Pojmovnik

1127 pojmova iz teorije drame, istorije pozorišta i scenske prakse.

A B V G D Đ E Ž Z I J K L Lj M N Nj O P R S T Ć U F H C Č Dž Š

A

A kapela: (it. a cappella – kao u kapeli) Način muzičkog izvođenja pevačkih numera (horski ili solistički) bez instrumentalne pratnje.
Avangarda: (fr. avant-garde – prethodnica) Prvobitno vojni termin. U umetnosti, zajednički naziv za sve inovativne, eksperimentalne pravce i pokrete (naročito u 20. veku) koji se bune protiv tradicionalnih formi, estetike i ustaljenih normi.
Avanscena: (fr. avant-scène) Prednji deo pozornice koji se nalazi ispred glavne zavese. U našem pozorištu češće se koristi termin proscenijum.
Agitprop: (rus. agitaciя + propaganda) Političko pozorište sa otvorenom svrhom da utiče na gledaoce i mobiliše ih, naročito u Sovjetskoj Rusiji i Nemačkoj 1920-ih. Predstave su kratke, s jasnom porukom i jednostavnim sredstvima.
Agon: (grč. ἀγών – borba, nadmetanje, takmičenje) 1. Javna pozorišna nadmetanja u staroj Grčkoj na kojima su se takmičili autori, horezi i glumci. 2. Deo starogrčke drame (posebno komedije) posvećen verbalnoj borbi između zastupnika dva suprotstavljena mišljenja.
Ad spektatores (Ad spectatores): (lat. – upućeno gledaocima) Scenski postupak direktnog obraćanja glumca publici tokom predstave („aparte”), kojim se svesno ruši scenska iluzija („četvrti zid”).
Adađo: (it. adagio – blago, lagano) 1. Muzička oznaka za lagani tempo. 2. U baletu: deo u kojem dolazi do izražaja lirski odnos između partnera, uz često korišćenje „podrški” koje igrač pruža balerini.
Adaptacija: (lat. adaptio – prilagođavanje) Prerada književnog dela (romana, pripovetke) ili starijeg dramskog teksta za novo scensko izvođenje. To može biti skraćivanje (štrihovanje), jezičko osavremenjavanje ili potpuno novo „čitanje” dela u skladu sa rediteljskim konceptom.
Akademija: (grč. akademia) Visokoobrazovna umetnička institucija. Ime je dobila po gaju posvećenom antičkom heroju Akademu, gde je Platon osnovao svoju filozofsku školu.
Akord: Grupa od tri ili više tonova različite visine koji zvuče istovremeno, stvarajući harmonsku celinu.
Akrobata: (grč. akrobates – idem na prstima) Vešti scenski izvođač koji svoje izražavanje zasniva na vratolomnim fizičkim tačkama, spretnosti i ravnoteži (cirkus, varijete, mjuzikl).
Akt: (lat. actus – delo, radnja) Čin. Zaokružena, velika dramska celina unutar pozorišne predstave, koja se obično završava spuštanjem zavese ili pauzom.
Akter: (lat. actor, fr. acteur – izvršilac) Svaki aktivni učesnik u scenskom događaju – glumac, pevač, plesač, statista ili performer.
Aktivizam: (en. activism) Pravac (posebno u okviru ekspresionizma) koji smatra da drama i pozorište imaju zadatak da se aktivno bave rešavanjem društvenih i političkih problema.
Aktivni prostor za igru: (en. Acting area) Deo pozornice na kojem se odigrava predstava, omeđen zavesama, kulisama ili svetlosnim snopom.
Aktovka: (lat. actus – radnja) Kratak pozorišni komad koji se sastoji od samo jednog čina (jednočinka).
Aktšlus: (nem. Aktschluss) Završna radnja scenskog čina; sam kraj jednog dela predstave.
Akustika: (grč. akustikos – čujem) Nauka o zvuku. U pozorištu: svojstvo dvorane da verno, jasno i glasno prenosi zvuk (glas, muziku) sa scene do svakog mesta u gledalištu.
Akcenat: (lat. accentus – naglasak) 1. U muzici: pojava kada se neki ton ili akord odsvira glasnije od ostalih. 2. U glumi: posebno isticanje pojedinih reči, gestova ili delova radnje radi postizanja efekta.
Akcija: (lat. actio) Dramska radnja; delanje. Niz postupaka i događaja koji pokreću priču napred i menjaju odnose među likovima. Osnovno sredstvo pozorišnog izražavanja.
Alegorija: (grč. allegoria – slikovit govor) Umetnički postupak u kojem likovi ili radnje predstavljaju apstraktne pojmove (npr. lik „Smrti”, „Vrline”, „Pohlepe”). Ključna za srednjovekovne moralitete („Svaki čovek”).
Alegro: (it. allegro – veselo, brzo) Muzička oznaka za brzi, živahni tempo; ili scenski komad koji treba izvoditi u tom duhu.
Aleksandrinac: Stih tipičan za francusku klasičnu tragediju (Kornej, Rasin). Sastoji se od dvanaest slogova sa cezurom (pauzom) posle šestog sloga.
Almanah: (arap. al-manakh – kalendar) Godišnji zbornik radova; štampani godišnji pregled pozorišnih aktivnosti, repertoara i događaja.
Alt: (lat. altus – visok) Niži ženski glas (viši od kontraalta, niži od soprana), opsega od a do e2.
Alteracija: Hromatska izmena dijatonskih lestvičnih tonova (povisilicama ili snizilicama).
Alternativno pozorište: (lat. alternativa) Pozorište koje deluje van institucionalnih okvira i konvencija, često istražujući nove forme, prostore i načine produkcije.
Alternacija: (lat. alternacio – smenjivanje) Situacija kada dva ili više glumaca spremaju istu ulogu u jednoj predstavi, pa se smenjuju (naizmenično igraju) od izvođenja do izvođenja.
Amater: (lat. amator – ljubitelj) Osoba koja se pozorištem (glumom, režijom) bavi iz ljubavi i hobija, a ne kao profesijom. Amaterizam je često osnova pozorišne kulture.
Ambijentalno pozorište: Pozorište koje se ne izvodi u klasičnoj pozorišnoj zgradi, već u specifičnim, nekonvencionalnim prostorima (fabrike, ulice, parkovi) koji postaju sastavni deo scenografije i radnje.
Ambitus: Raspon melodije (od njenog najnižeg do najvišeg tona).
Amfiteatar: (grč. amphi-theatron) Antička građevina ovalnog ili polukružnog oblika sa stepenastim sedištima koja se dižu oko centralne scene (orkestre). Danas, naziv za svako stepenasto gledalište.
Anagnorisa: (grč. ἀναγνώρισις) – Prepoznavanje. Ključni trenutak u tragediji (po Aristotelu) kada junak iz neznanja prelazi u znanje, otkrivajući pravi identitet neke osobe ili istinu o svojoj sudbini.
Analitička tehnika: Dramski postupak (karakterističan za Sofokla u „Caru Edipu” i Ibzena) gde se radnja drame sastoji u postepenom otkrivanju ključnih događaja iz prošlosti (istraga), a ne u hronološkom prikazivanju.
Angažman: (fr. engagement – obaveza) Ugovor kojim se umetnik vezuje za pozorište ili projekat na određeno vreme (stalni, sezonski ili po projektu).
Angažovana umetnost: Umetnost koja ne teži samo estetici, već zauzima aktivan, kritički stav prema društvenoj i političkoj stvarnosti.
Animacija: (lat. animare – oživeti) U lutkarstvu: veština pokretanja lutke ili objekta tako da na sceni deluje kao da ima sopstveni život i karakter.
Ansambl: (fr. ensemble – celina) Ukupan umetnički sastav jednog pozorišta (glumci, pevači, hor) ili grupa izvođača u jednoj konkretnoj predstavi.
Antagonist: (grč. antagonistes – protivnik) Glavni protivnik protagoniste u drami. Lik čije delovanje stvara prepreke i sukob.
Antidrama: (grč. anti – protiv) Avangardni dramski oblik (poput teatra apsurda) koji namerno ruši tradicionalna pravila zapleta, dijaloga, karaktera i logike (Beket, Jonesko).
Antijunak: Centralni lik koji nema osobine tradicionalnog junaka: neodlučan, nemoćan, često i komičan. Nosilac je mnogih modernih i apsurdnih drama, na primer Vladimir i Estragon.
Antiklimaks: (grč. anti, klimax – lestve) Postepeno opadanje napetosti u drami; nizanje sve slabijih sukoba nakon vrhunca, ili iznevereno očekivanje (smešno umesto strašnog).
Antimaska: (en. anti-masque) Groteskni ili komični plesni intermeco koji se izvodio kao kontrast svečanoj i ozbiljnoj dvorskoj maski u engleskom renesansnom pozorištu.
Antinomija: (grč. antinomia) Zaoštrena dramska situacija gde su suprotstavljeni razlozi dva lika apsolutno jednaki po snazi i logici (često u antičkoj tragediji).
Antifono pevanje: Naizmenično pevanje dva hora (ili dve grupe pevača) koji „odgovaraju” jedan drugom.
Antička drama: Zajednički naziv za dramsko stvaralaštvo stare Grčke i Rima, koje obuhvata tragediju, komediju i satirsku igru. Temelj evropskog pozorišta.
Antrakt: (fr. entracte) Pauza između dva čina u pozorišnoj predstavi ili operi; takođe i kratka muzička numera koja se izvodi tokom te pauze.
Apart: (fr. à part) Vidi: Aparte. Govor u stranu, replika koju glumac upućuje publici, a koju ostali likovi na sceni po konvenciji ne čuju.
Aparte: (fr. à part – nasamo) Replike koje glumac izgovara „za sebe” ili direktno publici, uz konvenciju da ih ostali likovi na sceni ne čuju.
Aplauz: (lat. applausus) Pljeskanje rukama u znak odobravanja; način na koji publika nagrađuje umetnike i aktivno učestvuje u događaju.
Apolonski princip: Pojam koji je Fridrih Niče uveo u „Rođenju tragedije”. Označava red, meru, razum, svetlost, formu i individualnost (nasuprot dionizijskom haosu).
Apoteoza: (grč. apotheosis – oboženje) Uzdizanje junaka među bogove. Često efektna, slavljenička završna scena u baroknim operama i baletima.
Apsurd: (lat. absurdus – besmislen) U pozorištu: filozofski i estetski koncept koji prikazuje ljudski život kao lišen smisla, svrhe i logike, najčešće kroz nelogične dijaloge.
Apšmink: (nem. Abschminken) Postupak skidanja scenske šminke nakon završetka predstave.
Aranžir-proba: (nem. Arrangierprobe) Rasporedna proba; prva faza rada na sceni (ili u sali) gde reditelj postavlja osnovno kretanje glumaca u prostoru (mizanscen).
Arena: (lat. arena – pesak) Centralni prostor za izvođenje okružen publikom sa svih strana (kao u cirkusu ili rimskom amfiteatru).
Arza: Nenaglašeni deo takta (npr. druga i četvrta četvrtina u taktu 4/4), za razliku od teze.
Arija: (it. aria) Zaokružena solistička vokalna numera u operi, kantati ili oratorijumu, kojom lik izražava svoje emotivno stanje.
Arijerscena: (fr. arrière-scène) Zadnji deo pozornice, prostor iza vidljivog dela dekora.
Ariozo: (it. arioso) Kratak melodični odlomak pevan u stilu arije (rascevano), koji se često umeće u rečitativ.
Arlekin: (it. Arlecchino) Jedan od najpoznatijih likova (maski) Komedije del arte; lukavi, veseli sluga iz Bergama, prepoznatljiv po šarenom kostimu od rombova.
Artizam: (lat. ars – umetnost) Preterano naglašavanje tehničke veštine i forme u umetnosti, često na štetu dubine i emocije (larpurlartizam).
Artikulacija: (lat. articulatio) 1. U govoru: jasno i razgovetno oblikovanje glasova i reči. 2. U muzici: način na koji se izvode tonovi (npr. stakato, legato).
Artist: (fr. artiste) Umetnik; često naziv za izvođače specifičnih veština (cirkuski artisti, pantomimičari, mađioničari).
Arhont: (grč. archon) Visoki državni službenik u antičkoj Atini koji je bio zadužen za organizaciju, odabir i finansiranje pozorišnih igara.
Asistent: (lat. assistens) Stručni pomoćnik glavnog umetnika (asistent reditelja, scenografa, kostimografa) koji pomaže u organizaciji i realizaciji projekta.
Atelana: (lat. fabula atellana) Vrsta kratke narodne farse iz starog Rima, puna grubog humora, improvizacije i tipskih likova (preteča Komedije del arte).
Atmosfera: (grč. atmos – para) Ugođaj, štimung ili raspoloženje koje u predstavi stvaraju glumci, svetlo, muzika i scenografija.
Atonalnost: Odsustvo osećaja tonaliteta u muzici; muzika koja nije u određenom ključu.
Augmentacija: Postupak u muzici gde se notne vrednosti teme produžavaju (obično dupliraju), čineći temu sporijom.
Audijencija: (lat. audientia – slušanje) 1. Publika, gledalište. 2. Svečani prijem kod vladara, čest dramski motiv u istorijskim komadima.
Auditorijum: (lat. auditorium) Prostorija za slušanje. U pozorištu: gledalište (prostor za publiku), ali i sama publika.
Audicija: (lat. auditio – slušanje) Probna provera sposobnosti umetnika (glumaca, pevača, igrača) radi dobijanja uloge ili angažmana (kasting).
Auleum: (lat. aulaeum) Prednja zavesa u rimskom pozorištu koja se na početku predstave spuštala u kanal u podu (za razliku od današnje koja se diže).
Auto sakramental (Auto sacramental): (šp. – sveti čin) Španska religiozna drama u jednom činu, alegorijskog karaktera, koja se izvodila na crkvene praznike (Kalderon).
Autogram: (grč. autos – sam, gramma – slovo) Svojeručni potpis umetnika koji daje obožavaocima.
Autor: (lat. auctor – tvorac) Stvaralac originalnog umetničkog dela (dramski pisac, kompozitor, reditelj, scenograf...).
Autorska tantijema: Novčana naknada (procenat od prihoda) koja se isplaćuje autoru za pravo korišćenja njegovog dela.
Autorski tim: Grupa kreativnih saradnika koja zajedno stvara predstavu (reditelj, scenograf, kostimograf, kompozitor, dramaturg).
Autocenzura: Postupak u kojem umetnik (pisac, reditelj) sam menja, ublažava ili izbacuje delove svog dela iz straha od osude društva, vlasti ili kritike.
Auftakt: (nem. Auftakt) Predudar; nepotpuni takt na početku muzičke fraze ili kompozicije.
Afekat: (lat. affectus) Snažno, trenutno duševno uzbuđenje ili emotivno stanje; čest element u dramskim sukobima.
Afektivno prisećanje: (en. affective memory) Tehnika glume (po Stanislavskom) gde glumac priziva lične uspomene i emocije iz prošlosti da bi verno odigrao osećanja lika.
Afiša: (fr. affiche) Pozorišni letak, oglas ili manji plakat koji sadrži osnovne informacije o predstavi (naslov, podela uloga, autori, vreme) i deli se publici.

