Пређи на садржај
Менандар

око 342–290. п.н.е.

Менандар

Зачетник Нове комедије, која се фокусира на приватни живот, породичне односе и типске ликове уместо политике.

Менандар је најважнији представник нове атинске комедије. За разлику од Аристофана, његове драме су „огледало живота“ – баве се љубавним интригама, породичним односима и свакодневним људима, без хора и политике. Његов утицај на римску (Плаут, Теренције) и модерну комедију је немерљив.

Основни подаци

Рођен
око 342. п.н.е.Атина
Умро
око 290. п.н.е.Пиреј (?)
Епоха
Антика
Језик
Старогрчки
Жанр
Нова комедија
Стваралаштво
321–290. п.н.е.
Драмских дела
12
У архиву
1 дело

Биографија

Менандар (грч. Μένανδρος) рођен је око 342/341. п.н.е. у Кефисији, атичком месту надомак Атине, а умро је око 290. п.н.е. Према античким изворима, утопио се док се купао. По предању, био је ученик филозофа Теофраста.

Прву комедију, „Орге“ („Гнев“), извео је 321. п.н.е. Приписује му се 108 комедија, а на Ленејама је однео осам победа; колики је био његов успех на Великим Дионисијама, није познато. Победу на Ленејама 316. п.н.е. донео му је „Дискол“ („Намћор“).

Менандрови комади изгубили су се у средњем веку, па су се дуго познавали само по цитатима и римским прерадама. У 20. веку папируси из Египта вратили су велике делове његових комедија. „Дискол“, откривен 1952. међу папирусима Бодмер и објављен 1958, једина је Менандрова комедија сачувана готово у потпуности, а у великим деловима познати су и „Самија“, „Аспис“, „Епитрепонтес“, „Перикејромене“, „Сикионци“ и „Мисумен“.

Менандар је главни песник нове комедије: уместо политичке сатире и хора старе комедије, радња се одвија у породицама и међу суседима, с љубавним заплетима, препознавањем и типским ликовима. Римљани су његове комаде радо прерађивали. Теренцијеви „Андрија“, „Евнух“, „Самоказнитељ“ и „Браћа“ имају за узор Менандрове комедије истог или сличног наслова, а Плаут је из њега преузео, на пример, заплет „Бакхида“.

Значај и наслеђе

  • Нова комедија

    Напустио је политичку сатиру и хор старе комедије у корист реалистичних заплета из приватног живота.

  • Типски ликови

    Усавршио је галерију ликова (лукави роб, хвалисави војник, шкрти старац) који доминирају комедијом до данас.

  • Утицај на Рим

    Плаут и Теренције су своје комедије писали директно прерађујући Менандрове оригинале.

  • Хуманост

    Његова чувена реченица „Човек сам, ништа људско није ми страно“ (кроз Теренција) одражава његов топли, филантропски дух.

Дела12 укупно, 1 са анализом

Дела са анализом на сајту1

Потпун списак драмских дела12

Списак обухвата прву познату Менандрову комедију, „Дискол“, шест комедија сачуваних у великим деловима и још четири чији су одломци познати. Приписује му се 108 комедија, па је већина изгубљена; испод је избор од тридесетак наслова.

  1. 321. п.н.е.Гнев (Орге)Ὀργή · комедија; прва Менандрова комедија; сачувани само одломци
  2. 316. п.н.е.Намћор (Дисколос)анализа на сајтуΔύσκολος · комедија; прва награда на Ленејама; једина готово потпуно сачувана
  3. датум споренДевојка са Самоса (Самија)Σαμία · комедија; већим делом сачувана
  4. датум споренШтит (Аспис)Ἀσπίς · комедија; сачувана отприлике половина
  5. датум споренАрбитража (Епитрепонтес)Ἐπιτρέποντες · комедија; сачувана отприлике половина
  6. датум споренОшишана девојка (Перикејромене)Περικειρομένη · комедија; сачувана отприлике половина
  7. датум споренСикионциΣικυώνιοι · комедија; сачувана отприлике трећина
  8. датум споренОмрзнути (Мисумен)Μισούμενος · комедија; сачувана отприлике трећина
  9. датум споренЗемљорадник (Георгос)Γεωργός · комедија; сачувани већи одломци
  10. датум споренХерој (Херос)Ἥρως · комедија; сачувани одломци
  11. датум споренЛаскавац (Колакс)Κόλαξ · комедија; сачувани одломци; извор и за Теренцијевог „Евнуха“
  12. датум споренДвоструки преварант (Дис ексапатон)Δὶς ἐξαπατῶν · комедија; одломци; извор Плаутовим „Бакхидама“

Изгубљена дела

Наслови који су нам познати из старих извора, али чији текстови нису сачувани.

  • Андрија („Девојка са Андроса“)
  • Перинтијка („Девојка из Перинта“)
  • Евнух
  • Самоказнитељ
  • Браћа (Аделфи)
  • Тајида
  • Пијанство
  • Женомрзац
  • Огрлица
  • Наследница
  • Рибари
  • Кормилари
  • Свештеница
  • Девојка са Леукаде
  • Сујеверни човек
  • Подметнуто дете
  • Лажни Херакле
  • Беоћанка
  • Ефешанин
  • Картагињанин
  • Книђанка
  • Олинтијка
  • Законодавац
  • Бродовласник
  • Ризница
  • Жене на заједничком ручку
  • Удовица
  • Дојкиња

Из исте епохе: Антика

Есхилоко 525–456. п.н.е. Отац трагедије, увео је другог глумца и смањио улогу хора, фокусирајући се на велике моралне и теолошке теме. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Софоклеоко 496–406. п.н.е. Мајстор трагичког јунака. Увео је трећег глумца, повећао хор на 15 чланова и писао драме савршене структуре. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Еурипидоко 480–406. п.н.е. "Филозоф на сцени", познат по психолошкој дубини ликова (посебно жена) и критичком ставу према митовима и боговима. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Аристофаноко 446–386. п.н.е. Највећи песник Старе комедије, користио је позориште за оштру политичку сатиру, пародију и фантастичне заплете. АнтикаСтарогрчки4 дела у архиву Плаутоко 254–184. п.н.е. Римски комедиограф, мајстор фарсе и бучне комедије ситуације, снажно утицао на Молијера и Шекспира. АнтикаЛатински1 дело у архиву Теренцијеоко 195–159. п.н.е. Римски комедиограф познат по префињенијем језику, психологији ликова и сложенијим заплетима од Плаута. АнтикаЛатински1 дело у архиву

Више о епохи: Антика

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Британика: Menanderпрва комедија „Орге“ (321. п.н.е.), „Дискол“ као једина потпуно сачувана · britannica.com

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.