Биографија
Тит Макције Плаут (Titus Maccius Plautus, око 254–184. п.н.е.) је најважнији писац римских комедија, које се називају Fabula Palliata (комедија у грчкој одећи). Првобитно је радио као глумац и сценограф пре него што је почео да пише. Његов стил карактерише изванредан смисао за комично, претеривање, брзи дијалог и живост. Увео је елементе мјузикла у позориште, укључујући кантику (певање) и мутатис (плесне сцене), што је римско позориште учинило веома популарним.
Плаут је највише користио грчку Нову комедију (нарочито Менандра) као основу за своја дела, али је грчке приче и ликове преносио у римски контекст. За разлику од грчких узора, Плаут је избегавао дубоку психолошку анализу, фокусирајући се искључиво на забаву, интригу, забуну и грубу шалу. Његови ликови су фиксни типови (паразит, хвалисави војник - miles gloriosus, лукави роб), који су касније постали основа за европску комедију, па чак и за Комедију дел арте. Сачувано је 20 његових комедија.
Значај и наслеђе
Кантике
Плаут је увео певане сцене уз музику, па су његове комедије подсећале на мјузикл.
Народни латински
Његов језик је жив, пун игре речи, и далеко од књижевног, углађеног латинског.
Лукави роб
Паметни слуга који обмањује господара (servus callidus) постао је стални лик европске комедије.
Утицај
„Близанци” су основа Шекспирове „Комедије забуне”, а „Аулуларија” Молијеровог „Тврдице”.
Дела20 укупно, 1 са анализом
Дела са анализом на сајту1
Потпун списак драмских дела20
Списак обухвата свих 20 у целини сачуваних комедија (21. по Варону, „Видуларија“, сачувана је само у одломцима). У антици му је приписивано преко 130 комедија. Поредак: прво комедије које се могу временски одредити, затим десет комедија непознате године по абецедном реду латинских наслова.
- датум споренМагарциAsinaria · комедија интриге; рани период; робови варају ради новца за љубавника
- датум споренТрговацMercator · комедија; рани период; отац и син заљубљени у исту робињу
- око 206–205. п.н.е.Хвалисави војникMiles Gloriosus · комедија; војник Пиргополиник, узор типа хвалисавца
- пре 201. п.н.е.КовчежићCistellaria · комедија препознавања; текст јако оштећен
- 200. п.н.е.СтихStichus · комедија; две сестре чекају мужеве; једно од два поуздано датирана дела
- после 194. п.н.е.Три новчићаTrinummus · комедија; пријатељство, поверена ризница и лукавство
- 191. п.н.е.ПсеудолPseudolus · комедија; лукави роб Псеудол; изведена на Мегаленским играма
- датум споренБакхидеBacchides · комедија; касни период; две куртизане истог имена
- 191–184. п.н.е.ГрубијанTruculentus · комедија; куртизана и њени удварачи; последњих седам година живота
- око 185–184. п.н.е.КазинаCasina · комедија; старац и син ривали за робињу; по Дифилу
- датум споренАмфитрионAmphitruo · митолошка комедија; Јупитер у лику Амфитриона
- датум споренАулуларија (Тврдица)анализа на сајтуAulularia · комедија; тврдица Еуклион и ћуп са златом
- датум споренЗаробљенициCaptivi · комедија без женских улога; о верности роба господару
- датум споренКуркулионCurculio · комедија; паразит Куркулион и препознавање
- датум споренЕпидикEpidicus · комедија; лукави роб Епидик вара господара
- датум споренМенехми (Близанци)Menaechmi · комедија забуне; узор за Шекспирову „Комедију забуне“
- датум споренКућа са духовимаMostellaria · комедија; роб измишља духа у кући
- датум споренПерсијанацPersa · комедија; роб вара сводника
- датум споренКартагињанчићPoenulus · комедија; Картагињанин тражи отете кћери
- датум споренКонопацRudens · комедија; бродолом, ковчег са благом и препознавање
Изгубљена дела
Наслови који су нам познати из старих извора, али чији текстови нису сачувани.
- Видуларија (Vidularia; сачувани одломци)
- Адиктус (Addictus)
- Баркарија (Baccharia)
- Бис компреса (Bis compressa)
- Цекус (Caecus)
- Калцеолус (Calceolus)
- Карбонарија (Carbonaria)
- Клителарија (Clitellaria)
- Колакс (Colax)
- Комориентес (Commorientes)
- Кондалијум (Condalium)
- Корникуларија (Cornicularia)
- Дискол (Dyscolus)
- Фенератрикс (Foeneratrix)
- Фретум (Fretum)
- Фриволарија (Frivolaria)
- Фугитиви (Fugitivi)
- Гастрион (Gastrion)
- Хортулус (Hortulus)
- Ленонес гемини (Lenones gemini)
- Медикус (Medicus)
- Нерволарија (Nervolaria)
- Паразитус пигер (Parasitus piger)
- Фагон (Phagon)
- Плоциона (Plociona)
- Сатурио (Saturio)
- Скита литургус (Scytha liturgus)
- Тригемини (Trigemini)
Из исте епохе: Антика
Есхил
Отац трагедије, увео је другог глумца и смањио улогу хора, фокусирајући се на велике моралне и теолошке теме.
Софокле
Мајстор трагичког јунака. Увео је трећег глумца, повећао хор на 15 чланова и писао драме савршене структуре.
Еурипид
"Филозоф на сцени", познат по психолошкој дубини ликова (посебно жена) и критичком ставу према митовима и боговима.
Аристофан
Највећи песник Старе комедије, користио је позориште за оштру политичку сатиру, пародију и фантастичне заплете.
Менандар
Зачетник Нове комедије, која се фокусира на приватни живот, породичне односе и типске ликове уместо политике.
Теренције
Римски комедиограф познат по префињенијем језику, психологији ликова и сложенијим заплетима од Плаута.
Извори
- Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
- Encyclopedia.com: Plautus, Titus Macciusпреко 130 приписаних комедија, поуздано датирани „Стих“ (200) и „Псеудол“ (191), рани и касни период, „Казина“ 185/184 · encyclopedia.com
- Areq.net: Plauteсписак фрагментарних Плаутових комедија и број приписаних дела · areq.net
Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.