B

Balada: (it. ballata – plesna pesma) 1. Prvobitno pesma uz ples. 2. Lirsko-epska pesma tužnog sadržaja. 3. U muzici: instrumentalna kompozicija dramskog karaktera (Šopen) ili pesma koja priča priču.
Balerina: (it. ballerina) Umetnička igračica u baletu.
Balet: (it. balletto) Scenska umetnost koja dramsku radnju, misli i osećanja izražava isključivo kroz igru (ples), pokret i pantomimu, uz muziku.
Balet-majstor: Stručnjak koji vodi baletske probe, održava kondiciju igrača i uvežbava koreografiju (ponekad i sam koreograf).
Balkon: (it. balcone) Deo gledališta izdignut iznad partera (prvi sprat); galerija.
Banda: (it. banda) Stari naziv za putujuću pozorišnu ili muzičku družinu.
Bard: (kelt. bardd) Stari keltski pesnik-pevač. Danas počasni naziv za velikog pesnika ili glumca (npr. Šekspir – „Bard”).
Baritom: (grč. barytonos – dubokog glasa) Srednji muški glas, čiji je opseg između basa i tenora (od G do e1).
Barok: Pravac 17. i prve polovine 18. veka koji voli raskoš, kontrast, pokret i iluziju, i svest da je svet pozornica. U pozorištu: složena mašinerija, perspektivni dekor i opera, a u drami Kalderon i njegov „Život je san”.
Barokna drama: Drama 17. veka koja se odlikuje raskošnim jezikom, složenim zapletima, efektima čuđenja, fantastikom i naglašenim emocijama.
Barokno pozorište: Pozorište 17. i početka 18. veka, poznato po raskošnoj scenografiji, upotrebi perspektivnih kulisa, scenske mašinerije i naglašenom iluzionizmu.
Bas: (it. basso – nizak) Najdublji muški glas (opsega od E do c1).
Bahus: (lat. Bacchus) Rimsko ime za grčkog boga Dionisa, boga vina, plodnosti i zanosa, iz čijeg je kulta nastalo pozorište.
Baštensko pozorište: Otvorena pozornica smeštena u parku ili dvorskoj bašti, popularna tokom renesanse i baroka za letnja izvođenja pastorala i maski.
Bekstejdž: (en. backstage) Prostor iza scene, nevidljiv za publiku, gde se odvija priprema za nastup i tehnička podrška.
Belkanto: (it. bel canto – lepo pevanje) Italijanski operski stil (17-19. vek) koji naglašava lepotu tona, virtuoznost i tehničko savršenstvo pevača.
Bener: (en. banner) Veliki reklamni natpis ili zastava, često na fasadi pozorišta.
Bečki pučki igrokaz: Popularna vrsta komedije u Beču 19. veka (Rajmund, Nestroj), sa puno lokalnog humora, pesme i satire.
Bizarno: (fr. bizarre) Neobično, čudno, ekscentrično; ono što drastično odstupa od norme i očekivanog.
Bijenale: (lat. biennalis) Umetnička manifestacija, smotra ili festival koji se održava svake druge godine.
Bilbord: (en. billboard) Veliki oglasni pano na javnim mestima, koji pozorišta koriste za reklamiranje premijera.
Bilet: (fr. billet) Ulaznica ili karta za predstavu.
Biletarnica: Mesto u pozorištu (šalter) gde se prodaju i rezervišu ulaznice.
Bilten: (fr. bulletin) Informativno glasilo (novine, letak) koje pozorište ili festival izdaje da bi obavestilo javnost o svom radu.
Bina: (nem. Bühne) Pozornica; uzdignuti i opremljeni prostor na kojem se izvodi predstava.
Biografska drama: Dramski komad koji zasniva svoju fabulu na životu stvarne istorijske ličnosti, trudeći se da prikaže ključne trenutke njenog postojanja.
Biomehanika: Sistem glumačkog treninga koji je razvio Vsevolod Mejerhold. Fokusira se na fizičku spremnost, kontrolu tela i pokret kao osnovu glume, umesto psihološkog proživljavanja.
Bis: (lat. bis – dvaput) Ponovni izlazak umetnika na scenu ili ponavljanje dela programa na uporno traženje publike (aplauzom).
Blekaut: (en. blackout) Naglo i potpuno gašenje svih svetala na sceni, često se koristi na kraju scene ili čina radi dramatičnog efekta ili brze promene dekora.
Bloking: (en. blocking) Proces u kojem reditelj precizno određuje kretanje i pozicije glumaca na sceni tokom predstave.
Blueta: (fr. bluette – varnica) Kratak, lak, šaljiv ili satiričan scenski komad bez velikih umetničkih pretenzija.
Bodež: Čest pozorišni rekvizit u klasičnim tragedijama (npr. Šekspirovim), simbol izdaje, ubistva ili časnog samoubistva.
Boja zvuka: (Timbar) Specifičan kvalitet zvuka po kojem razlikujemo instrumente ili glasove, čak i kad izvode isti ton.
Boljšoj teatar: (rus. Bolьšoй teatr – Veliki teatar) Čuveno moskovsko pozorište, jedan od najznačajnijih svetskih centara za operu i balet.
Bombast: Preteran, naduven i kitnjast stil govora ili glume, pun lažnog patosa.
Bravo: (it. bravo) Uzvik kojim publika izražava oduševljenje izvođenjem.
Bravura: Tehnički savršeno, virtuozno izveden deo uloge ili numere, koji izaziva divljenje.
Brodvej: (Broadway) Čuvena ulica u Njujorku i centar američke komercijalne pozorišne industrije; sinonim za velike, skupe produkcije i mjuzikle.
Bulevarska drama: Vrsta komercijalne drame (nastala na pariskim bulevarima) koja je zabavna, vešto napisana, ali često površna, namenjena široj publici.
Bunraku: Tradicionalno japansko pozorište velikih lutaka, gde svaku lutku na sceni vode tri vidljiva lutkara.
Burgteatar: (Burgtheater) Carsko dvorsko pozorište u Beču, jedno od najvažnijih u Evropi; uzor za organizaciju mnogih nacionalnih teatara, pa i naših.
Burleska: Komičan žanr koji se zasniva na gruboj parodiji, preterivanju i karikiranju ozbiljnih tema ili likova.
Buto: (Butoh) Avangardni japanski plesni teatar nastao posle II svetskog rata, poznat po sporim pokretima, belim telima i temama tame i apsurda.
Bufo: (it. buffo – smešan) Oznaka za komični fah u operi (npr. bas-bufo, opera bufa).
Bufon: Lakrdijaš, dvorska budala, komičar koji zabavlja grubim šalama.
Budžet: Plan prihoda i rashoda za pozorište ili konkretnu predstavu.

V

Varijacija: (lat. variatio – promena) Muzička ili plesna obrada jedne teme na različite načine; promena u interpretaciji.
Varijete: (fr. variété – raznovrsnost) Zabavno pozorište sa programom sastavljenim od raznovrsnih tačaka (pesma, igra, akrobatika, skečevi).
Vedeta: (fr. vedette – stražarnica, istaknuto mesto) Zvezda; glavni, najpopularniji umetnik u pozorišnoj trupi.
Verbatim: (lat. verbatim – doslovno) Oblik dokumentarnog pozorišta u kome se tekst sastavlja od doslovno preuzetih reči stvarnih ljudi: intervjua, sudskih zapisa, svedočanstava.
Verizam: (it. verismo, od vero – istinit) Realistički pravac u italijanskoj umetnosti (posebno operi) krajem 19. veka, koji teži da prikaže život običnih ljudi bez ulepšavanja, sa svim strastima i surovošću.
Verisimilitud: (lat. verisimilitudo – verovatnost) Zahtev klasicizma da radnja na sceni izgleda verodostojno i moguće, čak i po cenu da se stvarni događaji prilagode.
Vernakularna drama: Srednjovekovna drama pisana i izvođena na narodnom jeziku (vernakularu), za razliku od ranijih liturgijskih drama koje su bile isključivo na latinskom.
Vertep: (rus. vertep – pećina, jazbina) Oblik lutkarske Božićne drame kod pravoslavnih Slovena, koja prikazuje Hristovo rođenje. Izvodi se u maketi crkve ili pećine.
Veseli komad: Tradicionalni naziv za laku komediju ili vodvilj čiji je jedini cilj da zabavi i nasmeje publiku, bez dubljih društvenih pretenzija.
Vest End: (en. West End) Pozorišni distrikt u Londonu; uz Brodvej, najvažniji svetski centar komercijalnog pozorišta na engleskom jeziku.
Veština: Tehnička spremnost i znanje (zanat) potrebno za bavljenje umetnošću; zanatska strana glume, pevanja ili sviranja.
Vibrato: (it. vibrato – treperenje) Zvučni efekat koji se manifestuje u vidu blagog, pravilnog podrhtavanja tona u pevanju ili na žičanim instrumentima, čime se postiže toplina i izražajnost.
Vidljivost: (en. Sightlines) Linije vizure koje određuju šta publika može (i ne sme) da vidi sa svojih sedišta; ključni faktor za scenografiju i režiju.
Vizuelni identitet: Prepoznatljiv grafički i estetski stil pozorišta (logo, plakati, programi, boje) kojim se ono predstavlja javnosti.
Virtuoz: (it. virtuoso – vešt, hrabar) Umetnik sa izvanrednom tehničkom veštinom i majstorstvom u izvođenju (sviranju, pevanju, igri).
Visoka komedija: Komedija koja se oslanja na inteligentan humor, duhovit dijalog i prefinjenu satiru društvenih naravi, za razliku od grube farse (npr. Molijer, Vajld).
Višeglasje: (Polifonija) Pevanje ili sviranje u kojem istovremeno zvuči više različitih, samostalnih melodijskih linija.
Vlasulja: Perika. Umetak od veštačke ili prave kose koji je deo kostima i služi za karakterizaciju lika.
Vlasuljar: Pozorišni majstor-zanatlija koji izrađuje i održava perike, brkove, brade i druge vlasuljarske dodatke.
Vodvilj: (fr. vaudeville) Laka, vesela komedija sa dinamičnim zapletom punim intriga i nesporazuma, često prošarana popularnim pesmama (kupletima).
Vodeći motiv: Osnovna misao, predmet ili muzička fraza (lajtmotiv) koja se dosledno provlači kroz celo delo, povezujući ga u jedinstvenu celinu.
Vodica: (Vođica) Ton koji teži ka razrešenju u viši ton nekog stupnja (obično sedmi stupanj u molskoj lestvici).
Vođa statista: Lice koje organizuje, obučava i vodi grupu statista u toku pripreme i izvođenja masovnih scena u predstavi.
Vokal: (lat. vocalis – glasovni) 1. Glas. 2. Pevač u muzičkom sastavu.
Vokaliza: Pevanje samoglasnika (vokala) bez reči; vežba za glas ili umetnički postupak za postizanje određene atmosfere.
Volonter: (fr. volontaire – dobrovoljac) Osoba koja dobrovoljno i besplatno radi u pozorištu (često na festivalima) radi sticanja iskustva i ljubavi prema umetnosti.
Volumen: (lat. volumen – zavoj, svitak; zapremina) Obim, jačina i punoća glasa ili zvuka.
Vrtljiva pozornica: Pozornica sa obrtnim krugom na kome je smešteno više postavki, pa se dekor menja okretanjem. Koristila se u japanskom kabukiju od 18. veka, a u modernom obliku u Evropi uvedena je 1896. u Minhenu.
Vrhunac: Kulminacija. Trenutak najveće napetosti u drami u kojem se sukob maksimalno zaoštrava pre nego što krene ka raspletu.

G

Gala: (fr. gala – svečanost) Svečano, reprezentativno izvođenje pozorišne, operske ili baletske predstave, često povodom nekog jubileja.
Galerija: (it. galleria) 1. Najviši balkon u gledalištu. 2. Tehnički most iznad scene (šnirboden) odakle se upravlja dekorom.
Galimatijas: (fr. gallimatias) Zbrka reči, besmislen i nerazumljiv govor. U komediji sredstvo za prikazivanje zbunjenosti ili gluposti lika.
Garderoba: (fr. garde-robe) 1. Prostorija za presvlačenje glumaca. 2. Zbir svih kostima jednog pozorišta (fundus). 3. Mesto za odlaganje kaputa publike.
Garderober: Stručno lice zaduženo za održavanje kostima i oblačenje glumaca tokom predstave.
Gaf: (fr. gaffe) Nespretna greška ili omaška glumca na sceni (zaboravljen tekst, pad) vidljiva publici.
Gvozdena zavesa: Metalna protivpožarna zavesa koja odvaja scenu od gledališta.
Geg: (en. gag – čep, zapušač; šala) Komična scenska radnja ili vizuelna šala koja izaziva trenutan smeh.
Generalna proba: (lat. generalis – opšti) Poslednja proba pred premijeru, izvodi se u potpunosti kao predstava (kostim, svetlo, šminka).
Genije: (lat. genius – duh zaštitnik) Stvaralac izuzetne, originalne duhovne snage (npr. Šekspir).
Gest: (lat. gestus – držanje tela) Pokret tela (ruke, glave) kojim glumac izražava misao ili osećanje.
Gestikulacija: Sistem pokreta (gestova) koje glumac koristi. Preterana gestikulacija se smatra lošom glumom.
Gestus: Brehtovski termin koji označava fizički stav, gest ili ton glasa glumca koji jasno pokazuje društveni položaj i odnos lika prema svetu.
Ginjol: (fr. Guignol) Vrsta ručne lutke („zevalice”) koju lutkar pokreće prstima odozdo.
Glavna uloga: Centralni lik u dramskom delu (protagonista ili glavni antagonista) oko kojeg se odvija najveći deo radnje.
Glas: Osnovno sredstvo glumčevog izražavanja (boja, jačina, visina, intonacija).
Gledalac: Primalac pozorišnog čina; bez njega pozorište ne postoji.
Gledalište: (Teatron) Prostor u pozorištu namenjen publici.
Glob: (en. Globe) Londonsko pozorište podignuto 1599. u kome je Šekspirova družina izvodila njegove drame. Izgorelo je 1613, obnovljeno 1614, a zatvoreno 1642. Rekonstrukcija, „Šekspirov Glob”, otvorena je 1997.
Gluma: Umetnost predstavljanja ljudskih karaktera i radnji pomoću sopstvenog tela i glasa.
Glumac: Umetnik koji tumači dramski lik. Centralna figura pozorišta.
Glumački metod: Američki pristup glumi izveden iz Sistema Stanislavskog, razvijen u Grupnom pozorištu i Glumačkom studiju (Li Strasberg). Glumac koristi lična sećanja i iskustva da bi postigao uverljivo proživljavanje uloge.
Glumački salon: (Green room) Prostorija iza scene gde se glumci odmaraju i čekaju izlazak.
Govorna mana: U glumi: svesno usvojena nepravilnost u govoru (mucanje, šuškanje) koja služi kao sredstvo za karakterizaciju specifičnog lika (često komično).
Govorna radnja: Postupak kojim glumac koristi tekst ne da bi ga „recitovao”, već da bi njime postigao cilj (ubedio, napao, zaveo).
Gostovanje: Izvođenje predstave van matičnog pozorišta.
Gradacija: (lat. gradatio – stepenovanje) Postepeno pojačavanje napetosti u drami ka vrhuncu.
Gradsko pozorište: Javno pozorište koje osniva i finansira grad.
Građanska drama: Vrsta ozbiljne drame (18. vek) koja se bavi životom običnih građana, a ne kraljeva.
Građansko pozorište: Institucionalno pozorište (zgrada, ansambl, repertoar) nastalo usponom građanske klase.
Gregorijanski koral: Zbirka jednoglasnih crkvenih napeva katoličke crkve.
Grimasa: (fr. grimace) Naglašen, često izobličen izraz lica (čest u komediji).
Groteska: (it. grottesco) Umetnički postupak koji spaja smešno i strašno, lepo i ružno, stvarajući izobličenu sliku sveta.
Grčka tragedija: Antički dramski oblik nastao u Atini u 5. veku p.n.e., koji kroz patnju heroja izaziva katarzu. Najznačajniji autori su Eshil, Sofokle i Euripid.
Gudački kvartet: Instrumentalni sastav od četiri gudača (dve violine, viola, čelo).

D

Dadaizam: Avangardni umetnički pokret iz doba Prvog svetskog rata koji je u pozorište uneo provokaciju, besmisao i rušenje svih tradicionalnih estetskih vrednosti.
Dah: Osnova scenskog govora i pevanja; tehnika pravilnog (dijafragmalnog) disanja koja glumcu omogućava da iznese dugu repliku bez gubitka glasa.
Dvorana: Velika prostorija opremljena za javne nastupe.
Dvorska drama: Drama pisana i izvođena na vladarskim dvorovima (renesansa, barok), često veliča monarha (maske).
Dvorsko pozorište: Privatno pozorište u sklopu dvora.
Debi: (fr. début – početak) Prvi javni nastup umetnika.
Debitant: Umetnik koji nastupa prvi put.
Deklamacija: (lat. declamatio) Veština umetničkog, naglašenog kazivanja teksta. Danas često sinonim za neprirodnu glumu.
Dekor: (fr. décor – ukras) Scenografija; svi likovni elementi na sceni koji dočaravaju prostor.
Dekorater: Scenski radnik koji postavlja i menja dekor.
Dekoracija: Uređenje pozornice; stariji termin za scenografiju koji podrazumeva oslikane kulise i nameštaj.
Demi-karakter: (fr. demi-caractère) U baletu: uloga koja zahteva i klasičnu baletsku tehniku i naglašenu glumačku karakterizaciju (npr. lik iz naroda).
Deus eks mahina: (lat. Deus ex machina – Bog iz mašine) Antički postupak nasilnog rešenja zapleta pojavom boga iz „mašine”.
Deuteragonist: (grč. δευτεραγωνιστής – drugi glumac) Drugi glumac u grčkoj tragediji. Uveo ga je Eshil, čime je uz protagonista postao moguć pravi dijalog, a hor je prestao da bude jedini sagovornik glavnog lica.
Decima: (lat. decima) Muzički interval (razmak) između prvog i desetog tona.
Dečje pozorište: Pozorište čiji je repertoar namenjen deci.
Dečji hor: Grupa dece pevača koja zajednički nastupa u operi ili muzičkom komadu, često unoseći element nevinosti ili specifične zvučne boje.
Dzani (Zanni): (it. zanni) Sluge-komičari u Komediji del arte, na kojima počiva većina radnji: lukavi i lakomisleni, gotovo uvek gladni i u nevolji. Među njima su Arlekin, Brigela i Pulčinela.
Diva: (lat. diva – boginja) Slavna operska pevačica ili glumica.
Didaktička drama: Drama čiji je osnovni cilj da poduči publiku nekom moralnom, političkom ili društvenom načelu (karakteristična za Brehta).
Didaskal: (grč. διδάσκαλος – učitelj) U antičkoj Atini pesnik koji je sam uvežbavao hor i glumce, pa je bio autor i reditelj u jednoj osobi. Od toga potiče i naziv „didaskalije” za zapise o predstavama, a kasnije i za napomene u tekstu drame.
Didaskalija: (grč. didaskalia – uputstvo) Piščevo uputstvo u tekstu drame (rema) koje opisuje radnju ili ambijent.
Diegeza: (grč. διήγησις – pripovedanje) Kazivanje događaja rečima, za razliku od mimezisa – njihovog prikazivanja. U drami se diegezom naziva sve što se o radnji saznaje iz priče lika (na primer glasnika), a ne gleda na sceni.
Dizajn scene: Savremeni izraz za scenografiju koji obuhvata kreiranje celokupnog vizuelnog i prostornog koncepta predstave.
Dizajner svetla: Umetnik koji kreira koncept rasvete za predstavu.
Dizajner tona: Umetnik koji kreira zvučnu sliku predstave.
Dijalog: (grč. dialogos – razgovor) Razgovor između dva ili više lika; osnovna dramska forma.
Dijanoja: (grč. διάνοια – misao, rasuđivanje) Jedan od šest elemenata tragedije kod Aristotela: ono što lica iznose u govoru – dokazuju, osporavaju, tumače, odlučuju. Odatle potiče idejni sloj drame.
Dikcija: (lat. dictio) Veština jasnog i pravilnog govora.
Diletant: (it. dilettante – ljubitelj) Prvobitno amater; danas, neko ko radi nestručno i loše.
Dimeri: (en. dimmers) Uređaji za kontrolu jačine scenskog svetla.
Diminucija: Postupak u muzici gde se notne vrednosti teme skraćuju (ubrzavaju), obično na pola.
Dinamika: 1. U muzici: jačina izvođenja. 2. U drami: intenzitet i tempo radnje.
Dionizijski princip: Ničeov pojam za princip haosa, ekstaze, nagona i sjedinjavanja sa prirodom (suprotno apolonskom).
Dionisije: Svečanosti u čast boga Dionisa u Atini, gde su se održavala dramska takmičenja.
Direktor: Rukovodilac pozorišta ili sektora (Drame, Opere).
Direkcija: Uprava pozorišta; telo ili grupa ljudi koja donosi ključne poslovne i umetničke odluke o radu institucije.
Dirigent: Umetnik koji rukovodi orkestrom i pevačima.
Disonanca: (lat. dissonantia – razdor) Sazvučje tonova koje izaziva utisak napetosti i traži razrešenje (suprotno konsonanci).
Displej: Ekran za titlove u operi ili pozorištu.
Disharmonija: Nesklad zvukova ili elemenata.
Ditiramb: (grč. dithyrambos) Strastvena horska pesma u čast Dionisa, preteča tragedije.
Doajen: (fr. doyen – starešina) Najugledniji i najstariji član ansambla.
Dobro skrojena drama: (fr. pièce bien faite) Način pisanja drame u 19. veku (Skrib, Sardu) sa precizno sračunatom intrigom, neočekivanim preokretima i efektnim raspletom. Služila je za uzor tehnike, ali i kao meta kritike.
Dokumentarno pozorište: Vrsta pozorišta čiji se tekstovi zasnivaju isključivo na istorijskim dokumentima, transkriptima suđenja, intervjuima i stvarnim događajima.
Dominatna: Peti stupanj u muzičkoj lestvici.
Donirator: (Donator, Mecena) Lice koje poklanja sredstva pozorištu.
Dotirano pozorište: Pozorište koje finansira (subvencioniše) država.
Dottore: (it. Dottore) Maska Komedije del arte: bolonjski doktor prava ili medicine, koji bez prestanka govori i sipa latinske fraze bez stvarnog znanja. Najčešće je u paru sa Pantaloneom.
Drama: (grč. drama – radnja) 1. Književni rod namenjen sceni. 2. Ozbiljan komad koji nije ni tragedija ni komedija.
Drama apsurda: Avangardni pravac koji prikazuje besmisao egzistencije (Beket, Jonesko).
Drama s tezom: Drama napisana da dokaže neku ideju (političku, moralnu).
Drama sudbine: (nem. Schicksalstragödie) Vrsta nemačke romantičarske drame s početka 19. veka (Milner, Verner, Grilparcer) u kojoj junaka uništava slepa, neumitna sudbina, često u vidu prokletstva ili kobnog predmeta.
Drama u drami: Postupak kad likovi u predstavi izvode drugu predstavu (npr. „Hamlet”).
Dramatizacija: Prerada romana ili pripovetke u dramsku formu.
Dramatičar: Pisac drama.
Dramaturg: 1. Stručnjak koji bira repertoar i radi sa piscima/rediteljima. 2. Pisac drama.
Dramaturgija: Veština komponovanja drame; nauka o drami.
Dramaturška analiza: Razlaganje dramskog teksta na strukturu, radnju, likove, temu i ideju u pripremi predstave. Vodi je dramaturg u saradnji s rediteljem i služi kao osnova za tumačenje.
Dramska ironija: Kada publika zna nešto što lik na sceni ne zna.
Dramska jedinstva: Klasicistička pravila: jedinstvo radnje, mesta i vremena.
Dramska napetost: Tenzija. Stanje iščekivanja i uzbuđenja kod publike izazvano neizvesnošću ishoda dramskog sukoba.
Dramska pauza: Svesna, ispunjena tišina u govoru glumca koja često govori više od reči, ukazujući na unutrašnji lom ili važnu promenu misli.
Dramska radnja: Niz događaja koje pokreću sukobi likova.
Dramski junak: Glavni lik (protagonista).
Dramski sukob: Konflikt; osnovni pokretač svake drame. Nastaje sudarom suprotstavljenih interesa, želja ili vrednosti (između likova, unutar lika, ili sa društvom).
Društvena satira: Komedija koja ismeva društvo i politiku.
Dubler: Zamena za glumca.
Duet: (it. duetto) Muzičko izvođenje u dva glasa (Duo).
Dun: (Duo, Duet) Kompozicija ili scena za dva izvođača.
Duodrama: Pozorišni komad za dva glumca.
Dur: (lat. durus – tvrd) Muzička lestvica „veselog” karaktera (velika terca).
Duhovna muzika: Muzika komponovana na religiozne (biblijske) tekstove.

