Аристофан (око 446–386. п.н.е.): биографија и сва дела

Биографија

Аристофан (грч. Ἀριστοφάνης) рођен је око 446. п.н.е. у Атини, као атински грађанин из атичког дема Кидатенајон, који је припадао племену Пандиониди; отац му се звао Филип, а мајка Зенодора. У антици се сматрало да је његова породица била везана за острво Егину. Умро је око 386. п.н.е., а о његовом животу зна се врло мало.

Прву комедију, „Гозбаше“, извео је 427. п.н.е. Написао је четрдесетак комедија, од којих је једанаест сачувано готово у целини, па је једини песник старе атинске комедије чије су комедије сачуване у целини. Његови „Вавилонци“ (426. п.н.е.) однели су прву награду на Великим Дионисијама, али су изгубљени.

Стварао је у време Пелопонеског рата и користио позорницу за оштру сатиру. „Витезови“ (424. п.н.е.), напад на демагога Клеона, добили су прву награду на Ленејама. „Облаци“ (423. п.н.е.), пародија на Сократа и нове филозофе, на такмичењу су прошли лоше (треће место), па их је Аристофан касније прерадио (око 419–416. п.н.е.), а сачувана је управо та прерада, писана више за читање него за сцену. „Жабе“ (405. п.н.е.) однеле су прву награду на Ленејама и, као изузетак, поново су изведене на сцени.

После краја рата политичка оштрица његових комада слаби. „Скупштина жена“ (око 392. п.н.е.) и „Богатство“ (388. п.н.е.) најављују средњу комедију, а последње познате представе, „Кокал“ и „Еолосикон“, датују се око 387–386. п.н.е. Његова слобода говора, пародија, фантастични заплети и лирски хорови учинили су га узором за каснију политичку и књижевну сатиру.

Значај и наслеђе

Стара комедија
Једини је извор за разумевање ове јединствене позоришне форме која је спајала фантастику и политику.
Паресија
Користио је неограничену слободу говора да критикује најмоћније људе државе директно са сцене.
Фантастика
Творац је најмаштовитијих заплета у историји драме (град у облацима, женски штрајк, силазак у Хад).
Сатира
Поставио је темеље политичке сатире која је утицала на све касније сатиричаре, од Раблеа до данас.

Дела11 укупно, 4 са анализом

Дела са анализом на сајту4

Облаци 423. п.н.е. Стари сељак Стрепсијад, затрпан дуговима које му је нанела синова љубав према тркама коња, шаље сина, а затим и себе, у… Комедија

Птице 414. п.н.е. Двојица уморних Атињана, Пистетер и Евелпид, беже од парница и доушника и убеђују птице да у ваздуху, између неба и земље… Комедија

Лизистрата 411. п.н.е. Атињанка Лизистрата наговара жене завађених грчких градова да мужевима ускрате телесну близину док не склопе мир, а старије… Комедија

Жабе 405. п.н.е. Бог позоришта Дионис силази у Хад да врати умрлог Еурипида, јер Атина, исцрпљена ратом, нема доброг трагичара. У подземљу… Комедија

Потпун списак драмских дела11

Списак обухвата свих 11 сачуваних комедија (од око 40 које су му приписане). Испод су наведена изгубљена дела, од којих неке имају и више верзија.

425. п.н.е.АхарњаниἈχαρνῆς · комедија; сељак склапа приватни мир са Спартом
424. п.н.е.ВитезовиἹππῆς · комедија; напад на Клеона; прва награда на Ленејама
423. п.н.е.Облацианализа на сајтуΝεφέλαι · комедија; пародија на Сократа; сачувана је каснија прерада
422. п.н.е.ОсеΣφῆκες · комедија; сатира на страст за судовима
421. п.н.е.МирΕἰρήνη · комедија; сељак лети на балегару да ослободи богињу Мир
414. п.н.е.Птицеанализа на сајтуὌρνιθες · комедија; утопијски град птица у облацима
411. п.н.е.Лизистратаанализа на сајтуΛυσιστράτη · комедија; женски штрајк ради мира
око 411. п.н.е.ТесмофоријазеΘεσμοφοριάζουσαι · комедија; жене на празнику кују освету Еурипиду
405. п.н.е.Жабеанализа на сајтуΒάτραχοι · комедија; Дионис силази у Хад; прва награда на Ленејама
око 392. п.н.е.Скупштина женаἘκκλησιάζουσαι · комедија; жене преузимају власт у Атини
388. п.н.е.БогатствоΠλοῦτος · комедија; бог богатства прогледа; сачувана друга верзија

Изгубљена дела

Наслови који су нам познати из старих извора, али чији текстови нису сачувани.

Гозбаши (427. п.н.е.)
Вавилонци (426. п.н.е.)
Земљорадници (424. п.н.е.)
Трговачки бродови (423. п.н.е.)
Облаци, прва верзија (423. п.н.е.)
Проагон (422. п.н.е.)
Амфијарај (414. п.н.е.)
Богатство, прва верзија (408. п.н.е.)
Геритад (вероватно 407. п.н.е.)
Кокал (387. п.н.е.)
Еолосикон (друга верзија, 386. п.н.е.)
Анагир
Људи с тигањима
Дедал
Данаиде
Кентаур
Хероји
Лемњанке
Старост
Мир, друга верзија
Феничанке
Полиид
Годишња доба
Роде
Телмесци
Трифал
Тесмофоријазе, друга верзија
Жене у шаторима
Дионис бродоломник
Острва

Из исте епохе: Антика

Есхилоко 525–456. п.н.е. Отац трагедије, увео је другог глумца и смањио улогу хора, фокусирајући се на велике моралне и теолошке теме. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву

Софоклеоко 496–406. п.н.е. Мајстор трагичког јунака. Увео је трећег глумца, повећао хор на 15 чланова и писао драме савршене структуре. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву

Еурипидоко 480–406. п.н.е. "Филозоф на сцени", познат по психолошкој дубини ликова (посебно жена) и критичком ставу према митовима и боговима. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву

Менандароко 342–290. п.н.е. Зачетник Нове комедије, која се фокусира на приватни живот, породичне односе и типске ликове уместо политике. АнтикаСтарогрчки1 дело у архиву Плаутоко 254–184. п.н.е. Римски комедиограф, мајстор фарсе и бучне комедије ситуације, снажно утицао на Молијера и Шекспира. АнтикаЛатински1 дело у архиву Теренцијеоко 195–159. п.н.е. Римски комедиограф познат по префињенијем језику, психологији ликова и сложенијим заплетима од Плаута. АнтикаЛатински1 дело у архиву

Више о епохи: Антика

Извори

Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
Британика: Aristophanesоко 40 комедија, једанаест сачуваних комедија · britannica.com

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.

Аристофан

Основни подаци

Биографија

Значај и наслеђе

Стара комедија

Паресија

Фантастика

Сатира