • Фаетон (око 420. п.н.е.)
  • Александар (415. п.н.е.)
  • Паламед (415. п.н.е.)
  • Сизиф (415. п.н.е., сатирска драма)
  • Андромеда (412. п.н.е.)
  • Заробљена Меланипа (око 412. п.н.е.)
  • Антиопа (око 410. п.н.е.)
  • Архелај (око 410. п.н.е.)
  • Хипсипила (око 410. п.н.е.)
  • Алкмеон у Коринту (око 405. п.н.е.)
  • Егеј
  • Еол
  • Алкмена
  • Алопа
  • Антигона
  • Ауга
  • Едип
  • Тезеј

Из исте епохе: Антика

Есхилоко 525–456. п.н.е. Отац трагедије, увео је другог глумца и смањио улогу хора, фокусирајући се на велике моралне и теолошке теме. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Софоклеоко 496–406. п.н.е. Мајстор трагичког јунака. Увео је трећег глумца, повећао хор на 15 чланова и писао драме савршене структуре. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Аристофаноко 446–386. п.н.е. Највећи песник Старе комедије, користио је позориште за оштру политичку сатиру, пародију и фантастичне заплете. АнтикаСтарогрчки4 дела у архиву Менандароко 342–290. п.н.е. Зачетник Нове комедије, која се фокусира на приватни живот, породичне односе и типске ликове уместо политике. АнтикаСтарогрчки1 дело у архиву Плаутоко 254–184. п.н.е. Римски комедиограф, мајстор фарсе и бучне комедије ситуације, снажно утицао на Молијера и Шекспира. АнтикаЛатински1 дело у архиву Теренцијеоко 195–159. п.н.е. Римски комедиограф познат по префињенијем језику, психологији ликова и сложенијим заплетима од Плаута. АнтикаЛатински1 дело у архиву

Више о епохи: Антика

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Хрватска енциклопедија: Еурипиддатуми живота, 17 потпуних трагедија и „Киклоп“, датовање главних драма (Алкестида 438, Медеја 431, Хиполит 428, Тројанке око 415.) · enciklopedija.hr
  3. Британика: Euripides18–19 сачуваних драма, питање ауторства „Реса“ и „Киклоп“ као сатирска драма · britannica.com

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.