Đ

Đavo: Tipski lik u srednjovekovnim misterijama, često komičan.

E

Ekiklema: (grč. ekkyklema) Antička scenska platforma na točkovima za prikazivanje prizora iz unutrašnjosti (često leševa).
Eklektizam: Spajanje elemenata iz različitih stilova, istorijskih epoha ili pravaca u jednu pozorišnu predstavu.
Eklektički: (grč. eklektikos) Koji bira i spaja različite stilove.
Ekloga: (grč. eklogé) Pastirska pesma ili idilična kratka drama.
Eksod: (grč. ἔξοδος – izlaz) Završni deo grčke tragedije posle poslednje horske pesme (stasimona), u kome se radnja razrešava i hor napušta orhestru, najčešće uz kratku završnu pesmu.
Eksperimentalno pozorište: Pozorište koje istražuje nove forme (avangarda).
Ekspozicija: 1. U drami: uvodni deo koji upoznaje sa likovima i situacijom. 2. U muzici (sonatni oblik): prvi deo u kojem se izlažu muzičke teme.
Ekspresionizam: Pravac početkom 20. veka koji stvarnost prikazuje subjektivno, izobličeno kroz unutrašnje emocije lika, koristeći oštro svetlo, senke i grotesku.
Ekstaza: (grč. ekstasis – izlazak iz sebe) Stanje vrhunskog zanosa (dionizijskog).
Elektro-cug: Električni motor za dizanje dekora.
Elektronska muzika: Muzika stvorena pomoću elektronskih uređaja (sintisajzera, kompjutera).
Eleos: (grč. eleos) Sažaljenje (u tragediji).
Elizabetanska drama: Engleska renesansna drama (Šekspirovo doba).
Elizabetanska pozornica: Drvena pozornica iz Šekspirovog doba koja ulazi duboko u gledalište, okružena publikom sa tri strane. Deo pozornice bio je pokriven krovom („nebesima”), dok je gledalište bilo pod otvorenim nebom. Bez slikanog dekora i sa malo rekvizita.
Elizabetansko pozorište: Pozorište u Engleskoj u doba kraljice Elizabete I (npr. Glob teatar).
Emocionalno pamćenje: Tehnika po Sistemu Stanislavskog gde glumac evocira sećanja na sopstvene stvarne emocije kako bi ih iskreno reprodukovao na sceni.
Emploa: (fr. emploi – upotreba) Amplua; specifična vrsta uloga koja odgovara fizičkim, glasovnim i psihičkim karakteristikama glumca (npr. heroj, naivka, negativac).
Epejsodion: (grč. ἐπεισόδιον – ono što dolazi uz nešto) Deo grčke tragedije između dve horske pesme, u kome nastupaju glumci i vodi se radnja. Prva epejsodija sledi posle parode, a poslednja prethodi eksodu.
Epizoda: (grč. epeisodion) 1. Deo antičke tragedije između pesama hora. 2. Sporedna uloga.
Epizodista: Glumac za manje uloge.
Epizodna uloga: Manja, sporedna uloga koja se pojavljuje samo u određenim delovima drame, ali može imati veliki značaj za razvoj radnje.
Epika: Književni rod koji pripoveda (za razliku od drame).
Epilog: (grč. epilogos) Završni govor ili scena na kraju drame.
Epski glumac: Glumac u Brehtovom teatru koji se ne uživljava potpuno u lik, već ga „pokazuje” publici zadržavajući kritičku distancu.
Epsko pozorište: Brehtov koncept pozorišta koje podučava i distancira (V-efekat).
Estetizacija: Postupak ulepšavanja i davanja naglašene umetničke forme scenskim elementima, ponekad i na uštrb realističnosti.
Estetika: Nauka o lepom i umetnosti.
Estrada: Oblast zabavne muzike i lakih scenskih formi.
Etos: (grč. ἦθος – narav, karakter) Jedan od šest elemenata tragedije kod Aristotela: karakter lica, koji se pokazuje u njihovim odlukama i izboru. Po Aristotelu radnja je važnija od karaktera, ali se karakter u radnji otkriva.
Efekat: (lat. effectus) Snažan utisak; tehnički postupak (svetlosni, zvučni).
Efekat očuđenja: (nem. Verfremdungseffekt) Postupak Bertolta Brehta kojim se sprečava potpuna identifikacija gledaoca sa likom, da bi o prikazanom kritički mislio. Ostvaruje se obraćanjem publici, pesmama, natpisima i glumom koja „pokazuje” lik.

Ž

Žaloigra: Stariji domaći naziv za tragediju; pozorišni komad sa tužnim, tragičnim završetkom.
Žanr: (fr. genre – rod, vrsta) Kategorija umetničkog dela koja se odlikuje specifičnim stilom, formom i sadržajem (npr. tragedija, komedija, mjuzikl).
Žanr-scena: Prikaz scena iz svakodnevnog, običnog života na pozornici, često sa fokusom na običaje i folklor.
Živa slika: (fr. tableau vivant) Scenski trenutak kada svi glumci zastanu i „zamrznu” se u pokretu, stvarajući statičnu sliku koja vizuelno naglašava emociju ili poentu.
Žiri: Grupa stručnjaka ili članova publike zadužena za donošenje odluke o nagradama na pozorišnom festivalu.
Žongler: (fr. jongleur) 1. Srednjovekovni putujući zabavljač, muzičar i akrobata. 2. Cirkuski artist koji vešto baca i hvata više predmeta istovremeno.
Žurnal: (fr. journal) Časopis ili bilten posvećen pozorišnoj umetnosti, kritikama i esejima.

Z

Zavesa: (Glavna zavesa) Veliki komad tkanine koji visi na portalu i vizuelno odvaja pozornicu od gledališta. Njenim podizanjem ili spuštanjem označava se početak i kraj čina.
Završni čin: Poslednji akt drame u kojem se razrešavaju svi sukobi, donose konačne odluke i dešava rasplet radnje.
Zadatak: U Sistemu Stanislavskog: ono što lik želi da postigne u nekoj sceni, izraženo glagolom (na primer: ubediti, odbraniti se, zavoditi). Niz zadataka čini liniju radnje uloge.
Zadužbina: Institucija ili fond osnovan dobrovoljnim prilozima (često jednog mecene) radi pomaganja kulture, što je kroz istoriju često omogućavalo izgradnju pozorišta.
Zakulisje: Prostor iza kulisa, nevidljiv za publiku, gde se glumci pripremaju za izlazak na scenu i gde se odlaže dekor.
Zamračenje: Trenutak tokom predstave kada se sva svetla ugase kako bi se neprimetno promenila scenografija ili označio prolazak vremena.
Zaplet: Deo dramske radnje nakon ekspozicije u kojem dolazi do narušavanja početne ravnoteže, pokretanja sukoba i stvaranja napetosti.
Zbor: Hor. Grupa ljudi koja istovremeno izgovara ili peva određeni tekst, često zastupajući glas zajednice.
Zvezda: (en. Star) Izuzetno popularan i slavan izvođač koji svojom harizmom i reputacijom privlači veliku publiku.
Zvižduk: Oštar zvučni signal kojim publika na negativan način iskazuje svoje nezadovoljstvo predstavom ili glumcem.
Zvučna slika: Sveukupnost zvučnih elemenata u predstavi (muzika, šumovi, efekti, tišina) koji stvaraju jedinstvenu atmosferu i pomažu u građenju scenske priče.
Zvučni efekat: Veštački proizveden zvuk (pucanj, grmljavina, zvono) koji ilustruje radnju ili doprinosi realizmu i atmosferi predstave.
Zelena soba: (en. Green room) Tradicionalni naziv za prostoriju iza scene u kojoj se glumci odmaraju pre nastupa ili tokom pauza.
Zingeršpil: (nem. Singspiel – pevana igra) Vrsta nemačke muzičke komedije iz 18. veka u kojoj se smenjuju govorni dijalozi i jednostavne narodne pesme (preteča operete).
Zločinac: Antagonista sa naglašeno lošim, moralnim manama; lik koji svesno čini zlo kako bi postigao svoj cilj.

I

Ideja: Osnovna misao dela.
Idejna drama: Drama koja raspravlja problem (tezu).
Identifikacija: Poistovećivanje (publike sa junakom).
Idila: Slika mirnog života u prirodi.
Izvođač: Umetnik na sceni.
Izvođačka umetnost: Umetnost trenutka (pozorište, muzika).
Iluzija: Scenska varka stvarnosti.
Iluzionizam: Pozorišni stil koji pomoću scenografije, svetla i glume teži da na sceni stvori savršenu iluziju stvarnog života, skrivajući tehničke elemente predstave.
Iluzionistička scena: Scenografija koja imitira dubinu (perspektiva).
Imerzivno pozorište: (en. immersive theatre) Savremeni oblik pozorišta u kojem publika nije pasivni posmatrač, već se slobodno kreće kroz prostor i direktno učestvuje u radnji.
Imitator: Zabavljač koji kopira druge.
Imitacija: Podražavanje.
Impostacija: Postavljanje glasa.
Impresario: Pozorišni menadžer.
Impresionizam: Umetnost utiska i atmosfere.
Improvizacija: Stvaranje u trenutku izvođenja (bez nota/teksta).
In ventra: Trbuhozborstvo.
In medijas res: (lat. In medias res) U središte zbivanja (početak bez uvoda).
Invencija: Stvaralačka mašta.
Inverzija: Obrtanje (intervala, teme).
Ingenju: (fr. ingénue) Tipska uloga mlade, nevine, naivne i čedne devojke, veoma česta u klasičnim komedijama i melodramama.
Inkubacija: Sazrevanje ideje.
Inspiracija: Nadahnuće.
Inspicijent: Voditelj predstave (daje znakove).
Inspicijentski pult: Radno mesto inspicijenta (obično sakriveno sa strane pozornice) opremljeno monitorima, mikrofonima i prekidačima za koordinaciju cele predstave.
Institucionalno pozorište: Državno/gradsko pozorište.
Instrument: Sprava za sviranje.
Inscenacija: Režijska postavka.
Interaktivno pozorište: Uključuje publiku u radnju.
Interval: Razmik između dva tona.
Interkulturalno pozorište: Spaja različite kulture.
Interludijum: Međuigra.
Intermedijalnost: Spoj više medija.
Intermeco: (it. intermezzo) Kratak, često komičan uložak između činova.
Interpretator: Izvođač.
Interpretacija: Umetničko tumačenje dela (izvođenje).
Intonacija: Visina/tačnost tona; način govora.
Intrakulturalno pozorište: Pozorište unutar jedne kulture.
Intriga: Spletka, tajni plan u drami.
Intrigant: Lik spletkaroša.
Intuicija: Neposredno opažanje.
Iracionalno: Van razuma.
Ironija: Govor suprotan od mišljenja; dramska ironija (publika zna više od junaka).
Ironični otklon: Glumački i rediteljski postupak u kojem se prema tekstu ili radnji zauzima distanca, tako da se prikazanom daje suprotno ili dublje značenje.
Ispovedni monolog: Monolog koji otkriva tajne.
Istorija pozorišta: Nauka o razvoju teatra.
Istorijska drama: Drama o istorijskim događajima.
Istraživanje publike: Marketinška analiza gledalaca.

J

Javna usamljenost: Sposobnost glumca da se izoluje na sceni (Stanislavski).
Jednoglasje: (Unisono) Svi pevaju istu melodiju.
Jednokratno izvođenje: Predstava za jedno veče (one night stand).
Jednočinka: Drama u jednom činu.
Jezik: Sredstvo izražavanja.
Jezuitska drama: Školska drama jezuitskih redova.
Jokulator: Srednjovekovni putujući zabavljač.
Jubilej: Proslava godišnjice.
Junak: Glavni lik (protagonista).

