Аутори
70 драмских писаца – биографије, значај и преглед целокупног опуса.
70 од 70 аутора
Теспис
По античком предању први глумац и творац трагедије; сва његова дела су изгубљена.
Есхил
Отац трагедије, увео је другог глумца и смањио улогу хора, фокусирајући се на велике моралне и теолошке теме.
Софокле
Мајстор трагичког јунака. Увео је трећег глумца, повећао хор на 15 чланова и писао драме савршене структуре.
Еурипид
"Филозоф на сцени", познат по психолошкој дубини ликова (посебно жена) и критичком ставу према митовима и боговима.
Еуфорион
Есхилов син и атински трагичар, победник над Софоклом и Еурипидом 431. п.н.е.; не мешати са Еуфорионом из Халкиде.
Агатон
Атински трагичар, победник на Ленејама 416. п.н.е., у чију част је приређена Платонова „Гозба“.
Аристофан
Највећи песник Старе комедије, користио је позориште за оштру политичку сатиру, пародију и фантастичне заплете.
Менандар
Зачетник Нове комедије, која се фокусира на приватни живот, породичне односе и типске ликове уместо политике.
Плаут
Римски комедиограф, мајстор фарсе и бучне комедије ситуације, снажно утицао на Молијера и Шекспира.
Теренције
Римски комедиограф познат по префињенијем језику, психологији ликова и сложенијим заплетима од Плаута.
Сенека
Римски филозоф и писац трагедија пуних реторике и крвавих сцена, кључни узор за ренесансну "трагедију освете".
Хротсвита
Немачка канониса, прва позната жена драмски писац у Европи, писала је драме по угледу на Теренција.
Николо Макијавели
Италијански ренесансни филозоф, аутор циничне и бриљантне комедије "Мандрагола".
Непознати аутор
Збирни унос за анонимна средњовековна драмска дела (литургијске игре, мистерије, моралитети, фарсе); на сајту је заступљен…
Марин Држић
Највећи јужнословенски ренесансни комедиограф. Творац "Дунда Мароја" и мајстор језичке карактеризације.
Томас Кид
Енглески ренесансни писац, творац "Шпанске трагедије" и зачетник жанра "трагедије освете".
Лопе де Вега
Творац шпанске "нове комедије", невероватно плодан писац, мајстор драме части ("Фуентеовехуна").
Кристофер Марлоу
Најзначајнији Шекспиров претходник, мајстор "силовитог стиха" (blank verse), аутор "Доктора Фаустуса".
Вилијам Шекспир
Највећи драмски писац свих времена. Његов опус обухвата трагедије, комедије и историјске драме које су темељ модерне књижевности.
Бен Џонсон
Шекспиров савременик, мајстор "комедије нарави" ("Волпоне"), познат по својој учености и сатири.
Џон Вебстер
Енглески јакобински писац, познат по мрачним и насилним трагедијама ("Војвоткиња од Малфија").
Педро Калдерон
Највећи писац шпанског "Златног века", познат по филозофским драмама попут "Живот је сан".
Пјер Корнеј
Отац француске трагедије, познат по "Сиду" и обради сукоба између дужности, части и љубави.
Молијер
Највећи француски комедиограф, мајстор "комедије карактера" ("Тартиф", "Мизантроп", "Тврдица").
Жан Расин
Врхунац француског класицизма, познат по савршеном стиху и трагичној страсти ("Федра").
Пјер де Мариво
Познат по "мариводажу" – суптилним психолошким играма љубави и случаја у комедијама.
Карло Голдони
Реформатор италијанске комедије, заменио је импровизацију писаним текстом ("Слуга двају господара").
Пјер Бомарше
Аутор "Фигарове женидбе", комедија пуних сатире које су наговестиле Француску револуцију.
Ј. В. Гете
Централна фигура светске књижевности, аутор монументалне трагедије "Фауст".
Фридрих Шилер
Кључна фигура покрета "Sturm und Drang" ("Разбојници") и Вајмарског класицизма.
Јоаким Вујић
Зачетник српског позоришта, преводилац и прерађивач; први директор Књажевско-сербског театра у Крагујевцу.
Александар Пушкин
Отац модерне руске књижевности, аутор историјске трагедије "Борис Годунов".
Ј. С. Поповић
Отац српске драме. Неумољиви сатиричар ("Кир Јања", "Родољупци") и комедиограф.
Николај Гогољ
Мајстор гротеске и сатире, аутор "Ревизора", комедије која разоткрива друштвену корупцију.
Георг Бихнер
Геније испред свог времена. Његов "Војцек" је претеча експресионизма и модерне драме.
Хенрик Ибзен
Отац модерне драме, мајстор психолошке анализе и друштвене критике ("Нора").
Ђура Јакшић
Песник, сликар и приповедач, аутор три историјске драме у стиху: „Сеоба Србаља“, „Јелисавета“ и „Станоје Главаш“.
Лаза Костић
Песник, правник и преводилац Шекспира; аутор лирске трагедије „Максим Црнојевић“ и најистакнутији српски романтичарски драмски…
Коста Трифковић
Новосадски комедиограф, наследник Стерије; у „Избирачици“ и другим комедијама приказао је војвођанско грађанство око 1870.
Аугуст Стриндберг
Кључна фигура натурализма ("Госпођица Јулија") и касније експресионизма.
