Pređi na sadržaj
Corpus Dramaticum
Euripid

oko 480–406. p.n.e.

Euripid

"Filozof na sceni", poznat po psihološkoj dubini likova (posebno žena) i kritičkom stavu prema mitovima i bogovima.

Euripid je najmoderniji od tri velika tragičara. Sačuvano je čak 18 njegovih tragedija. Poznat je po realističnom prikazu ljudi, psihološkom poniranju u ženske likove (Medeja, Fedra) i preispitivanju tradicionalnih mitova i bogova. Aristotel ga je nazvao „najtragičnijim od svih pesnika“.

Osnovni podaci

Rođen
oko 480. p.n.e.Salamina
Umro
oko 406. p.n.e.Makedonija
Epoha
Antika
Jezik
Starogrčki
Žanr
Tragedija
Stvaralaštvo
455–406. p.n.e.
Dramskih dela
19
U arhivu
7 dela

Biografija

Euripid (grč. Εὐριπίδης) rođen je oko 480. p.n.e. na ostrvu Salamini, a umro je oko 406. p.n.e. u Makedoniji. Po predanju, rodio se na dan bitke kod Salamine. Bio je poslednji od trojice velikih atinskih tragičara.

Na dramskim takmičenjima prvi put je nastupio 455. p.n.e. sa tragedijom „Pelijade“. Pripisuje mu se 92 ili 95 drama, ali je za života odneo samo četiri prve nagrade, a petu posthumno. Često je bio kritikovan zbog inovacija i skeptičnog odnosa prema mitovima i bogovima, a Aristofan ga je ismejavao u „Tesmoforijazama“ i „Žabama“.

Do nas je stiglo 19 njegovih drama: 17 tragedija, tragedija „Res“ (čije je autorstvo sporno) i satirska drama „Kiklop“, što je više nego što je sačuvano od Eshila i Sofokla zajedno. Deo tih komada stigao je do nas u zbirci poređanoj po azbučnom redu naslova. „Bahantkinje“ i „Ifigenija u Aulidi“ izvedene su tek posle njegove smrti, oko 405. p.n.e.

Pred kraj života napustio je Atinu i otišao na dvor makedonskog kralja Arhelaja, gde je i umro; jedna antička priča kaže da su ga rastrgli lovački psi. U njegovim dramama hor gubi na važnosti, prologi i raspleti često su dati rečju boga („bog iz mašine“), a junaci, naročito žene poput Medeje i Fedre, prikazani su s neobičnom psihološkom dubinom. Aristotel ga je nazvao „najtragičnijim od svih pesnika“.

Značaj i nasleđe

  • Realizam

    Spustio je tragediju sa herojskih visina na zemlju, prikazujući ljude „onakvim kakvi jesu“.

  • Psihologija

    Majstor ženske psihologije i prikaza iracionalnih strasti (Medeja, Fedra).

  • Deus ex machina

    Često koristio „boga iz mašine“ za rasplet radnje, što je kritikovano kao dramska slabost ili ironija.

  • Kritika društva

    Preispitivao je odnos prema bogovima, robovima i položaj žena, što ga čini izuzetno aktuelnim danas.

Trilogije i tetralogije1

Trojanska tetralogija

Tri tragedije i satirska drama · 415. p.n.e.

Sačuvano u celini: 1 od 4 · samo fragmenti: 3

  1. I deoAleksandarSamo fragmenti
  2. II deoPalamedSamo fragmenti
  3. III deoTrojankeSačuvano
  4. Satirska dramaSizifSamo fragmenti

U celini je sačuvana samo treća drama, „Trojanke“; ostali komadi su uglavnom izgubljeni. Sva četiri komada obrađuju građu iz Trojanskog rata. Euripid je dobio drugu nagradu, a pobedio je manje poznati tragičar Ksenokle. Nije sigurno da su komadi činili jednu priču.