K

Kabare: (fr. cabaret) Zabavno pozorište sa stolovima, pesmom i skečevima.
Kabuki: Japansko tradicionalno pozorište.
Kabuki pozornica: Specifična japanska pozornica koja uključuje „hanamiči” (cvetnu stazu) – dugu platformu koja prolazi kroz gledalište, kojom glumci dramatično ulaze.
Kadenca: 1. Završetak muzičke fraze. 2. Solistički virtuozni deo.
Kakofonija: Ružan, neskladan zvuk.
Kalkulacija: Predračun troškova.
Kaluđerska drama: Rani oblik srednjovekovne drame koji su pisali i izvodili sveštenici i monasi unutar crkve ili manastira.
Kamerna muzika: Muzika za male sastave (kvartet, trio).
Kamerna scena: Mali pozorišni prostor za intimnu igru.
Kamerni teatar: Pozorište manjih dimenzija, sa malobrojnom publikom smeštenom vrlo blizu scene, namenjeno izvođenju intimnih, psiholoških drama.
Kamerton: Ton a1 za štimovanje.
Kanon: 1. Strogo pravilo. 2. Vrsta polifonije (imitacija).
Kantata: Vokalno-instrumentalno delo za pevanje (manje od oratorijuma).
Kapitano: (it. Capitano) Maska Komedije del arte: hvalisavi vojnik koji se razmeće junaštvima, a u stvarnosti je kukavica. Najčešće je prikazivan kao stranac, naročito Španac.
Karađoz: Tursko pozorište senki (i glavni junak).
Karakter: Lik sa složenim osobinama (nasuprot tipu).
Karakterizacija: Izgradnja osobina lika.
Karakterna uloga: Uloga koja se drastično razlikuje od glumčeve privatne ličnosti, zahtevajući veliku fizičku i psihološku transformaciju (često stariji ili ekscentrični likovi).
Karikatura: Izobličen, preteran prikaz radi smeha.
Karneval: Narodna svetkovina pod maskama koja ruši društvene hijerarhije; prema Bahtinu, karnevalski duh je ključan za razvoj pučke komedije.
Kasa-štik: Komercijalno uspešna predstava („blagajnički komad”).
Kast lista: (en. Cast list) Spisak podele uloga.
Kaster: Osoba koja bira glumce.
Kasting: (en. casting) Biranje glumaca (audicija).
Katabaza: Silazak u donji svet (mit).
Katarza: (grč. katharsis) Pročišćenje emocija kroz tragediju.
Katastrofa: (grč. καταστροφή – preokret, okret naniže) U antici i klasičnoj drami: završni preokret i rasplet radnje. U tragediji najčešće junakova propast, u komediji srećan rasplet.
Kvarta: Interval od 4 tona.
Kvartet: Sastav od 4 izvođača.
Kvem kueritis: (lat. Quem quaeritis? – Koga tražite?) Kratki dijaloški trop o ženama na Hristovom grobu, iz 10. veka, koji se smatra začetkom zapadnoevropske srednjovekovne liturgijske drame. Anđeo pita žene koga traže, a one odgovaraju.
Kvinta: Interval od 5 tonova.
Kvintet: Sastav od 5 izvođača.
Ketering: Hrana i piće za ansambl.
Kič: Lažna, jeftina umetnost.
Kjogen: (jap. 狂言 – ludorija) Kratka komična igra japanskog pozorišta, koja se izvodi između dela No drame i razbija njenu ozbiljnost. Govor je razgovorni, a teme iz svakodnevice.
Klaka: Plaćeni aplauderi.
Klasicizam: Pravac koji se ugleda na antiku i naglašava red, razum i meru. U drami: pravilo tri jedinstva, podela na žanrove, verisimilitud i priličnost; najznačajniji predstavnici u Francuskoj su Kornej, Rasin i Molijer.
Klasična tragedija: Francuska tragedija 17. veka (Kornej, Rasin).
Klimaks: Vrhunac radnje.
Klin: (grč. koilon) Deo antičkog gledališta.
Kliše: Izlizan, banalan postupak ili izraz.
Klovn: Cirkuski komičar.
Klub: Udruženje ljubitelja.
Knjaževsko-serbski teatar: Prvo profesionalno srpsko pozorište, osnovano 1835. u Kragujevcu na inicijativu Joakima Vujića, u vreme kneza Miloša. Delovalo je kratko, ali se smatra početkom srpskog pozorišta u Srbiji.
Koautor: Sa-autor.
Koda: (it. coda – rep) Završni deo kompozicije.
Kozerija: Lako, zabavno pričanje.
Koketa: Lik zavodnice.
Koktel-parti: Prijem.
Kolaž: Program sastavljen od raznih delova.
Kolegijum: Stručni savet pozorišta.
Kolektivna igra: Način glume gde je fokus na savršenoj usklađenosti celog ansambla, bez isticanja pojedinca (zvezde).
Kolektivno stvaranje: Način nastanka predstave u kojoj ansambl zajedno, improvizacijom i istraživanjem, stvara i tekst i scenski oblik, bez unapred napisane drame. Poznato je u radu Teatra dю Solej Ariane Mnuškin.
Kolombina: (it. Colombina) Lik Komedije del arte: vešta i duhovita sobarica, najčešće Arlekinova ljubav, koja za razliku od većine drugih likova nastupa bez maske.
Koloratura: Virtuozni ukrasi u pevanju.
Komad s pevanjem: Srpska drama sa muzičkim numerama (Koštana).
Komedi fransez: (Comédie-Française) Francusko nacionalno pozorište.
Komedija: Drama sa srećnim krajem i humorom.
Komedija del arte: Italijanska improvizovana komedija maski (16–18. vek). Glumci-profesionalci igraju po scenariju (kanavacu) stalna lica: Arlekina, Pantalonea, Dotorea, Kapitana i druge. Uticala je na Molijera, Goldonija i moderno fizičko pozorište.
Komedija erudita: Učena (renesansna) komedija po antičkom uzoru.
Komedija intrige: Komedija zasnovana na spletkama.
Komedija karaktera: Komedija koja ismeva ljudske mane (Tvrdica).
Komedija naravi: Komedija koja kritikuje društvo.
Komedija situacije: Komedija zasnovana na zabunama.
Komediograf: Pisac komedija.
Komercijalno pozorište: Pozorište koje živi od prodaje karata (profitno).
Komika: Ono što je smešno.
Komičar: Glumac za komične uloge.
Komična opera: (Opera buffa) Opera sa komičnim sadržajem.
Komični reljef: (en. comic relief) Scena, lik ili dijalog humorističkog karaktera ubačen u ozbiljnu tragediju kako bi se na trenutak ublažila napetost.
Kompozitor: Autor muzike.
Kompozicija: 1. Muzičko delo. 2. Sklop umetničkog dela.
Konvencija: Nepisani dogovor između publike i izvođača kojim se prihvataju određena nerealistična pravila igre (npr. da je pozornica soba, ili da pevanje predstavlja govor).
Konsonanca: Skladno sazvučje.
Konstruktivizam: Pravac ruske avangarde 1920-ih u kome se scena gradi kao mašinerija od skela, merdevina i pokretnih delova. U pozorištu: Mejerholjd i Ljubov Popova, na primer u predstavi „Velikodušni rogonja” (1922).
Kontrapunkt: Veština spajanja više melodija.
Kontrolna proba: Proba za upravu pre premijere.
Konferansa: Najava programa.
Konfidant: (fr. confident – poverljivo lice) Sporedni lik kome glavni junak poverava misli i namere, čime se publika obaveštava bez monologa. Tipičan za francuski klasicizam, naročito za Rasina.
Konflikt: Sukob (osnova drame).
Koncert: 1. Muzička priredba. 2. Kompozicija za solo instrument i orkestar.
Končerto groso: Barokni koncert za grupu solista i orkestar.
Kor-de-balet: (fr. corps de ballet) Baletski ansambl; grupa igrača koja nastupa zajedno kao celina, kao podrška ili kontrast solistima.
Koreograf: Autor plesa/pokreta.
Koreografija: Umetnost plesa.
Koreodrama: Drama izražena pokretom.
Korepetitor: Pijanista koji uvežbava pevače/igrače.
Korepeticija: Muzička proba uz klavir.
Koreut: Član antičkog hora.
Korifej: Vođa antičkog hora.
Kostim: Scenska odeća.
Kostimer: Garderober.
Kostimograf: Dizajner kostima.
Kostimografija: Umetnost izrade kostima.
Kostimska proba: Proba u kostimima.
Koturača: Čekrk.
Koturne: Antičke cipele sa visokim đonom.
Krvava tragedija: (Tragedija osvete) Dramski žanr popularan u renesansnoj Engleskoj, pun ubistava, duhova, spletki i ekstremnog nasilja (pod uticajem Seneke).
Kreativna drama: Proces u kojem učesnici (često deca) stvaraju dramsku radnju kroz improvizaciju, radi ličnog razvoja i edukacije, a ne radi izvođenja pred publikom.
Kreativni tim: Autorski tim.
Kreator: Stvaralac.
Kreacija: Stvaranje; umetničko delo.
Kriza: Preokret u drami.
Krilo: Bočni deo pozornice (kulisa).
Kritika: Ocena umetničkog dela.
Ksenofobija: Strah od stranog (u pozorištu: zatvorenost).
Kulisa: Bočni deo dekora.
Kulminacija: Vrhunac radnje.
Kultna predstava: Predstava koja zbog svoje teme, inovativnosti ili okolnosti nađe duboku vezu sa publikom, izvodi se dugi niz godina i stiče status legende.
Kultura: Sveukupnost duhovnih i materijalnih vrednosti.
Kup de teater: (fr. coup de théâtre) Neočekivani obrt u drami.
Kuplet: Šaljiva strofa/pesma u vodvilju.

L

Lajt-dizajn: (en. light design) Umetnost oblikovanja scenskog svetla, kreiranja atmosfere i usmeravanja pažnje publike pomoću rasvete.
Lajtmotiv: (nem. Leitmotiv) Vodeći motiv (muzički ili dramski) koji se ponavlja.
Lakrdija: Gruba komedija, farsa.
Laci: (it. lazzi) Komični gegovi u Komediji del arte.
Legato: (it. legato) Vezano izvođenje tonova.
Legitimno pozorište: Dramsko pozorište bez muzike (stari termin).
Leksis: (grč. λέξις – govor, izraz) Jedan od šest elemenata tragedije kod Aristotela: jezičko izražavanje, to jest izbor i sklop reči i stiha kojim je radnja iskazana.
Lektor: Stručnjak za jezik i govor u pozorištu.
Lektura: Stručna provera i ispravljanje govornih, gramatičkih i akcenatskih grešaka u dramskom tekstu i tokom proba sa glumcima.
Leneje: (grč. Λήναια) Atinska svečanost u čast Dionisa, koja se održavala zimi (u mesecu gamelionu, otprilike januar–februar). Na njoj su se izvodile komedije, a kasnije i tragedije, pored velikih (gradskih) Dionisija.
Lerštik: (nem. Lehrstück – poučni komad) Brehtov tip kratkih političko-didaktičkih komada, namenjenih pre svega samim izvođačima nego publici, kao vežba mišljenja i delovanja.
Letak: Reklamni papir (flajer).
Libreto: (it. libretto) Tekst opere.
Ligatura: Luk koji spaja note.
Lik: Ličnost u drami.
Lirska drama: Drama naglašenih emocija i poetičnosti.
Liturgijska drama: Srednjovekovna drama nastala iz crkvenog obreda.
Lični rekvizit: Predmet (npr. lepeza, džepni sat, štap) koji glumac nosi sa sobom i koji mu pomaže u karakterizaciji lika i izvođenju scenskih radnji.
Loža: (fr. loge) Ograđen prostor za sedenje u gledalištu.
Lokacija: Mesto na kojem se odigrava dramska radnja određene scene.
Ludus: (lat. ludus – igra) U starom Rimu: javne igre i scenske predstave. U srednjem veku: naziv za religioznu dramu.
Luk: Oznaka za legato.
Lutkarsko pozorište: Pozorište sa lutkama.

Lj

Ljubavnik: Tipski lik ili fah glumca u pozorištu (posebno u starijim komedijama i melodramama) čija je glavna funkcija u zapletu da bude zaljubljen, da zavodi ili da bude predmet ljubavi. Često se dele na „prvog ljubavnika” (heroja) i „naivnog ljubavnika”.

M

Magično ako: Ključni termin u Sistemu Stanislavskog. Sposobnost glumca da sebe zapita „Šta bih ja uradio AKO bih se našao u situaciji ovog lika?”, čime pokreće stvaralačku maštu.
Madrigal: (it. madrigale) Svetovna vokalna muzička forma iz doba renesanse (16. vek) za više glasova (4-6), koja muzički ilustruje tekst (obično ljubavni). Preteča je opere.
Maestro: (it. maestro – učitelj, majstor) Počasna titula za istaknutog umetnika, najčešće dirigenta, kompozitora ili pedagoga.
Majstor pozornice: Šef scenskih radnika; osoba zadužena za sve tehničke promene dekora na sceni tokom predstave.
Majstor svetla: Stručno lice u pozorištu koje rukovodi scenskom rasvetom tokom predstave, realizujući koncept dizajnera svetla ili reditelja. Upravlja svetlosnim pultom (miksetom).
Majstor tona: Stručno lice koje rukovodi zvukom tokom predstave (pušta muziku, efekte, kontroliše mikrofone), realizujući koncept dizajnera tona.
Maketa: (fr. maquette) Umanjeni trodimenzionalni model scenografije koji izrađuje scenograf kako bi reditelju i tehničkoj ekipi predstavio izgled budućeg dekora.
Maksima: (lat. maxima regula – najviše pravilo) Kratka, sažeta misao ili izreka koja izražava neko opšte pravilo ponašanja ili moralnu istinu. Česta u klasicističkoj drami.
Manir: (fr. manière – način) Osobenost stila, ali u negativnom kontekstu (manirizam) označava preteranu upotrebu istih, šablonskih postupaka u glumi ili režiji, bez unutrašnjeg pokrića.
Mansija: (lat. mansio – boravište) Deo srednjovekovne simultane pozornice; mala scenografska „kućica” ili stanica koja predstavlja određeno mesto (npr. Raj, Pakao, Pilatova palata), ispred koje glumci igraju.
Marioneta: (fr. marionnette) Vrsta pozorišne lutke kojom se upravlja odozgo, pomoću konaca ili žica vezanih za udove i glavu (vagu). Jedna od najzahtevnijih lutkarskih tehnika.
Marionetsko pozorište: Specijalizovano lutkarsko pozorište u kojem se predstave izvode isključivo uz pomoć marioneta (npr. čuveno pozorište u Salcburgu).
Marketing u pozorištu: Skup aktivnosti (istraživanje publike, promocija, oglašavanje) sa ciljem da se pozorišni program približi publici i obezbedi posećenost.
Markiranje: 1. U glumi: izvođenje uloge na probi sa manje energije („pola snage”), samo naznačujući pokrete i emocije (npr. zbog štednje glasa). 2. Markiranje dekora: označavanje na podu scene gde će stajati scenografija.
Maska: 1. Predmet koji prekriva lice (ili deo lica) glumca, menjajući mu identitet. Koristi se od antike do danas. 2. Specifičan lik u Komediji del arte (npr. Arlekin je „maska”).
Maskerata: (it. mascherata) Renesansni dvorski spektakl pod maskama, sa muzikom i plesom (preteča maske u Engleskoj).
Masovka: (Kolokvijalno) Scena u predstavi ili filmu u kojoj učestvuje veliki broj ljudi (statista, hora).
Matine: (fr. matinée – prepodne) Pozorišna predstava koja se igra pre podne ili u popodnevnim časovima (za razliku od večernje).
Mašinstvo: Scenska tehnika i mehanizmi koji se koriste za stvaranje scenskih efekata (npr. dizanje glumaca u vazduh, stvaranje talasa).
Medijski pokrovitelj: Medijska kuća (TV, novine, portal) koja se obavezuje da će besplatno ili po povlašćenim uslovima reklamirati predstavu ili festival.
Medli: (en. medley) Potpuri; muzički komad sastavljen od niza poznatih melodija povezanih u celinu.
Melodija: (grč. melodia) Niz tonova različite visine i trajanja koji čine zaokruženu muzičku misao.
Melodrama: (grč. melos – pesma + drama) 1. Prvobitno: drama sa muzičkom pratnjom. 2. Danas: žanr koji karakterišu preterane emocije, crno-beli likovi, senzacionalni obrti i (obično) srećan kraj.
Melos: (grč. μέλος – pesma, napev) Pevani i muzički deo antičke tragedije, pre svega horske pesme; kod Aristotela jedan od šest njenih elemenata.
Menadžer: Osoba zadužena za poslovnu i organizacionu stranu pozorišta ili produkcije (upravljanje budžetom, ugovorima, marketingom).
Mentor: (Po Odisejevom prijatelju Mentoru) Iskusan savetnik, učitelj i vodič mlađem umetniku.
Meraća proba: Tehnička proba na kojoj se precizno utvrđuju dimenzije i položaj dekora na sceni.
Metateatar: Pozorište koje govori o samom sebi; dramski postupak gde predstava skreće pažnju na to da je predstava (glumci izlaze iz uloga, komentarišu radnju, drama u drami). Pirandelo je majstor ovoga.
Metafora: (grč. μεταφορά – prenos) Figura kojom se jedna stvar predstavlja kroz drugu na osnovu sličnosti. U pozorištu i scenska metafora: slika, predmet ili radnja koja u predstavi dobija preneseno značenje.
Metonimija: (grč. metonymia – zamena imena) Stilska figura gde se pojam zamenjuje nečim što je s njim u vezi (npr. „kruna” umesto „kralj”). U režiji: korišćenje dela da se predstavi celina.
Mecena: (Po rimljaninu Meceni) Bogati pokrovitelj umetnosti koji finansijski pomaže umetnike ili institucije.
Mizanscen: (fr. mise-en-scène – postavljanje na scenu) Prostorni raspored i kretanje glumaca na sceni u određenom trenutku predstave. Kreira ga reditelj.
Mikrofonija: Pojava neprijatnog, pištavog zvuka koja nastaje kada mikrofon „uhvati” zvuk sa zvučnika i stvori povratnu spregu (fitbek).
Mikseta: Uređaj za mešanje i regulisanje više izvora zvuka (tonska mikseta) ili svetla (svetlosni pult).
Mim: (grč. mimos) 1. Antička kratka, realistična i često vulgarna farsa. 2. Glumac u takvoj predstavi (ili pantomimičar).
Mimezis: (grč. μίμησις – podražavanje) Aristotelov pojam: umetnost podražava ljudske radnje. Drama to čini neposrednim prikazivanjem, kroz lica koja deluju pred gledaocima, a ne pripovedanjem.
Mimika: Izražavanje emocija i misli pokretima mišića lica. Važno sredstvo glumačke igre.
Minijetira: Kratak muzički ili scenski komad malog obima.
Mirakl: (lat. miraculum – čudo) Srednjovekovna religiozna drama koja prikazuje život i čuda svetaca (ili Bogorodice).
Misa: (lat. missa) Glavna bogoslužbena služba u Katoličkoj crkvi. Muzički oblik mise (Kirie, Gloria, Kredo...) je bio osnova za razvoj mnogih muzičkih formi.
Misterija: Srednjovekovna drama koja prikazuje biblijske događaje (Stvaranje sveta, Potop, Hristovo stradanje). Izvodile su se u ciklusima na gradskim trgovima.
Mit: (grč. mythos – priča) Tradicionalna priča o bogovima i herojima koja objašnjava svet i ljudsku prirodu. Osnova grčke tragedije.
Mjuzikl: (en. musical comedy) Popularan pozorišni žanr nastao u SAD 20. veka, koji spaja govorni dijalog, pesmu, ples i muziku u jednu celinu.
Mjuzikhol: (en. music-hall) Vrsta britanskog varijetetskog pozorišta sa pesmom, igrom i komičnim tačkama.
Moderna drama: Dramsko stvaralaštvo od kraja 19. veka (Ibzen) do danas, koje karakteriše napuštanje klasičnih pravila, psihološki realizam ili eksperimentisanje sa formom.
Modernizam: Zbirni naziv za pravce i stremljenja s kraja 19. i prve polovine 20. veka (simbolizam, ekspresionizam, futurizam, nadrealizam i drugi) koji raskidaju s tradicijom realističkog prikazivanja i traže nove oblike izraza.
Modus: Naziv za stare crkvene lestvice (dorski, frigijski...) pre uspostavljanja dur-mol sistema.
Mol: (lat. mollis – mek) Jedan od dva osnovna tonska roda u evropskoj muzici (uz dur). Karakteriše ga mala terca i često se doživljava kao „tužan” ili „ozbiljan”.
Monodrama: Dramsko delo napisano za jednog glumca (monolog) ili predstava koju izvodi samo jedan glumac.
Monolog: (grč. monos – jedan, logos – govor) Govor jednog lica na sceni (kada je sam ili kada ga drugi ne čuju). Služi za izražavanje unutrašnjih misli i osećanja.
Monofonija: Jednoglasnost; muzička faktura sa samo jednom melodijskom linijom (npr. gregorijanski koral), bez pratnje.
Monter: (fr. monteur) Scenski radnik koji sklapa (montira) dekor na sceni.
Moralitet: Srednjovekovna poučna drama u kojoj su likovi personifikovane apstrakcije (npr. Svaki čovek, Dobra dela, Greh) koje se bore za ljudsku dušu.
Mordent: Muzički ukras koji se sastoji od brze smene glavnog tona i njegovog susednog (donjeg ili gornjeg) tona.
Motet: Višeglasna horska crkvena kompozicija (a kapela) sa biblijskim tekstom, popularna u renesansi.
Motiv: 1. U drami: podsticaj, razlog za delovanje lika. 2. U muzici: najmanja muzička celina koja ima izražajno značenje.
Motivacija: Razlozi i pobude zbog kojih lik deluje. Osnova je psihološki uverljive radnje, a glumački se gradi pitanjima šta lik želi i zbog čega to želi.
Muzička drama: Operski oblik (vagnerovski) u kojem su muzika i drama neraskidivo povezane, bez podele na arije i rečitative.
Muzička komedija: Lagani muzičko-scenski žanr; preteča mjuzikla.

