Biografija
Menandar (grč. Μένανδρος) rođen je oko 342/341. p.n.e. u Kefisiji, atičkom mestu nadomak Atine, a umro je oko 290. p.n.e. Prema antičkim izvorima, utopio se dok se kupao. Po predanju, bio je učenik filozofa Teofrasta.
Prvu komediju, „Orge“ („Gnev“), izveo je 321. p.n.e. Pripisuje mu se 108 komedija, a na Lenejama je odneo osam pobeda; koliki je bio njegov uspeh na Velikim Dionisijama, nije poznato. Pobedu na Lenejama 316. p.n.e. doneo mu je „Diskol“ („Namćor“).
Menandrovi komadi izgubili su se u srednjem veku, pa su se dugo poznavali samo po citatima i rimskim preradama. U 20. veku papirusi iz Egipta vratili su velike delove njegovih komedija. „Diskol“, otkriven 1952. među papirusima Bodmer i objavljen 1958, jedina je Menandrova komedija sačuvana gotovo u potpunosti, a u velikim delovima poznati su i „Samija“, „Aspis“, „Epitrepontes“, „Perikejromene“, „Sikionci“ i „Misumen“.
Menandar je glavni pesnik nove komedije: umesto političke satire i hora stare komedije, radnja se odvija u porodicama i među susedima, s ljubavnim zapletima, prepoznavanjem i tipskim likovima. Rimljani su njegove komade rado prerađivali. Terencijevi „Andrija“, „Evnuh“, „Samokaznitelj“ i „Braća“ imaju za uzor Menandrove komedije istog ili sličnog naslova, a Plaut je iz njega preuzeo, na primer, zaplet „Bakhida“.
Značaj i nasleđe
Nova komedija
Napustio je političku satiru i hor stare komedije u korist realističnih zapleta iz privatnog života.
Tipski likovi
Usavršio je galeriju likova (lukavi rob, hvalisavi vojnik, škrti starac) koji dominiraju komedijom do danas.
Uticaj na Rim
Plaut i Terencije su svoje komedije pisali direktno prerađujući Menandrove originale.
Humanost
Njegova čuvena rečenica „Čovek sam, ništa ljudsko nije mi strano“ (kroz Terencija) odražava njegov topli, filantropski duh.
Dela12 ukupno, 1 sa analizom
Dela sa analizom na sajtu1
Potpun spisak dramskih dela12
Spisak obuhvata prvu poznatu Menandrovu komediju, „Diskol“, šest komedija sačuvanih u velikim delovima i još četiri čiji su odlomci poznati. Pripisuje mu se 108 komedija, pa je većina izgubljena; ispod je izbor od tridesetak naslova.
- 321. p.n.e.Gnev (Orge)Ὀργή · komedija; prva Menandrova komedija; sačuvani samo odlomci
- 316. p.n.e.Namćor (Diskolos)analiza na sajtuΔύσκολος · komedija; prva nagrada na Lenejama; jedina gotovo potpuno sačuvana
- datum sporenDevojka sa Samosa (Samija)Σαμία · komedija; većim delom sačuvana
- datum sporenŠtit (Aspis)Ἀσπίς · komedija; sačuvana otprilike polovina
- datum sporenArbitraža (Epitrepontes)Ἐπιτρέποντες · komedija; sačuvana otprilike polovina
- datum sporenOšišana devojka (Perikejromene)Περικειρομένη · komedija; sačuvana otprilike polovina
- datum sporenSikionciΣικυώνιοι · komedija; sačuvana otprilike trećina
- datum sporenOmrznuti (Misumen)Μισούμενος · komedija; sačuvana otprilike trećina
- datum sporenZemljoradnik (Georgos)Γεωργός · komedija; sačuvani veći odlomci
- datum sporenHeroj (Heros)Ἥρως · komedija; sačuvani odlomci
- datum sporenLaskavac (Kolaks)Κόλαξ · komedija; sačuvani odlomci; izvor i za Terencijevog „Evnuha“
- datum sporenDvostruki prevarant (Dis eksapaton)Δὶς ἐξαπατῶν · komedija; odlomci; izvor Plautovim „Bakhidama“
Izgubljena dela
Naslovi koji su nam poznati iz starih izvora, ali čiji tekstovi nisu sačuvani.
- Andrija („Devojka sa Androsa“)
- Perintijka („Devojka iz Perinta“)
- Evnuh
- Samokaznitelj
- Braća (Adelfi)
- Tajida
- Pijanstvo
- Ženomrzac
- Ogrlica
- Naslednica
- Ribari
- Kormilari
- Sveštenica
- Devojka sa Leukade
- Sujeverni čovek
- Podmetnuto dete
- Lažni Herakle
- Beoćanka
- Efešanin
- Kartaginjanin
- Kniđanka
- Olintijka
- Zakonodavac
- Brodovlasnik
- Riznica
- Žene na zajedničkom ručku
- Udovica
- Dojkinja
Iz iste epohe: Antika
Eshil
Otac tragedije, uveo je drugog glumca i smanjio ulogu hora, fokusirajući se na velike moralne i teološke teme.
Sofokle
Majstor tragičkog junaka. Uveo je trećeg glumca, povećao hor na 15 članova i pisao drame savršene strukture.
Euripid
"Filozof na sceni", poznat po psihološkoj dubini likova (posebno žena) i kritičkom stavu prema mitovima i bogovima.
Aristofan
Najveći pesnik Stare komedije, koristio je pozorište za oštru političku satiru, parodiju i fantastične zaplete.
Plaut
Rimski komediograf, majstor farse i bučne komedije situacije, snažno uticao na Molijera i Šekspira.
Terencije
Rimski komediograf poznat po prefinjenijem jeziku, psihologiji likova i složenijim zapletima od Plauta.
Izvori
- Osnovni podaci i raspored dela: baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- Britanika: Menanderprva komedija „Orge“ (321. p.n.e.), „Diskol“ kao jedina potpuno sačuvana · britannica.com
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.