Izvor: Euripid, Trojanke, G. Marej (Gutenberg), Enciklopedija Britanika: Trojanke, Hrvatska enciklopedija: Euripid

Dela19 ukupno, 7 sa analizom

Dela sa analizom na sajtu7

Alkestida 438. p.n.e. Kralj Admet može da izbegne smrt ako neko dobrovoljno umre umesto njega, a jedino njegova žena Alkestida na to pristaje. Dok… Tragedija Medeja 431. p.n.e. Jason napušta Medeju, kolhidsku čarobnicu koja je zbog njega izdala oca i domovinu, i ženi se kćerkom korintskog kralja.… Tragedija Hipolit 428. p.n.e. Boginja Afrodita se sveti Hipolitu, Tezejevom sinu, koji se odriče ljubavi i poštuje samo Artemidu. Zato u njegovu maćehu… Tragedija Trojanke 415. p.n.e. Troja je pala, a njene preživele žene čekaju na obali da budu podeljene pobednicima kao plen. Kraljica Hekaba, proročica… Tragedija Ifigenija na Tauridi oko 414. p.n.e. Ifigenija, koju je Artemida nekada odnela sa žrtvenika u Aulidi, služi kao sveštenica boginje u dalekoj Tauridi, gde mora da… Tragikomedija Bahantkinje oko 405. p.n.e. Bog Dionis, prerušen u stranca sa Istoka, dolazi u Tebu da bi grad primorao da prizna njegovo božanstvo. Mladi kralj Pentej… Tragedija Ifigenija u Aulidi oko 405. p.n.e. Grčka flota stoji u Aulidi jer nema vetra, a prorok Kalhant tvrdi da će se on pojaviti tek kada Agamemnon žrtvuje kćer… Tragedija

Potpun spisak dramskih dela19

Spisak obuhvata svih 19 sačuvanih drama: 17 tragedija, „Res“ (autorstvo sporno) i satirsku dramu „Kiklop“. Euripidu se pripisuje 92–95 drama, pa je izgubljenih oko sedamdeset pet; ispod je izbor od tridesetak naslova.

  1. 438. p.n.e.Alkestidaanaliza na sajtuἌλκηστις · drama sa srećnim krajem; žena pristaje da umre umesto muža
  2. 431. p.n.e.Medejaanaliza na sajtuΜήδεια · tragedija; Medeja se sveti Jasonu ubistvom vlastite dece
  3. oko 430. p.n.e.HeraklidiἩρακλεῖδαι · tragedija; Atina štiti decu progonjenog Herakla
  4. 428. p.n.e.Hipolitanaliza na sajtuἹππόλυτος · tragedija; Fedrina strast i Hipolitova smrt
  5. oko 425. p.n.e.AndromahaἈνδρομάχη · tragedija; Hektorova udovica i spartanska princeza Hermiona
  6. oko 424. p.n.e.HekubaἙκάβη · tragedija; osveta bivše trojanske kraljice
  7. oko 423. p.n.e.PribegliceἹκέτιδες · tragedija; majke mole Tezeja da im vrati tela sinova
  8. oko 420. p.n.e.ElektraἨλέκτρα · tragedija; osveta Agamemnonove dece, bez idealizacije
  9. oko 416. p.n.e.HerakleἩρακλῆς · tragedija; Herakle u ludilu ubija porodicu
  10. 415. p.n.e.Trojankeanaliza na sajtuΤρῳάδες · tragedija; sudbina žena posle pada Troje
  11. oko 414. p.n.e.Ifigenija na Tauridianaliza na sajtuἸφιγένεια ἐν Ταύροις · tragedija; prepoznavanje sestre i brata
  12. oko 413. p.n.e.JonἼων · tragedija; prepoznavanje u Delfima
  13. 412. p.n.e.HelenaἙλένη · tragedija; prava Helena je u Egiptu, u Troji je bila samo utvara
  14. oko 410. p.n.e.FeničankeΦοίνισσαι · tragedija; sukob Eteokla i Polinika
  15. 408. p.n.e.OrestὈρέστης · tragedija; Orest posle ubistva majke
  16. oko 405. p.n.e.Bahantkinjeanaliza na sajtuΒάκχαι · tragedija; posthumno izvedena; Dionis i Pentej
  17. oko 405. p.n.e.Ifigenija u Aulidianaliza na sajtuἸφιγένεια ἐν Αὐλίδι · tragedija; posthumno izvedena; kraj verovatno interpolisan
  18. datum sporenKiklopΚύκλωψ · satirska drama; jedina potpuno sačuvana
  19. datum sporenResῬῆσος · tragedija; autorstvo sporno, tradicionalno pripisana Euripidu