N

Nadzadatak: U Sistemu Stanislavskog: glavni, najopštiji cilj uloge i cele predstave, kome su podređeni svi pojedinačni zadaci i sva lica.
Nadmarioneta: (Über-marionette) Koncept Edvarda Gordona Krega. Idealni glumac budućnosti koji bi, poput lutke, bio potpuno pod kontrolom umetnika (reditelja), oslobođen ega i slučajnosti.
Nadrealizam: (fr. surréalisme) Pravac iz 1920-ih zasnovan na snu, podsvesti i automatskom pisanju (Bretonov manifest, 1924). Reč je prvi put upotrebio Apoliner uz svoju dramu „Tirezijine dojke” (1917).
Naivka: Tipska uloga mlade, neiskusne i često dobrodušne devojke u komedijama i građanskim dramama (slično kao ingenju).
Narator: (lat. narrator) Pripovedač. Lik u drami (ili glas iza scene) koji publici priča delove radnje, povezuje scene ili komentariše događaje.
Naracija: Pripovedanje; izlaganje događaja rečima. U epskom pozorištu naracija je važnija od „uživljavanja” u radnju.
Narodna drama: Scenska dela ponikla iz narodne tradicije, običaja i folklora (npr. koledarske igre, vertep).
Narodno pozorište: Institucionalno pozorište koje finansira država sa ciljem negovanja nacionalne kulture i jezika. (Vidi: Nacionalno pozorište).
Narodno pozorište u Beogradu: Nacionalno pozorište Srbije, osnovano 1868. uz podršku kneza Mihaila Obrenovića. Zgrada na Trgu republike otvorena je 1869, a u repertoaru su od početka bile i domaće drame.
Naslovna uloga: Uloga lika po kojem drama nosi ime (npr. Hamlet, Antigona, Gospođa ministarka).
Naturalizam: Umetnički pravac s kraja 19. veka (Zola, Strindberg) koji teži „naučnoj” objektivnosti. Prikazuje život sirovo, bez ulepšavanja, naglašavajući uticaj nasleđa i sredine na čoveka („isečak iz života”).
Nacionalizam (u muzici): Muzički pravac 19. veka u kojem kompozitori koriste elemente narodnog folklora (melodije, ritmove) da bi izrazili nacionalni identitet.
Nacionalno pozorište: Najvažnija pozorišna institucija jedne zemlje, čiji je zadatak očuvanje nacionalne dramske baštine i izvođenje najznačajnijih svetskih dela.
Neverbalno pozorište: Vrsta pozorišta (ples, pantomima, fizički teatar) koja se ne oslanja na govor, već na pokret, gest i sliku.
Negativni junak: Lik koji se suprotstavlja pozitivnim vrednostima ili protagonisti; zlikovac.
Neinstitucionalno pozorište: Nezavisne trupe i pozorišta koja nisu na državnom budžetu.
Nemezis: (grč. νέμεσις – pravedno odmeravanje) Boginja i načelo srazmerne kazne. U tragediji: pad junaka koji je prekoračio meru (hibris), usled čega se uspostavlja narušena ravnoteža.
Neoromantična drama: Drama s kraja 19. veka (Rostan, Meterlink) koja se, kao reakcija na naturalizam, vraća poeziji, snovima i idealima.
Neuma: (grč. pneuma – dah) Znak u srednjovekovnoj muzičkoj notaciji koji je pokazivao kretanje melodije (približno), pre nego što su uvedene linije.
Nijansa: (fr. nuance) Fina, jedva primetna razlika u boji, tonu ili značenju. U glumi: suptilan prelaz u emociji ili izrazu.
No drama: Klasično japansko pozorište (od 14. veka). Visoko stilizovana, poetska drama sa muzikom, plesom i maskama, prožeta budističkom filozofijom.
Nova komedija: Grčka komedija iz 4. veka p.n.e. (Menandar). Napušta političku satiru Stare komedije i bavi se privatnim, porodičnim temama i tipskim likovima. Uzor za rimsku komediju.
Nokturno: (it. notturno – noćni) Muzička kompozicija (obično za klavir) sanjivog, noćnog, melanholičnog karaktera (Šopen).
Nona: Muzički interval (razmak) između prvog i devetog tona.
Nota: Grafički znak za beleženje tona (njegove visine i trajanja) u linijskom sistemu.
Numera: (lat. numerus – broj) Zaokružena tačka (pesma, ples) u okviru veće celine (opere, mjuzikla, varijetea).

Nj

Njujorška škola: (en. New York School) Neformalna grupa avangardnih umetnika aktivna sredinom 20. veka, čiji je rad značajno uticao na razvoj eksperimentalnog teatra i hepeninga.

O

O.R. (Opposite Prompt): Britanski pozorišni termin za stranu scene suprotnu sufleru: desna strana iz ugla glumca, to jest leva strana iz ugla publike.
Oda: (grč. ode – pesma) Svečana lirska pesma uzvišenog tona, posvećena nekoj značajnoj ličnosti ili ideji.
Odeljenje scenografa: Tehnička služba u pozorištu zadužena za izradu dekora (stolari, bravari, slikari).
Odeon: (grč. odeion) Antička pokrivena građevina manja od teatra, namenjena muzičkim takmičenjima i recitovanju.
Ozbiljna komedija: (fr. comédie larmoyante – plačljiva komedija) Žanr 18. veka koji meša komično sa sentimentalnim i moralnim poukama.
Oktava: (lat. octavus – osmi) Muzički interval koji obuhvata osam stupnjeva (razmak između dva tona istog imena, a različite visine).
Oktavni prelom: Pevački ili instrumentalni skok za oktavu više ili niže.
Opera: (it. opera – delo) Muzičko-scensko delo u kojem se dramska radnja izražava pevanjem uz pratnju orkestra. Nastala u Italiji krajem 16. veka.
Opera bufa: (it. opera buffa) Italijanska komična opera sa veselim zapletom i likovima iz svakodnevnog života (npr. „Seviljski berberin”).
Opera serija: (it. opera seria) Ozbiljna, „velika” opera baroknog perioda, sa mitološkim ili istorijskim temama i herojskim likovima.
Opereta: (it. operetta – mala opera) Lagano muzičko-scensko delo zabavnog karaktera sa pevanjem, plesom i govornim dijalozima.
Operska partitura: Notni zapis cele opere koji sadrži sve deonice (pevačke i orkestarske).
Opsis: (grč. opsis – viđenje, prizor) Aristotelov termin za vizuelni aspekt predstave (scenografija, kostim, spektakl). Smatrao ga je najmanje važnim delom tragedije.
Opus: (lat. opus – delo) 1. Pojedinačno umetničko delo. 2. Celokupno stvaralaštvo jednog umetnika. 3. U muzici: oznaka za redosled kompozitorovih dela (npr. Op. 10).
Oratorijum: Obimno vokalno-instrumentalno delo za soliste, hor i orkestar, obično na religioznu temu, koje se izvodi koncertno (bez glume i scene).
Organizator predstave: Osoba koja koordinira sve praktične aspekte pripreme i izvođenja predstave (probe, rasporedi, tehnička podrška).
Organizovana poseta: Grupna poseta pozorištu (škole, firme) uz popust.
Organum: Najraniji oblik srednjovekovnog višeglasja (9-13. vek), zasnovan na gregorijanskom koralu kojem se dodaje drugi glas.
Orgelpunkt: (nem. Orgelpunkt) Ležeći ton (obično bas) u muzici, preko kojeg se menjaju harmonije.
Orkestar: 1. Veća grupa muzičara koja zajedno svira na raznim instrumentima. 2. U antičkom pozorištu: kružni prostor (orkestra) gde je boravio hor.
Orkestarska rupa: Udubljeni prostor između scene i gledališta u kojem je smešten orkestar (u operi i baletu), da ne bi zaklanjao pogled publici.
Orkestracija: Veština raspoređivanja muzičke ideje na instrumente orkestra.
Ornament: Ukras. U muzici: kratak tonski ukras (triler, mordent) koji obogaćuje melodiju.
Orfej: Mitski grčki pevač čija je pesma krotila zveri. Simbol moći muzike i umetnosti.
Orhestra: (grč. ὀρχήστρα – mesto za ples) U antičkom grčkom pozorištu: kružni prostor između gledališta i skene na kome su nastupali hor i plesači. Kod Rimljana polukružan prostor ispred pozornice, gde su sedeli senatori i ugledni gosti.
Otvorena prezentacija: Javno prikazivanje dela u nastajanju ili promocija projekta.
Otkupna predstava: Predstava za koju jedna firma ili organizacija otkupi sve karte (celu salu) za svoje zaposlene ili klijente.
Of Brodvej: (en. Off-Broadway) Pozorišta u Njujorku koja su manja i manje komercijalna od Brodveja, često mesto za eksperimentalnije drame.
Of-of Brodvej: (en. Off-Off-Broadway) Mala, alternativna, avangardna pozorišta u Njujorku (u podrumima, kafeima) sa potpunom umetničkom slobodom.

P

P.S. (Prompt Side): Britanski termin za stranu scene na kojoj je sufler: leva strana iz ugla glumca, to jest desna strana iz ugla publike.
Palijata: (lat. fabula palliata – drama u grčkom plaštu) Rimska komedija koja je obrađivala grčke teme i likove (Plaut, Terencije).
Pano: Deo scenografije; čvrsta ploča ili okvir presvučen platnom koji se koristi kao zid ili pozadina.
Panorama: Scenska pozadina koja prikazuje širok pogled na pejzaž ili grad.
Pantalone: (it. Pantalone) Stalni lik (maska) Komedije del arte; stari, škrti, džangrizavi trgovac iz Venecije.
Pantomima: (grč. pantomimos – koji sve podražava) Umetnost izražavanja misli i osećanja isključivo pokretom tela i mimikom, bez reči.
Parabaza: (grč. parabasis – istupanje) Ključni deo Stare atičke komedije (Aristofan) gde hor skida maske, istupa iz radnje i obraća se direktno publici u ime pesnika (politička kritika).
Paraskenion: (grč. paraskenion) Bočno krilo zgrade skene u antičkom pozorištu.
Parnas: Planina u Grčkoj, dom Muza. Simbol pesništva i umetnosti.
Parod: (grč. parodos – ulaz) 1. Bočni ulaz u antičku orkestru. 2. Prva, ulazna pesma hora u tragediji.
Parodija: (grč. parodia) Komično podražavanje ozbiljnog dela ili stila, sa ciljem ismevanja (karikiranjem).
Parte: (it. parte) Uloga ili deonica u muzičkom delu.
Parter: (fr. parterre – na zemlji) Donji deo gledališta u pozorištu, u ravni sa scenom (obično najskuplja mesta).
Partija: Uloga ili muzička deonica jednog izvođača.
Partitura: (it. partitura) Notni zapis muzičkog dela u kojem su sve deonice (instrumenata i glasova) ispisane jedna ispod druge, omogućavajući dirigentu pregled celine.
Partner: Glumac sa kojim se igra scena; suigrač.
Pasija: (lat. passio – patnja) 1. Muzičko-scensko delo koje prikazuje Hristovo stradanje. 2. Snažna strast.
Pastorala: (lat. pastoralis – pastirski) Dramsko ili muzičko delo koje prikazuje idealizovan život pastira i nimfi u prirodi.
Patos: (grč. pathos – patnja, strast) 1. Uzvišeno, strastveno osećanje bola ili tuge u umetnosti. 2. (Pežorativno) Lažna, preterana osećajnost i preglumljivanje.
Pauza: 1. Znak u muzici za tišinu. 2. Prekid između činova u pozorištu. 3. Dramska pauza: značajna tišina u govoru glumca.
Pevanje: Umetnost proizvođenja muzičkih tonova glasom.
Pevač: Muzički izvođač koji koristi glas kao instrument.
Pejdžent: (en. Pageant) Pokretna pozornica na kolima, korišćena u srednjovekovnoj Engleskoj za izvođenje ciklusa misterija.
Pekinška opera: Najpoznatija forma kineskog tradicionalnog pozorišta koja spaja pevanje, dijalog, akrobatiku i borilačke veštine.
Periaktoi: (grč. periaktoi – okretne prizme) Trostrane prizme na osovini koje se pominju u antičkom pozorištu; na svakoj strani bila je naslikana druga pozadina, pa se okretanjem menjao prikaz mesta radnje.
Perike: (Vlasulje) Deo scenske maske.
Period: U muzici: zaokružena muzička misao, obično od dve rečenice.
Peripetija: (grč. peripeteia – preokret) Nagla i neočekivana promena toka radnje u drami (obično iz sreće u nesreću u tragediji), koja vodi ka raspletu.
Persiflaža: (fr. persiflage) Fino ismevanje, ironiziranje.
Personifikacija: Prikazivanje apstraktnih pojmova ili predmeta kao ljudskih bića (često u moralitetima).
Performans: (en. performance) Savremeni umetnički oblik gde je samo izvođenje (akcija umetnika pred publikom) umetničko delo.
Pikardijska terca: Završetak molske kompozicije durskim akordom (zvuči svetlije/srećnije).
Picikato: (it. pizzicato) Način sviranja na gudačkim instrumentima trzanjem žica prstima, umesto gudalom.
Plagijat: Krađa tuđeg autorskog dela i prikazivanje kao svog.
Plakat: Veliki štampani oglas za predstavu.
Platea: (lat. platea – trg, otvoreni prostor) U srednjovekovnom pozorištu: otvoreni prostor ispred ili između mansija, na kome su se igrale scene, kretali glumci i često stajala publika.
Plačljiva komedija: (fr. comédie larmoyante) Žanr 18. veka, komedija koja izaziva suze i sažaljenje umesto smeha, sa moralnom poukom.
Plesno pozorište: (nem. Tanztheater) Oblik u kome se ples spaja s dramskom radnjom, govorom i slikom. Najpoznatije je delo Pine Bauš i njenog ansambla u Vupertau.
Podest: (Praktikabl) Uzdignuta platforma na sceni.
Podijum: Uzvišeno mesto za nastup.
Podtekst: Neizgovorena misao, pravo značenje ili skrivena namera koja leži ispod izgovorenog dramskog teksta. Ono što lik zaista misli i oseća dok izgovara repliku.
Poenta: Glavna misao, zaključak ili vrhunac šale.
Poetika: (grč. Περὶ ποιητικῆς) Aristotelov spis o pesničkoj umetnosti iz 4. veka pre n.e., najstarija sačuvana teorija drame. Određuje tragediju kao podražavanje ozbiljne i celovite radnje, razlikuje njene delove (fabula, karakter, govor, misao, pesma, spektakl) i opisuje katarzu, peripetiju i anagnorisu.
Pozitivni junak: Lik koji je nosilac moralnih vrednosti i sa kojim se publika poistovećuje.
Poziciono svetlo: Slabo svetlo iza scene koje omogućava glumcima i tehničarima da vide kuda se kreću u mraku.
Pozorišna družina: Grupa glumaca koja zajedno priprema i izvodi predstave (često putujuća).
Pozorišna kompanija: Organizovana pozorišna trupa, često sa komercijalnim ciljem.
Pozorišna kritika: Stručna analiza i vrednovanje pozorišne predstave objavljena u medijima.
Pozorišna muzika: Muzika komponovana ili izabrana namenski za dramsku predstavu (scenska muzika).
Pozorišna predstava: Umetnički čin izvođenja dramskog dela pred publikom.
Pozorišna produkcija: Celokupan proces stvaranja predstave, od ideje i finansiranja do premijere.
Pozorišna publika: Skup gledalaca u pozorištu; kolektivni primalac umetničkog čina.
Pozorišna režija: Umetnost osmišljavanja i vođenja scenske realizacije dramskog teksta.
Pozorišna fotografija: Fotografisanje predstava za dokumentaciju i promociju.
Pozorišni ansambl: Svi umetnici jednog pozorišta.
Pozorišni komad: Dramski tekst napisan za izvođenje.
Pozorišni kritičar: Osoba koja piše kritike.
Pozorišni model: Način organizacije i finansiranja pozorišta (npr. repertoarski sistem, brodvejski sistem).
Pozorišni plakat: Grafičko rešenje za reklamu predstave.
Pozorišni festival: Smotra pozorišnih predstava (npr. BITEF, Sterijino pozorje).
Pozorište: (grč. theatron – gledalište) Umetnost u kojoj glumci uživo izvode dramsku radnju pred publikom. Takođe, zgrada u kojoj se to dešava.
Pozorište apsurda: (Teatar apsurda) Pravac 20. veka koji prikazuje besmisao ljudske egzistencije kroz nelogične dijaloge i situacije.
Pozorište senki: Vrsta pozorišta gde se animacijom pljosnatih lutaka iza osvetljenog platna stvaraju pokretne senke koje publika gleda.
Pozorje: Stara srpska reč za pozorište ili prizor.
Pozornica: Mesto gde se igra predstava; scena.
Pozornica na kolima: Pejdžent.
Pojava: Manji deo dramske radnje, obično određen ulaskom ili izlaskom nekog lika.
Pokretački događaj: Događaj u ekspoziciji ili neposredno posle nje koji narušava početnu ravnotežu, postavlja glavno pitanje drame i pokreće zaplet. Od njega junak više ne može da ostane u početnom stanju.
Poliritmija: Istovremeno zvučanje različitih ritmova.
Političko pozorište: Pozorište koje se bavi političkim temama sa ciljem osvešćivanja publike i društvene promene (Breht, Piskator).
Polifonija: (grč. polyphonia – mnogoglasje) Vrsta višeglasja u kojoj su svi glasovi (melodijske linije) ravnopravni i samostalni.
Polustepen: Najmanji razmak između dva tona u evropskoj muzici.
Pomične kulise: Delovi dekora koji se mogu pomerati tokom predstave.
Portal: Otvor scene („scena kutija”) koji uokviruje scensku sliku.
Portfolio: Zbirka radova umetnika kojom se on predstavlja.
Posleratna drama: Drama nastala posle Drugog svetskog rata, do oko 1970: vreme egzistencijalizma i teatra apsurda, ali i društveno angažovane i psihološke drame. Kod nas je povezana sa osnivanjem novih pozorišta, naročito Ateljea 212 u Beogradu.
Posrbe: Strani dramski komadi koji su u 19. veku prevođeni i adaptirani („posrbljeni”) tako da se radnja i imena likova premeste u srpsku sredinu.
Postdramsko pozorište: Pojam koji je uveo Hans-Tis Leman da opiše savremeno pozorište (od 1970-ih) u kojem dramski tekst više nije centralni element, već je ravnopravan sa slikom, zvukom i pokretom.
Postmodernizam: Pravac druge polovine 20. veka koji preispituje „velike priče” i granicu između visokog i popularnog, originala i citata. U pozorištu: citat i parodija, mešanje žanrova, metateatar i podrivanje jedinstvenog smisla.
Potpuri: (fr. potpourri) Medli; muzička kompozicija sastavljena od delova popularnih melodija.
PR (Public Relations): Odnosi sa javnošću; služba koja brine o imidžu pozorišta i komunikaciji sa medijima.
PR plan: Strategija promocije.
PR tim: Grupa ljudi zadužena za odnose sa javnošću.
Praizvedba: Prvo javno izvođenje nekog dramskog dela ikada (svetska premijera).
Praktikabl: Čvrst, montažni element scenografije (podest, platforma, stepenice) po kojem glumci mogu da hodaju.
Praltriler: Vrsta muzičkog ukrasa.
Prevod: Tekst drame preveden sa stranog jezika.
Prevodilac: Osoba koja prevodi dramski tekst.
Predznak: Znak u notnom pismu (povisilica, snizilica) koji menja visinu tona.
Predigra: Kratak komad pre glavne predstave; uvod.
Predložak: Tekst ili materijal na osnovu kojeg se pravi predstava (roman, bajka, scenario).
Predstava: Pozorišni čin; rezultat rada na postavljanju drame.
Predstave korisnice: Benefic-predstave (prihod ide u određenu svrhu ili glumcu).
Predtakt: Auftakt; nepotpuni takt na početku.
Prezentacija: Predstavljanje projekta.
Premijera: (fr. première – prva) Prvo zvanično javno izvođenje nove pozorišne predstave.
Pres: (en. Press) Štampa; novinari.
Pres kliping: Arhiva isečaka iz novina o pozorištu.
Presek: Skica scenografije (bočni pogled).
Pretpremijera: Javno izvođenje predstave pre zvanične premijere (često za prijatelje i kritiku).
Prizor: Scena, slika u drami.
Prikaz: Kratak opis ili kritika predstave.
Priličnost (Bienséance): (fr. bienséance – pristojnost) Pravilo francuskog klasicizma: na sceni se ne prikazuje ono što vređa ukus i dobre običaje, naročito nasilje i smrt. Takvi događaji se pripovedaju (na primer preko glasnika), a ne pokazuju.
Prima: (lat. prima) Prva; interval između dva tona iste visine.
Primabalerina: Glavna baletska igračica.
Primadona: (it. prima donna – prva dama) Pevačica koja peva glavne uloge u operi.
Proba: Proces uvežbavanja predstave (čitaća, mizanscenska, tehnička, generalna).
Probna sala: Prostorija za vežbanje.
Progon: Proba na kojoj se predstava igra u celini, bez prekidanja.
Program predstave: Knjižica sa informacijama o predstavi (podela, autori, tekst) koja se kupuje u pozorištu.
Programska muzika: Instrumentalna muzika koja opisuje neki vanmuzički sadržaj (priču, sliku).
Produkcija: Organizacioni i finansijski proces stvaranja predstave.
Produkcijski tim: Ljudi koji vode produkciju.
Producent: Osoba odgovorna za finansijsku i organizacionu stranu projekta.
Projekt: Planirani poduhvat (predstava).
Projekcioni aparat: Projektor.
Projekciono platno: Belo platno za projekcije.
Prolazna vrata: (Pass door) Vrata koja povezuju gledalište i bekstejdž.
Prolog: (grč. prologos – predgovor) Uvodni deo drame; govor pre početka radnje koji objašnjava situaciju.
Promocija: Reklamiranje.
Propadalište: Deo poda pozornice koji se može spustiti (pomoću lifta) da bi glumci ili dekor „nestali” u podrum.
Prosvetiteljstvo: Pokret 18. veka koji razumu daje prvenstvo nad tradicijom i autoritetom. Pozorište shvata kao školu morala i građanskih vrlina, što dovodi do građanske drame i poučne komedije (Lesing, Didro, Volter).
Proskenion: Antički naziv za prednji deo pozornice.
Prospekt: Oslikano platno u dnu scene (pozadina).
Proscenijum: (grč. proskenion) Deo pozornice koji se nalazi ispred portala (rampe), najbliže publici.
Protagonist: (grč. protagonistes – prvi borac) Glavni lik u drami; nosilac radnje. Prvi glumac u antičkom pozorištu.
Protivnik: Antagonist.
Protokol: Pravila ponašanja; služba koja brine o zvanicama.
Protokolna lista: Spisak zvanica.
Pročelje: Prednji deo (portal).
Psihodrama: Terapeutski metod gde pacijenti glume svoje probleme.
Psihološka drama: Drama koja se fokusira na unutrašnji život i motivaciju likova (realizam).
Publika: Gledaoci.
Pulpitum: Rimska pozornica.
Pult: Stalak za note ili komandna tabla (inspicijentski pult, rasvetni pult).
Pulčinela: (it. Pulcinella) Maska Komedije del arte iz Napulja: sluga-goropad u beloj širokoj odeći i crnoj polumaski sa kukastim nosem. Od njega potiče engleski Panč (Punch).
Puno svetlo: Maksimalna jačina rasvete.
Putujuće pozorište: Trupa koja nema svoju zgradu već putuje od mesta do mesta.
Pučka drama: Narodna, popularna drama jednostavnog sadržaja.

R

Radio-drama: Dramsko delo pisano ili prilagođeno isključivo za audio izvođenje na radiju, gde se radnja i atmosfera dočaravaju glasovima, muzikom i zvučnim efektima.
Radno svetlo: (kol.) Sistem za „obično” osvetljavanje scene, nezavisno postavljen od umetničke rasvete. Koristi se tokom proba, postavljanja dekora, čišćenja i spremanja scene, kada nije potrebna pozorišna iluzija.
Radnja: Niz povezanih postupaka i događaja sa zajedničkim ciljem. U dramaturgiji: razvoj događaja u okviru dramske priče (fabule). U glumi: osnovna izražajna sredstva (govorna radnja, fizička radnja) kojima lik nešto postiže.
Razrešilica: Znak u muzičkoj notaciji koji negira (poništava) dejstvo prethodne povisilice ili snizilice, vraćajući ton na njegovu prirodnu visinu.
Rampa: (fr. rampe – nagib, ograda) Poz. linija rasvetnih tela postavljena na samom ivici pozornice (dole), i niska pregrada koja te svetiljke zaklanja od gledalaca. Fig. „preći rampu” znači scenskim nastupom „ući u gledalište”, osvojiti publiku.
Rapsod: (grč. rhapsodos – onaj koji sašiva pesme) Putujući narodni pevač u antičkoj Grčkoj koji je javno recitovao (pevao) epske pesme (Homera), često držeći štap u ruci.
Rapsodija: (grč. rhapsodia) 1. Pesma koju je izvodio rapsod; odeljak iz većeg epa. 2. U muzici: instrumentalna fantazija slobodnog oblika, često inspirisana narodnim melodijama (npr. Listove Mađarske rapsodije).
Rasplet: Završni deo dramske radnje, nakon kulminacije i peripetije. Trenutak kada se sukob konačno rešava, sudbine likova se definišu i uspostavlja se nova ravnoteža (bilo tragična ili srećna).
Račije kretanje: (Rak-kretanje) Kompozicioni postupak u muzici gde se melodijska linija izvodi od kraja ka početku (retrogradno).
Realizam: Pravac u književnosti i umetnosti 19. veka koji teži verodostojnom prikazu savremenog života i društva, običnih ljudi i uzročnih veza među događajima. U drami: Ibzen i Čehov, a u srpskoj Kosta Trifković i Branislav Nušić.
Revija: (fr. revue – pregled, smotra) 1. Vrsta zabavnog scenskog dela, spektakl sastavljen od niza različitih tačaka (pesma, igra, skeč) bez čvrste fabule, često raskošno opremljen. 2. Serija scenskih događaja, smotra pozorišnih predstava (festival revijalnog karaktera).
Regionalno pozorište: Pozorište koje zadovoljava kulturne potrebe određene oblasti (regije, pokrajine), koja ga i finansira. Deo je mreže decentralizacije kulture.
Regulator: (nlat. regulator – uređivač) U pozorištu: elektronski uređaj (na mikseti) za precizno podešavanje jačine tona ili intenziteta svetla.
Reditelj: (fr. régisseur – upravnik) Umetnički rukovodilac predstave. Lice koje tumači dramski tekst, daje koncepciju (ideju), vodi probe sa glumcima i ujedinjuje rad svih saradnika (scenografa, kostimografa, kompozitora) u jedinstveno umetničko delo – predstavu. Kao zasebna umetnička funkcija pojavljuje se tek krajem 19. veka.
Rediteljska knjiga: Primerak dramskog teksta u koji reditelj tokom pripreme i proba upisuje sve svoje zamisli: mizanscen (kretanje), psihološke naznake, pauze, svetlosne i zvučne znakove, scenografske skice.
Rediteljska koncepcija: (lat. conceptio – zamisao) Osnovni umetnički stav i ideja vodilja reditelja; način na koji on „čita” i tumači komad i kako želi da ga predstavi publici.
Rediteljsko pozorište: Vrsta pozorišta (karakteristična za 20. vek) gde je autorski pečat reditelja dominantan, ponekad i iznad samog dramskog teksta ili glumca.
Režija: (fr. régie – uprava) 1. Kreativni proces stvaranja predstave (ili filma). 2. Ukupnost rediteljskih postupaka i rešenja u jednom delu.
Režiser: (fr. régisseur) Sinonim za reditelja (češće korišćen u filmskoj terminologiji, dok je u pozorištu uobičajenije reditelj).
Rezoner: (fr. raisonneur – onaj koji rasuđuje) Lik koji u drami iznosi autorov stav ili zdravorazumsku ocenu događaja, najčešće kao mudar posmatrač. Tipičan je za dramu s tezom.
Rekvizita: (lat. requisitum – potreba) Svi predmeti (osim fiksnog dekora i kostima) koji se koriste u predstavi. Deli se na: sitnu (naočare, pismo, čaša), krupnu (nameštaj), potrošnu (hrana, piće, cigarete) i ličnu (delovi kostima poput štapa ili lepeze).
Rekviziter: Scenski radnik zadužen za nabavku, čuvanje, održavanje i postavljanje rekvizite na scenu pre i tokom predstave.
Reklama: (lat. reclamare – odjekivati) Javno oglašavanje i preporučivanje predstave. U pozorištu deo marketinga (plakati, trejleri, medijska gostovanja).
Religiozna drama: (Crkvena drama) Drame sa verskim temama, koje za cilj imaju čuvanje i širenje religijskog morala (npr. srednjovekovne misterije, mirakli, jezuitska drama).
Remarka: Napomena pisca u dramskom tekstu koja nije govor: upućuje na mesto i vreme radnje, kretanje, gestove i način kazivanja. Naziva se i didaskalija, ili scenska uputstva. Kod Ibzena, Čehova i Šoa je obimna i književno oblikovana.
Renesansa: Razdoblje 15. i 16. veka u Evropi u kome se obnavlja interesovanje za antiku i čoveka. U pozorištu: obnova rimske drame, prve zgrade namenjene pozorištu (Teatro Olimpiko), perspektivna scena, a kasnije Šekspir i Marlou u Engleskoj.
Renesansna tragedija: Dramski oblik koji se razvio u periodu renesanse (16. i 17. vek), oslanjajući se na antičke (Seneka) i srednjovekovne uzore, ali sa novim fokusom na čoveka-pojedinca, njegove strasti i slobodnu volju (npr. Šekspir).
Reostat: Električni uređaj za podešavanje otpora struje; u pozorištu se koristio (pre dimera) za postepeno pojačavanje ili smanjivanje jačine svetla.
Reperkusija: 1. Odjek, posledica. 2. U muzici (fuga): redosled nastupanja glasova koji donose temu (imitacija).
Repertoar: (fr. répertoire – spisak, popis) 1. Spisak svih predstava koje jedno pozorište ima spremne za izvođenje u određenom periodu. 2. Raspored igranja (mesečni, nedeljni). 3. Ukupne uloge koje neki umetnik zna.
Repertoarska politika: Umetnička koncepcija i plan pozorišta koji određuje koje će se predstave (žanrovi, autori) postavljati, u skladu sa misijom pozorišta i ciljnom publikom.
Repertoarsko pozorište: Pozorište koje na svom repertoaru ima više različitih predstava koje se smenjuju (iz večeri u veče ili ciklusno), za razliku od pozorišta koje igra samo jednu predstavu dok ima publike („stađone” sistem).
Repeticija: (lat. repetitio – ponavljanje) Proba; ponavljanje i uvežbavanje delova (muzičkih ili scenskih) radi usavršavanja.
Replika: (lat. replica – odgovor) 1. Tekst koji jedan lik izgovara kao odgovor na govor drugog lika. Osnovna jedinica dijaloga. 2. (U likovnoj umetnosti) Autorska kopija dela.
Repriza: (fr. reprise – ponovno uzimanje) 1. U pozorištu: svako izvođenje predstave nakon premijere. 2. U muzici (sonatni oblik): treći deo stava u kojem se ponavljaju teme iz ekspozicije.
Responzorijalno pevanje: Način pevanja (u crkvi) gde solista (sveštenik) peva deo, a hor (ili narod) mu odgovara (respondira).
Retorika: (grč. rhetorike) Veština besedništva; umetnost ubedljivog i lepog govora. U pozorištu važna za klasične komade.
Reflekija: Razmišljanje, duboko sagledavanje neke ideje ili osećanja. Često se izražava kroz monolog.
Reflektor: Svetlosno telo sa usmerenim snopom svetlosti koje se koristi na sceni za osvetljavanje glumaca, dekora ili stvaranje efekata.
Refren: (fr. refrain) Deo pesme (stih ili strofa) koji se u pravilnim razmacima ponavlja. U pozorištu: ponavljanje neke radnje ili replike radi komičnog ili dramskog efekta.
Recital: Koncertni nastup jednog soliste (ili manje grupe), posvećen muzici ili poeziji (npr. veče poezije).
Recitovanje: Umetničko kazivanje književnog teksta (poezije) pred publikom, uz naglašavanje ritma, intonacije i značenja.
Rečitativ: (it. recitativo) Vrsta „govorećeg pevanja” u operi, kantati ili oratorijumu. Melodija je podređena ritmu i akcentima govora, služi za nošenje radnje i dijaloga (između arija).
Rival: (lat. rivalis – suparnik) Suparnik, takmac. U drami često antagonist.
Rikvand: (nem. Rückwand – zadnji zid) Zadnja zavesa ili zid scenografije (prospekt); pozadina scene.
Ritam: (grč. rhythmos – taktomer) 1. Pravilno smenjivanje naglašenih i nenaglašenih elemenata (u muzici: teze i arze). 2. U drami: dinamika odvijanja radnje, smenjivanje napetih i mirnih scena, brzina govora.
Ritenuto: (it. ritenuto – zadržano) Muzička oznaka za postepeno usporavanje tempa (slično kao rallentando).
Ritual: (lat. rituale – obred) Skup utvrđenih, simboličkih radnji koje se izvode po određenom redu (verskom, društvenom). Pozorište ima korene u ritualu.
Ritualni teatar: Vrsta pozorišta (Arto, Grotovski) koja se vraća izvorima (obredu), težeći da kod publike izazove snažno, skoro religiozno ili transno iskustvo, umesto intelektualnog praćenja priče.
Ričerkar: (it. ricercare – istraživati) Instrumentalni muzički oblik iz doba renesanse i ranog baroka (preteča fuge).
Rol bar: (en. roll bar) 1. Metalna cev oko scene za kačenje opreme. 2. Drvena šipka (štangla) u baletskoj sali za vežbanje.
Rola: (nem. Rolle – svitak, uloga) Uloga u pozorišnom komadu. (Potiče od svitka papira na kome je nekad bio ispisan tekst uloge).
Rolvagen: (nem. Rollwagen – kolica) Niska platforma na točkovima na kojoj stoji deo scenografije. Omogućava brzu promenu dekora (guranjem na scenu i sa nje).
Romantizam: Umetnički pravac (kraj 18. i prva polovina 19. veka) koji ističe osećanja, maštu, individualizam, bunt protiv pravila i ljubav prema prirodi i prošlosti.
Romantična drama: Drama nastala u romantizmu (Igo, Šiler). Odbacuje klasicistička pravila (tri jedinstva), meša komično i tragično, i bavi se snažnim strastima, istorijom i pobunjenim junakom.
Rondo: (fr. rondeau – krug) Muzički oblik (često poslednji stav sonate) u kojem se glavna tema (refren) više puta vraća, smenjujući se sa novim epizodama (A-B-A-C-A...).
Rotacija: (lat. rotatio – okretanje) Okretna bina. Mehanizam koji omogućava da se deo pozornice (krug) okreće. Omogućava brze promene dekora (jedan set je napred, drugi se sprema pozadi) i dinamične efekte.
Roštilj (za rasvetu): (kol.) Metalna rešetkasta konstrukcija visoko iznad scene („cugovi”), na koju se kače reflektori i druga viseća oprema.
Rubato: (it. rubato – ukradeno) Tempo rubato. Muzički izraz za slobodan tempo, gde izvođač po svom osećaju malo ubrzava ili usporava, „kradući” vreme od jedne note za drugu, radi izražajnosti.
Rušenje scene: (kol.) Demontaža i uklanjanje scenografije (dekora) sa bine nakon završetka predstave.