Izgubljena dela

Naslovi koji su nam poznati iz starih izvora, ali čiji tekstovi nisu sačuvani.

  • Pelijade (455. p.n.e.)
  • Alkmeon u Psofidi (438. p.n.e.)
  • Krićanke (438. p.n.e.)
  • Telef (438. p.n.e.)
  • Krićani (oko 435. p.n.e.)
  • Diktis (431. p.n.e.)
  • Filoktet (431. p.n.e.)
  • Belerofont (oko 430. p.n.e.)
  • Stenebeja (oko 429. p.n.e.)
  • Kresfont (oko 425. p.n.e.)
  • Erehtej (oko 422. p.n.e.)
  • Mudra Melanipa (oko 420. p.n.e.)
  • Faeton (oko 420. p.n.e.)
  • Aleksandar (415. p.n.e.)
  • Palamed (415. p.n.e.)
  • Sizif (415. p.n.e., satirska drama)
  • Andromeda (412. p.n.e.)
  • Zarobljena Melanipa (oko 412. p.n.e.)
  • Antiopa (oko 410. p.n.e.)
  • Arhelaj (oko 410. p.n.e.)
  • Hipsipila (oko 410. p.n.e.)
  • Alkmeon u Korintu (oko 405. p.n.e.)
  • Egej
  • Eol
  • Alkmena
  • Alopa
  • Antigona
  • Auga
  • Edip
  • Tezej

Iz iste epohe: Antika

Eshiloko 525–456. p.n.e. Otac tragedije, uveo je drugog glumca i smanjio ulogu hora, fokusirajući se na velike moralne i teološke teme. AntikaStarogrčki7 dela u arhivu Sofokleoko 496–406. p.n.e. Majstor tragičkog junaka. Uveo je trećeg glumca, povećao hor na 15 članova i pisao drame savršene strukture. AntikaStarogrčki7 dela u arhivu Aristofanoko 446–386. p.n.e. Najveći pesnik Stare komedije, koristio je pozorište za oštru političku satiru, parodiju i fantastične zaplete. AntikaStarogrčki4 dela u arhivu Menandaroko 342–290. p.n.e. Začetnik Nove komedije, koja se fokusira na privatni život, porodične odnose i tipske likove umesto politike. AntikaStarogrčki1 delo u arhivu Plautoko 254–184. p.n.e. Rimski komediograf, majstor farse i bučne komedije situacije, snažno uticao na Molijera i Šekspira. AntikaLatinski1 delo u arhivu Terencijeoko 195–159. p.n.e. Rimski komediograf poznat po prefinjenijem jeziku, psihologiji likova i složenijim zapletima od Plauta. AntikaLatinski1 delo u arhivu

Više o epohi: Antika

Izvori

  1. Osnovni podaci i raspored dela: baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
  2. Hrvatska enciklopedija: Euripiddatumi života, 17 potpunih tragedija i „Kiklop“, datovanje glavnih drama (Alkestida 438, Medeja 431, Hipolit 428, Trojanke oko 415.) · enciklopedija.hr
  3. Britanika: Euripides18–19 sačuvanih drama, pitanje autorstva „Resa“ i „Kiklop“ kao satirska drama · britannica.com

Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.