S

Savremena drama: Drama koja nastaje u našem vremenu i bavi se aktuelnim temama i problemima savremenog čoveka. U istoriji drame najnovija epoha (od oko 1970. do danas), u kojoj se prepliću realističke, autorske i postdramske forme.
Sadržaj: Ono o čemu delo govori (tema, fabula, ideja), za razliku od forme (načina na koji je to uobličeno).
Salon: 1. Prostorija za prijeme. 2. U pozorištu: Glumački salon (soba za odmor glumaca iza scene). 3. Salonska komedija: vrsta drame koja se odvija u enterijeru visoke klase.
Satira: (lat. satira – mešavina) Književno delo (drama) koje na duhovit, ali oštar i podsmešljiv način kritikuje i osuđuje ljudske mane, društvene pojave ili politiku.
Satirična komedija: Vrsta komedije čiji je glavni cilj društvena kritika kroz ismevanje (npr. Nušić, Gogolj).
Satirska igra: (grč. satyrikon drama) Vrsta vesele, „razbludne” igre u staroj Grčkoj, koja se izvodila kao četvrti deo (nakon tri tragedije) na Dionisijama. Hor su činili satiri (pola ljudi, pola jarci), a sadržaj je bio parodija mitova.
Svetlosni park: Ukupan skup rasvetnih tela (reflektora, dimera, pultova) kojima raspolaže jedno pozorište.
Svetlosni pult: Mikseta za svetlo; uređaj kojim se upravlja svim reflektorima tokom predstave.
Svečana loža: Centralna, najbolje pozicionirana i opremljena loža u pozorištu, namenjena vladaru, visokim zvaničnicima ili počasnim gostima.
Svita: (fr. suite – niz) 1. Muzički oblik (barok) sastavljen od niza plesnih stavova (alemanda, kurant, sarabanda, žiga). 2. Skup pratilaca vladara na sceni.
Sezona: (fr. saison – godišnje doba) Period u kojem pozorište redovno radi i prikazuje predstave (kod nas obično od jeseni do leta, npr. septembar-jun).
Sekvenca: 1. U muzici: ponavljanje jednog motiva na različitim visinama (sekvenciranje). 2. U filmu/pozorištu: zaokružen niz scena koji čini jednu narativnu celinu.
Seksta: (lat. sexta – šesta) Muzički interval (razmak) između prvog i šestog tona.
Sekunda: (lat. secunda – druga) Muzički interval (razmak) između dva susedna tona (prvog i drugog).
Selektor: Stručno lice koje bira predstave za učešće na pozorišnom festivalu, u skladu sa konceptom festivala.
Senzibilitet: (lat. sensibilitas – osetljivost) Pojačana čulna i emotivna osetljivost; sposobnost umetnika da percipira i izrazi tanane nijanse.
Sentimentalizam: Pravac u umetnosti druge polovine 18. veka koji u prvi plan stavlja osećajnost, saosećanje i vrlinu običnog čoveka. U pozorištu se ogleda u sentimentalnoj drami i plačljivoj komediji.
Sentimentalna drama: Vrsta drame (18. vek) koja naglašava vrlinu, izaziva nežna osećanja, sažaljenje i suze kod publike, često sa srećnim krajem.
Separatni prostor: (en. Area separation) Deo scene vizuelno ili svetlosno izdvojen za posebnu radnju.
Septima: (lat. septima – sedma) Muzički interval (razmak) između prvog i sedmog tona.
Siže: (fr. sujet – predmet) Kratak sadržaj, predmet radnje; konkretan sled događaja u delu (za razliku od fabule koja je hronološki sled).
Silabičnost: Način pevanja gde na jedan slog teksta dolazi samo jedna nota (suprotno od melizmatičnog pevanja).
Simbol: (grč. σύμβολον – znak) Predmet, slika ili radnja koja upućuje na šire značenje od svog doslovnog. U drami može biti predmet (višnjik kod Čehova), prostor ili ponavljani pokret.
Simbolizam: Umetnički pravac s kraja 19. veka (u pozorištu: Meterlink). Odbacuje realizam i naturalizam. Ne prikazuje spoljašnju stvarnost, već sugeriše unutrašnja stanja, snove, misteriju i „neizrecivo” pomoću simbola, atmosfere, tišine i svetlosti.
Simbolistički teatar: Pozorište koje teži da izazove raspoloženje i snove, koristeći statičnu glumu, poetičan govor i apstraktnu scenografiju.
Simultana pozornica: Vrsta srednjovekovne pozornice gde su sva mesta radnje (mansije) postavljena jedno pored drugog i vidljiva istovremeno (npr. Raj, Zemlja, Pakao). Glumci prelaze od jednog do drugog.
Simfonija: (grč. symphonia – sazvučje) Obimna instrumentalna kompozicija za simfonijski orkestar, obično u četiri stava (sonatni ciklus).
Simfonijska poema: Orkestarsko delo u jednom stavu, programskog karaktera (inspirisano pričom, slikom, pesmom).
Sinkopa: (grč. synkope – skraćenje) Ritmička figura u muzici koja nastaje kada se naglasak pomeri sa teškog (naglašenog) dela takta na laki (nenaglašeni), stvarajući efekat iznenađenja i pokreta.
Sinopsis: (grč. synopsis – pregled) Sažetak, nacrt, kratak pregled sadržaja drame, filma ili scenarija.
Siromašno pozorište: (Poor Theatre) Koncept Jeržija Grotovskog. Pozorište koje se odriče svega suvišnog (bogatog dekora, kostima, svetlosnih efekata, šminke) i svodi se na suštinu: odnos između glumca i gledaoca.
Sistem (Stanislavskog): Glumački metod koji je razvio K. S. Stanislavski. Zasniva se na psihološkom realizmu, „emocionalnom pamćenju”, „magičnom ako” i „proživljavanju” uloge, a ne samo „predstavljanju”. Temelj moderne glume.
Situacija: Dramska situacija: skup okolnosti u kojima se likovi nalaze u određenom trenutku, njihovi međusobni odnosi i sukobi interesa.
Skena: (grč. skene – šator, senica) U antičkom pozorištu: prvobitno drvena baraka iza orkestre za presvlačenje glumaca. Kasnije, kamena građevina koja služi kao pozadina (dvor, hram) i rezonator zvuka.
Skena frons (Scaenae frons): (lat. – čelo scene) Monumentalna, bogato ukrašena kamena fasada sa stubovima i statuama koja je služila kao stalna pozadina (skena) u rimskom pozorištu.
Skerco: (it. scherzo – šala) Živahan, veseo muzički stav (obično treći u simfoniji ili sonati), u brzom tempu.
Skeč: (en. sketch – skica) Kratka, jednostavna komična scena ili igra, često sa neočekivanim obrtom na kraju (u kabareu, varijeteu).
Skomrah: Srednjovekovni ruski putujući glumac, zabavljač, muzičar i igrač (ekvivalent žongleru na zapadu).
Skretnica: U muzici: vanakordski ton koji skreće za stepen naviše ili naniže od glavnog tona i vraća se na njega.
Slapstik: (en. slapstick) Vrsta izuzetno fizičke komedije koja se oslanja na prenaglašene, često nasilne ali zabavno-bezopasne gegove (padovi, jurnjave), popularna u nemom filmu.
Sleng: (en. slang) Žargon; govor određene društveve grupe. U drami služi za karakterizaciju likova.
Slika: Pozorišni termin za manji deo čina, često označen promenom mesta radnje (dekora) ili zamračenjem.
Slikarska radionica: (Slikarnica) Prostor u pozorištu gde se oslikavaju kulise i delovi scenografije.
Smotra: Festival ili revija pozorišnih predstava, često amaterskih, bez strogog takmičarskog karaktera.
Snizilica: (b – be) Muzički predznak koji snižava ton za polustepen.
Solilokvij: (lat. solus – sam, loqui – govoriti) Govor lika sam sa sobom pred publikom, kojim se otkrivaju njegove misli, dileme i namere. Najpoznatiji primeri su Hamletovi monolozi.
Solista: (it. solo – sam) Umetnik (pevač, igrač, muzičar) koji izvodi samostalnu deonicu ili glavnu ulogu, izdvojen od ansambla.
Solmizacija: Sistem imenovanja tonova slogovima (do, re, mi, fa, sol, la, si) radi lakšeg pevanja i učenja.
Solo: Izvođenje koje vrši jedan umetnik (ili deonica za jednog).
Solo pesma: Muzička kompozicija za jedan glas uz pratnju instrumenta (najčešće klavira).
Solfeđo: (it. solfeggio) Muzička disciplina koja se bavi obukom sluha i ritma, pevanjem nota po imenima.
Sonata: (it. sonare – svirati) Značajan instrumentalni muzički oblik (za jedan ili dva instrumenta) koji se sastoji od tri ili četiri stava (brz-lagan-brz).
Sonatni oblik: Muzička forma (obično prvi stav sonate ili simfonije) koja se sastoji od tri dela: ekspozicije (izlaganje tema), razvojnog dela i reprize.
Song: (en. song – pesma) Pesma umetnuta u dramsku radnju (karakteristično za Brehtov epski teatar), koja često komentariše radnju.
Sopran: (it. soprano – gornji) Najviši ženski (ili dečiji) glas. Opseg od c1 do a2 (ili više).
Sostenuto: (it. sostenuto – suzdržano) Muzička oznaka za izvođenje: suzdržano, razvučeno, sporije.
Sotija: (fr. sotie, od sot – luda) Francuska srednjovekovna satirična farsa u kojoj su likovi (obučeni kao lude) slobodno kritikovali društvo i vlast.
Sociologija pozorišta: Naučna disciplina koja proučava pozorište kao društvenu pojavu, odnos pozorišta i publike, i društvene uslove nastanka dela.
Sparagmos: (grč. sparagmos – komadanje) Ritualno komadanje žrtve (životinje ili čoveka) u dionizijskom kultu. Motiv u „Bahantkinjama”.
Spektakl: (lat. spectaculum – prizor) 1. Predstava u celini. 2. Velika, raskošna predstava sa mnogo učesnika, bogatim dekorom i efektima, koja impresionira gledaoca.
Sponzor: (lat. spondere – obećati) Lice ili firma koja finansijski pomaže pozorište ili predstavu, obično u zamenu za reklamu.
Spot: 1. Reflektor koji prati glumca („fal”). 2. Kratak reklamni video za predstavu.
Srednjovekovno pozorište: Pozorište u Evropi između 5. i 15. veka. Obuhvata liturgijske drame, misterije, mirakle, moralitete i svetovne farse. Razvijalo se od crkve ka trgu.
Srpsko narodno pozorište: Najstarije profesionalno pozorište kod Srba, osnovano 1861. u Novom Sadu na inicijativu Jovana Đorđevića. Od početka je važno središte pozorišnog života u Vojvodini.
Stav: Zaokružen deo većeg cikličkog muzičkog dela (simfonije, sonate).
Stađone: (it. stagione – sezona) Sistem rada pozorišta gde se jedna predstava igra u bloku (svako veče) dok ima publike, pa se onda skida i postavlja nova (suprotno repertoarskom sistemu).
Stakato: (it. staccato – odvojeno) Vrsta artikulacije u muzici; kratko, odsečno, isprekidano izvođenje tonova.
Star: (en. Star – zvezda) Zvezda; veoma popularan glumac koji privlači publiku samim svojim imenom.
Star sistem: Komercijalni princip (Holivud, Brodvej) gde se projekti grade i prodaju na osnovu imena glavnih zvezda.
Stara komedija: Grčka komedija 5. veka p.n.e. (Aristofan). Karakteriše je oštra politička satira, fantastični zapleti, parabaza (obraćanje publici) i slobodan jezik.
Stasimon: (grč. stasimon – stajaća pesma) Horska pesma u grčkoj tragediji koju hor peva dok stoji u orkestri, između episodija.
Stativ: Tronožac ili postolje za reflektor ili kameru.
Statista: Lice koje na sceni (ili filmu) nema teksta, već samo popunjava prostor (masa, prolaznik, vojnik).
Statut pozorišta: Najviši pravni akt koji reguliše organizaciju i rad pozorišta.
Stvaralački proces: Put od ideje do premijere; rad na predstavi.
Stepen: Razmak između dva tona za dva polustepena (ceo stepen).
Sterijino pozorje: Najstariji festival domaće drame i pozorišta u Srbiji, koji se od 1956. održava u Novom Sadu. Nazvan je po Jovanu Steriji Popoviću i vezan je za Sterijine nagrade.
Stil: (lat. stilus – pisaljka) Način izražavanja karakterističan za epohu, pisca ili predstavu.
Stilizacija: Umetnički postupak pojednostavljivanja ili naglašavanja određenih osobina radi postizanja stila, udaljavanje od naturalističkog kopiranja stvarnosti.
Stih: Red u pesmi; ritmički organizovan govor. Mnoge klasične drame su pisane u stihu.
Stihomitija: (grč. στίχος – stih, μῦθος – govor) Brza izmena replika u kojoj svaki lik govori po jedan stih. U grčkoj tragediji njome se vodi oštar sukob dvaju lica, naročito u scenama agona.
Strofično pevanje: Pesma u kojoj se ista melodija ponavlja za svaku strofu teksta.
Struktura: Način na koji su delovi drame ili predstave povezani u celinu.
Stručni žiri: Komisija sastavljena od stručnjaka koja ocenjuje predstave na festivalu.
Subdominanta: Četvrti stupanj u muzičkoj lestvici.
Subreta: (fr. soubrette – sobarica) Tipski lik lukave, vesele i koketne sobarice u komedijama i operama (npr. Suzana u „Figarovoj ženidbi”).
Suvi led: Zamrznuti ugljen-dioksid koji se koristi za pravljenje niske magle na sceni.
Sudbina (mojra): (grč. μοῖρα – deo, odmereni udeo) U antičkom shvatanju sveta: neumitan red koji određuje čovekovo mesto i vek, i koji ni bogovi ne mogu sasvim da mimoiđu. U tragediji pokreće i razrešava radnju, a junak se njoj suprotstavlja svojom odlukom.
Sufita: (it. soffitto – plafon) Gornja kratka zavesa (bordura) koja visi iznad scene i sakriva rasvetu i cugove od publike.
Sufler: (fr. souffleur – šaptač) Osoba koja tihim glasom došaptava tekst glumcima ako zaborave (iz „suflerske školjke” ili sa strane).
Scena: (grč. skene) 1. Pozornica. 2. Deo čina (prizor, pojava). 3. Mesto radnje.
Scena kutija: (Picture-frame stage) Tradicionalna italijanska pozornica zatvorena sa tri strane, koju publika gleda kroz „četvrti zid” (portal), kao sliku u ramu.
Scenario: 1. Tekst za film. 2. Skica radnje za Commedia dell'arte ili balet. 3. Plan događaja.
Scenarista: Pisac scenarija.
Scenograf: (grč. skenographos) Umetnik koji osmišljava i dizajnira izgled scene (dekor).
Scenografija: Umetnost oblikovanja scenskog prostora; vizuelni identitet prostora predstave.
Scenografska radionica: Mesto gde se pravi dekor.
Scenografska skica: Crtež budućeg izgleda scene.
Scenska delatnost: Sve što se tiče rada na sceni.
Scenska muzika: Muzika koja prati dramsku radnju (uvodna, međučinska, podloga za dijalog).
Scenska oprema: Tehnička sredstva (dekor, rekvizita, svetlo).
Scenska radnja: Sve što se dešava na sceni; vidljiva realizacija dramske radnje.
Scenska rasveta: Umetničko korišćenje svetla za stvaranje vidljivosti, atmosfere i fokusa.
Scenska slika: Vizuelni izgled predstave u određenom trenutku (kompozicija glumaca, dekora i svetla).
Scenska šminka: Posebna šminka koja ističe lice glumca pod jakim svetlima i menja ga u skladu sa likom.
Scenski govor: Posebna disciplina u okviru glumačke umetnosti koja se bavi tehnikom disanja, pravilima ortoepije, dikcijom i izražajnošću govora na sceni.
Scenski menadžer: (Stage Manager) Osoba koja vodi predstavu, pandan inspicijentu (u anglosaksonskom sistemu ima šira ovlašćenja).
Scenski most: (Šnirboden) Metalna galerija visoko iznad scene za rukovanje cugovima.
Scenski pokret: Način na koji se glumci kreću; poseban predmet na akademijama.
Scenski prostor: Mesto igre.
Scenski slikari: Umetnici koji oslikavaju kulise.
Scenski teg: Teg koji drži dekor ili služi za balansiranje cugova.

T

Tablo: (fr. tableau vivant – živa slika) Scenski trenutak kada svi glumci zastanu i „zamrznu” se u pokretu, stvarajući statičnu sliku koja vizuelno naglašava emociju ili poentu.
Takt: 1. U muzici: najmanja metrička jedinica, deo između dve taktice. 2. U glumi: osećaj za meru i ritmičnost.
Talenat: (grč. talanton – novčana jedinica, dar) Prirodna nadarenost, sposobnost za umetničko stvaranje.
Talija: (grč. Thalia) Grčka muza komedije i idilične poezije. Simbol pozorišta („Talijin hram”).
Tantijema: (fr. tantième) Procenat od prihoda koji pripada autoru (autorska prava).
TV monitoring: Sistem ekrana kojim inspicijent i tehničari prate dešavanja na sceni iz „bekstejdža”.
Teatar: (grč. theatron) Pozorište.
Teatar apsurda: Vrsta avangardne drame 50-ih godina 20. veka (Beket, Jonesko, Pinter) koja prikazuje ljudsku egzistenciju kao besmislenu i nelogičnu.
Teatar prekoračenja: Autorski rediteljski koncept Tadije Miletića. Pozorište koje briše granice između scene i života, uranjajući publiku u snažno senzorno, vizuelno i zvučno iskustvo kroz potpuno angažovane izvođače i duboke egzistencijalne teme.
Teatar surovosti: (Theater of Cruelty) Koncept Antonena Artoa. Pozorište koje treba da šokira gledaoca, napadajući njegova čula zvukom i slikom, kako bi oslobodilo njegovu podsvest (kao ritual).
Teatar ugnjetenih: Metod brazilskog reditelja Augusta Boala iz 1970-ih u kome gledaoci postaju „glumogledaoci” i scenskim radom traže rešenja za društvene probleme. Obuhvata forum-teatar i nevidljivo pozorište.
Teatralnost: Osobina onoga što je pozorišno, naglašeno, efektno. U životu: neprirodno, glumljeno ponašanje.
Teatro Olimpiko: (it. Teatro Olimpico) Renesansno zatvoreno pozorište u Vičenci, započeto po projektu Andrea Paladija, a dovršeno 1585. pod rukovodstvom Vinćenca Skamocija. Poznata je njegova trajna perspektivna scenografija „sedam ulica Tebe”.
Teatrolog: Stručnjak koji proučava pozorište.
Teatrologija: Nauka o pozorištu (istorija, teorija, kritika).
Teatron: (grč. theatron – mesto za gledanje) Gledalište u antičkom grčkom pozorištu.
Teza: (grč. thesis – postavka) Stav ili ideja koju pisac želi da dokaže u „drami s tezom”.
Tezga: (kol.) Komercijalni nastup umetnika mimo matičnog pozorišta, radi zarade.
Tekst: Pisani predložak predstave.
Televizijska drama: Drama pisana i snimljena za televiziju.
Tema: 1. U književnosti: predmet obrade, ono o čemu delo govori. 2. U muzici: osnovna muzička misao koja se razrađuje.
Tempo: (it. tempo – vreme) Brzina izvođenja muzičkog dela ili govora na sceni (brzo, sporo, umereno).
Tenzija: (lat. tensio – napetost) Dramska napetost, iščekivanje ishoda sukoba.
Tenor: (lat. tenere – držati) Visoki muški glas (opsega od c do a1/c2). Često nosilac glavne uloge u operi.
Terca: (lat. tertia – treća) Muzički interval između prvog i trećeg tona (velika ili mala).
Tespis: (grč. Thespis) Prvi poznati glumac i dramski pesnik (6. vek p.n.e.). Izdvojio se iz hora i započeo dijalog, čime je stvorio tragediju.
Tespisova kola: Kola na kojima je, prema predanju, Tespis putovao i izvodio predstave. Simbol putujućeg pozorišta.
Tetralogija: (grč. tetra – četiri) Skup od četiri povezana dramska dela. U antici: tri tragedije i jedna satirska igra.
Tetrahord: Niz od četiri tona u okviru kvarte. Osnova grčkih lestvica.
Tehnika drame: Pravila i veština pisanja dramskog dela.
Tehnička lista: (Rajder) Spisak sve tehničke opreme potrebne za predstavu.
Tehnička proba: Proba posvećena usklađivanju tehničkih elemenata (svetla, dekora, zvuka), često bez glumaca ili sa prekidima.
Tehnička produkcija: Sektor zadužen za tehničku realizaciju.
Tehnički direktor: Rukovodilac tehničkog sektora.
Tehnički sektor: Služba koja obuhvata scensku tehniku, rasvetu, ton, radionice.
Tim: Ekipa.
Timela: (grč. θυμέλη – žrtvenik) Oltar posvećen Dionisu u antičkom pozorištu, u orhestri ili uz nju; hor je svoje pesme i kretanja izvodio oko njega, što svedoči o kultnom poreklu tragedije.
Timski rad: Saradnja svih učesnika u stvaranju predstave; suština pozorišta.
Tip: (grč. typos – otisak) Lik koji predstavlja opšte osobine neke grupe ili klase, bez individualne psihološke dubine (npr. tip tvrdice, hvalisavca).
Tirada: (fr. tirade) Dugačak, patetičan govor u jednom dahu.
Titl aparat: Uređaj za emitovanje prevoda.
Tlocrt: Osnova (crtež) scene ili gledališta iz ptičje perspektive.
Tokata: (it. toccare – dirati) Virtuozna kompozicija za instrumente sa dirkama (klavir, orgulje), slobodne forme.
Ton: Zvuk koji ima određenu visinu, jačinu, boju i trajanje.
Ton majstor: Osoba koja upravlja zvukom.
Tonalitet: Organizacija muzike oko jednog glavnog tona (tonike).
Tonika: Prvi i osnovni stupanj u lestvici; centar tonaliteta.
Tonski pult: Mikseta za zvuk.
Totalno pozorište: Koncept (npr. Piskator, Gropijus) pozorišta koje koristi sva raspoloživa tehnička i umetnička sredstva da obuhvati publiku i uvuče je u događaj.
Travesitja: (it. travestire – preobući) 1. Prerušavanje (muškarac glumi ženu i obrnuto). 2. Komična obrada ozbiljne teme (parodija).
Traged: Pisac tragedija ili glumac u tragediji.
Tragedija: (grč. tragodia – pesma jarca) Ozbiljna dramska vrsta koja prikazuje sukob junaka sa nadmoćnim silama (sudbina, bogovi, zakon), njegovu patnju i neizbežan pad (smrt), izazivajući kod publike katarzu.
Tragikomedija: Dramski žanr koji meša elemente tragedije (opasnost, ozbiljnost) i komedije (humor, srećan kraj).
Tragičar: Glumac koji tumači tragične uloge.
Transkripcija: 1. Prerada muzičkog dela za drugi instrument. 2. Zapisivanje (notiranje) muzike.
Transpozicija: Prebacivanje melodije iz jednog tonaliteta u drugi.
Transporter: Radnik koji prenosi dekor.
Transformacija: (lat. transformatio – preobražaj) Glumačka veština pretvaranja u drugi lik (fizički i psihološki).
Trema: (grč. tremo – drhtim) Strah i uzbuđenje pred javni nastup.
Tri de (3D): Trodimenzionalno; u pozorištu se odnosi na scenografiju ili projekcije.
Tri jedinstva: Klasicistička pravila (pogrešno pripisana Aristotelu): jedinstvo radnje, mesta (jedan prostor) i vremena (jedan dan).
Trijumf: Svečana povorka; veliki uspeh.
Triler: 1. (en. thriller) Napeto delo (krimić). 2. (it. trillo) Muzički ukras (brzo smenjivanje dva susedna tona).
Trilogija: Tri umetnička dela koja čine celinu (npr. Eshilova „Orestija”).
Tritagonist: Treći glumac u grčkoj tragediji (uveo ga Sofokle).
Tritonus: Muzički interval od tri cela stepena (prekomerna kvarta), poznat kao „đavo u muzici” (diabolus in musica) zbog svoje disonantnosti.
Troja vrata: Tri otvora na antičkoj skeni (srednja za kraljeve, bočna za goste).
Trop: (grč. τρόπος – okret, način) U srednjovekovnoj crkvi: muzičko-tekstualno proširenje liturgijskog napeva. Iz tropa za Vaskrs razvila se najstarija zapadnoevropska liturgijska drama.
Trubaduri: (fr. troubadours – pronalazači) Srednjovekovni pesnici-muzičari u južnoj Francuskoj koji su pevali o viteškoj ljubavi.
Truveri: (fr. trouvères) Srednjovekovni pesnici-muzičari u severnoj Francuskoj.
Trupa: (fr. troupe) Stalna grupa glumaca (pozorišna družina).
Tupe: (fr. toupet) Umetak za kosu (mala perika).
Turneja: (fr. tournée) Putovanje pozorišta radi izvođenja predstava u više mesta.

Ć

Ćelava pevačica: Amblematsko delo teatra apsurda autora Ežena Joneska, koje kroz potpuno razbijanje jezika i logike prikazuje nemogućnost komunikacije u savremenom društvu.
Ćutanje: Značajno dramsko sredstvo, često važnije od izgovorenih reči, kojim se izražava tenzija, unutrašnji sukob ili nemoć lika (npr. u Čehovljevim dramama).

U

Uvertira: (fr. ouverture – otvaranje) Orkestarski uvod u operu, balet ili dramsko delo.
Ugovor o angažovanju: Pravni akt o zaposlenju umetnika (za sezonu, projekat ili stalno).
Uzmah: Pokret dirigenta nagore pre početka; auftakt.
Ukras: (Ornament) U muzici: tonovi koji ukrašavaju glavnu melodiju.
Ukus: Estetsko merilo; sposobnost prosuđivanja lepog.
Ulaznica: Karta za predstavu.
Ulično pozorište: Predstave koje se izvode na ulicama, trgovima i u drugim javnim prostorima, van zgrade pozorišta, najčešće za slučajnu publiku i bez naplate.
Umetnik: Kreativni stvaralac.
Umetnički doživljaj: Emotivni i intelektualni utisak dela na publiku.
Umetnički sektor: Deo pozorišta koji čine ansambli (Drama, Opera, Balet).
Umetničko veće: Savetodavno telo pozorišta.
Unisono: (it. unisono – jednom zvukom) Izvođenje iste melodije od strane više izvođača (jednoglasno).
Unutrašnji monolog: Prikazivanje toka misli i osećanja lika, u prozi kao slobodan tok svesti, a u drami kao misli izgovorene naglas ili glasom „izvan” radnje, na primer u „Čudnom interludijumu” Judžina O’Nila.
Uprava pozorišta: Menadžment.
Upravni odbor: Telo koje kontroliše rad pozorišta.
Upravnik: Glavni rukovodilac pozorišta (intendant).
Uprizorenje: Postavljanje na scenu; inscenacija.
Uskakanje: Hitna zamena glumca u ulozi (bez mnogo proba).
Učena komedija: (Commedia erudita) Renesansna komedija po antičkom uzoru.

F

Fabula: (lat. fabula – priča) Sadržaj, priča književnog dela.
Falset: (it. falsetto) Lažni glas; najviši registar muškog glasa.
Falš: (nem. falsch – pogrešan) Pogrešna intonacija ili neiskrena gluma.
Farsa: (fr. farce – nadev) Gruba komedija zasnovana na fizičkom humoru i preterivanju.
Fau-efekat: (nem. Verfremdungseffekt – V-efekat) Efekat začudnosti (Breht).
Fah: (nem. Fach – pregrada, struka) Uža specijalnost glumca (npr. komičar, naivka).
Ferzenk: Propadalište na sceni.
Festival: (lat. festum – praznik) Smotra pozorišnih predstava.
Figura: 1. Oblik, pojava (plesna figura). 2. Muzički ukras ili motiv.
Fizičko pozorište: Pravac u izvođačkoj umetnosti u kojem je primarno sredstvo izražavanja fizički pokret i telo glumca, dok su govor i tekst u drugom planu ili potpuno odsutni.
Fiksna ideja: (fr. idée fixe) Muzička tema koja se stalno ponavlja (Berlioz).
Filharmonija: Veliki simfonijski orkestar.
Finale: (lat. finale) Završetak muzičkog dela, čina ili predstave.
Finalis: Završni ton u starim crkvenim lestvicama (modusima).
Finesa: (fr. finesse) Istančanost, prefinjeni detalj u izvođenju.
Finska metoda: Sistem zapisivanja nota gde je finalis g1.
Fitbek: (en. feedback) Povratna reakcija (publike); mikrofonija.
Flešbek: (en. flashback) Naglo vraćanje radnje u prošlost.
Foaje: (fr. foyer – ognjište) Hol pozorišta za publiku.
Fobos: (grč. phobos) Strah (u tragediji).
Fog mašina: Mašina za maglu.
Fond: Novčana sredstva ili rezerve (fundus).
Fondacija: Zadužbina za podršku umetnosti.
Forma: Oblik umetničkog dela (nasuprot sadržaju).
Formalizam: Preterano insistiranje na formi.
Foršpil: (nem. Vorspiel) 1. Predigra. 2. Rediteljsko pokazivanje glumcu.
Fragment: Odlomak.
Fraza: Muzička ili govorna misao izrečena u jednom dahu.
Frazeologija: Nauka o izrazima; prazno pričanje.
Fraziranje: Umetničko oblikovanje fraza u izvođenju.
Frajtagova piramida: Šema petočlane strukture drame koju je opisao Gustav Frajtag u delu „Tehnika drame” (1863): ekspozicija, porast radnje (zaplet), vrhunac, pad radnje (rasplet) i katastrofa ili razrešenje.
Frizer: Majstor za kosu u pozorištu.
Fuga: (lat. fuga – beg) Složena polifona muzička forma zasnovana na imitaciji teme.
Fundus: (lat. fundus – dno, osnov) Zaliha pozorišne opreme (kostima, dekora); magacin.
Futurizam: (it. futurismo) Avangardni pokret iz Italije (Marinetijev manifest, 1909) koji slavi mašinu, brzinu i raskid s prošlošću. U pozorištu: „sintetičko pozorište” kratkih scena-sinteza i provokacija publike.

H

Hamartija: (grč. hamartia – greška) Tragička greška ili pogrešna procena junaka.
Harmonija: 1. Sklad. 2. Nauka o akordima i njihovim vezama.
Haronove stube: Antičko propadalište (stepenice ka „podzemlju”).
Hepening: (en. happening) Improvizovani umetnički događaj u kome je publika često saučesnik. Termin je skovao Alan Kaprou 1959. (delo „18 hepeninga u 6 delova”).
Hepiend: (en. happy end) Srećan kraj.
Herojska drama: Drama o viteškim podvizima (restauracija).
Hibris: (grč. hybris) Oholost, prkos bogovima.
Himna: Svečana pesma.
Hinterbina: (nem. Hinterbühne) Zadnji deo bine.
Hipokrit: (grč. ὑποκριτής – tumač, onaj koji odgovara) Grčki naziv za glumca. Reč je prvobitno značila onaj koji odgovara horu, a u mnogim jezicima se kasnije izrodila u naziv za licemera.
Histrion: (lat. histrio) Rimski glumac/zabavljač.
Hol: Predvorje pozorišta (foaje).
Homo ludus: (lat. homo ludens) Čovek koji se igra. Pojam Johana Hojzinge (1938) po kome je igra izvor kulture, pa i pozorišta.
Homofonija: Višeglasje sa jednom vodećom melodijom i pratnjom (akordima).
Honorar: Plata za umetnički rad.
Hor: 1. Grupa pevača. 2. U antičkoj drami: grupa koja komentariše radnju.
Horeg: (grč. χορηγός – vođa hora) U antičkoj Atini: imućan građanin koga je grad zadužio da o svom trošku okupi, opremi i uvežba hor za takmičenje na svečanostima. U Rimu (lat. choragus): osoba koja je trupi obezbeđivala kostime i rekvizite.
Hromatika: Kretanje po polustepenima.

C

Cenzura: (lat. censura) Zvanična kontrola i zabrana umetničkih dela iz političkih ili moralnih razloga.
Ciklična forma: Muzička forma (sonata, simfonija) gde se iste teme javljaju u različitim stavovima.
Ciklorama: (grč. kyklos – krug, horama – pogled) Veliko, polukružno platno (obično belo ili plavo) u dnu pozornice koje, kada se osvetli, daje iluziju neba ili beskonačnog prostora.
Ciljna grupa: Deo publike kojem je predstava namenjena.
Cirkus: (lat. circus – krug) Vrsta scenske zabave sa akrobatima, klovnovima i životinjama, koja se izvodi u kružnoj areni.
Crkvena drama: Srednjovekovna drama biblijskog sadržaja koja se razvila iz liturgije.
Crkvena kantata: Kantata sa religioznim tekstom.
Crna komedija: Komedija koja se bavi mračnim, tabu temama (smrt, bolest) i tretira ih sa humorom i cinizmom.
Crno pozorište: (Crni teatar) Specifična pozorišna tehnika gde izvođači potpuno obučeni u crno animiraju fluorescentne objekte na zamračenoj sceni uz pomoć ultraljubičastog svetla.
Cug: (nem. Zug – povlačenje) Scenska „štangla”. Metalna cev koja visi iznad scene i može se spuštati i dizati (pomoću konopaca ili motora). Na nju se kače kulise, zavese i reflektori.

Č

Četvrti zid: Zamišljeni, nevidljivi zid koji razdvaja scenu od publike u realističkom pozorištu. Glumci igraju kao da publika ne postoji. „Rušenje četvrtog zida” je kada se glumac obrati publici.
Čin: Akt. Glavni deo pozorišne predstave.
Čitana drama: (nem. Lesedrama) Drama pisana prvenstveno za čitanje, a ne za izvođenje, na primer Bajronov „Manfred”. Način na koji je napisana često je teško ili nemoguće scenski ostvariti.
Čitaća proba: Prva faza rada na predstavi, gde glumci sede za stolom i čitaju tekst, analizirajući ga sa rediteljem.

Dž

Džez: (en. jazz) Muzički pravac nastao krajem 19. i početkom 20. veka, odlikuje se improvizacijom i poliritmijom. Snažno je uticao na razvoj scenske muzike i mjuzikla.
Džepno pozorište: Mali, intimni pozorišni prostor sa malim brojem mesta za publiku (obično do 50), namenjen kamernim predstavama i eksperimentalnom radu.

Š

Šansona: (fr. chanson – pesma) 1. Francuska svetovna pesma (renesansa). 2. Popularna zabavna pesma sa kvalitetnim tekstom (kabare, estrada).
Šaptač: Sufler.
Šema rasvete: Plan pozicija svih reflektora.
Šef: (krojačnice, rasvete...) Rukovodilac tehničkog odeljenja.
Šipka za svetlo: Cug na koji se kače reflektori.
Školska drama: Drama pisana za izvođenje u školama i koledžima (humanizam, jezuiti) radi vežbanja latinskog i retorike.
Školsko pozorište: Amatersko pozorište u školi.
Šlagvort: (nem. Schlagwort – udarana reč) Poslednje reči partnerove replike koje služe kao znak glumcu da počne svoj govor ili radnju.
Šminka: Sredstva za maskiranje i promenu izgleda lica.
Šminker: Majstor koji šminka glumce.
Šminkernica: Prostorija za šminkanje.
Šmira: (nem. Schmiere – mast, prljavština) Pežorativan izraz za lošu, preteranu, klišeiranu glumu bez istinskog osećanja; „tezgarenje”.
Šnirboden: (nem. Schnürboden – tavan sa konopcima) „Cugovi”. Prostorija ili rešetka iznad scene (ispod krova) gde se nalaze mehanizmi za dizanje i spuštanje dekora.
Šou: (en. show) Zabavna predstava.
Šoubiznis: Industrija zabave.
Šoukejs: (en. showcase) Predstavljanje predstava selektorima i menadžerima.
Šoumen: Zabavljač.
Špilman: (nem. Spielmann) Srednjovekovni nemački putujući svirač i zabavljač.
Šprajc: (nem. Spreize) Kosnik; letva koja podupire kulisu da stoji uspravno.
Štanga: Šipka u baletskoj sali.
Štelovanje: Podešavanje (svetla, tona).
Štimung: (nem. Stimmung) Raspoloženje, atmosfera. U pozorištu: ukupni audio-vizuelni utisak neke scene (svetlosni štimung).
Štih proba: (nem. Stichprobe) Proba „na preskok”; provera samo ključnih ili problematičnih delova predstave (npr. prelaza) pred nastup.
Štrih: (nem. Strich – crta) Precrtani (izbačeni) deo teksta u drami. Skraćivanje komada.