Антон П. Чехов
Мајстор "драме атмосфере". Његове трагикомедије ("Галеб", "Вишњик") сликају пролазност живота.
Морис Метерлинк
Водећа фигура симболизма, познат по драмама атмосфере и тишине ("Уљез").
Бранислав Нушић
Највећи српски комедиограф, мајстор хумора и сатире власти ("Госпођа министарка").
Луиђи Пирандело
Мајстор метатеатра, истраживао је однос стварности и илузије ("Шест лица тражи писца").
Алфред Жари
Творац "Краља Ибија", фарсе која је претеча надреализма и театра апсурда.
Борисав Станковић
Аутор "Коштане", драме која снажно спаја лирско, трагично и фолклорно.
Јуџин О’Нил
Отац америчке драме, нобеловац, аутор "Дугог путовања у ноћ".
Милутин Бојић
Песник, драмски писац и позоришни критичар, аутор историјских драма у стиху „Краљева јесен“ и „Урошева женидба“.
Милош Црњански
Песник, романсијер и драматичар; његов сачувани драмски опус чине „Маска“, „Конак“ и „Тесла“.
Бертолт Брехт
Творац "епског позоришта". Користио је театар за друштвену критику и буђење свести.
Ф. Г. Лорка
Познат по "руралним трагедијама" ("Крвава свадба") које спајају поезију и страст.
Семјуел Бекет
Кључна фигура театра апсурда ("Чекајући Годоа"), писао о људској егзистенцији.
Ежен Јонеско
Апсурдиста који је кроз "Ћелаву певачицу" критиковао баналност језика.
Жан Жене
Авангардни писац "позоришта ритуала", истраживао односе моћи и илузије.
Тенеси Вилијамс
Амерички писац лирских драма о крхким појединцима ("Трамвај звани жеља").
Артур Милер
Великан америчке социјалне драме, аутор "Смрти трговачког путника".
Борислав Михајловић Михиз
Књижевни критичар и драмски писац; драмом „Бановић Страхиња“ (1963) вратио је народну песму на српску позорницу.
Александар Поповић
Творац српске "фарсе", користио језик улице и апсурд ("Развојни пут Боре Шнајдера").
Харолд Пинтер
Нобеловац, мајстор "комедије претње" и тишине у дијалогу.
Славомир Мрожек
Мајстор сатире и апсурда ("Танго"), критичар тоталитаризма.
Јован Христић
Српски песник, драмски писац, позоришни критичар и професор драматургије, аутор интелектуалних драма.
Љубомир Симовић
Песник и драматичар, аутор "Путујућег позоришта Шопаловић".
Вида Огњеновић
Позоришна редитељка, ауторка драма и прозе и дипломата; међу драмама су „Милева Ајнштајн“, „Кањош Мацедоновић“ и „Дон Крсто“.
Душан Ковачевић
Највећи савремени српски комедиограф ("Маратонци", "Балкански шпијун").
Јован Радуловић
Приповедач и драмски писац из Далмације; његова „Голубњача“ (1982) изазвала је политички спор и скинута је са репертоара.
Синиша Ковачевић
Српски драмски писац и редитељ, познат по историјским сагама „Велика драма“, „Ђенерал Милан Недић“ и „Јанез“.
Небојша Ромчевић
Драмски писац, сценариста и професор на Факултету драмских уметности; Стеријину награду добио је за драмске текстове и…
Биљана Србљановић
Српска драмска списатељица.
Угљеша Шајтинац
Драмски писац, приповедач и професор драматургије у Новом Саду; Стеријину награду добио је 2005. за драму „Хадерсфилд“.
Милена Марковић
Српска песникиња, драмска списатељица и сценаристкиња („Шине“, „Брод за лутке“).
Есхил
Отац трагедије, увео је другог глумца и смањио улогу хора, фокусирајући се на велике моралне и теолошке теме.
Софокле
Мајстор трагичког јунака. Увео је трећег глумца, повећао хор на 15 чланова и писао драме савршене структуре.
Еурипид
"Филозоф на сцени", познат по психолошкој дубини ликова (посебно жена) и критичком ставу према митовима и боговима.
Еуфорион
Есхилов син и атински трагичар, победник над Софоклом и Еурипидом 431. п.н.е.; не мешати са Еуфорионом из Халкиде.
Агатон
Атински трагичар, победник на Ленејама 416. п.н.е., у чију част је приређена Платонова „Гозба“.
Аристофан
Највећи песник Старе комедије, користио је позориште за оштру политичку сатиру, пародију и фантастичне заплете.
Менандар
Зачетник Нове комедије, која се фокусира на приватни живот, породичне односе и типске ликове уместо политике.
Плаут
Римски комедиограф, мајстор фарсе и бучне комедије ситуације, снажно утицао на Молијера и Шекспира.
Теренције
Римски комедиограф познат по префињенијем језику, психологији ликова и сложенијим заплетима од Плаута.
Сенека
Римски филозоф и писац трагедија пуних реторике и крвавих сцена, кључни узор за ренесансну "трагедију освете".
Хротсвита
Немачка канониса, прва позната жена драмски писац у Европи, писала је драме по угледу на Теренција.
Николо Макијавели
Италијански ренесансни филозоф, аутор циничне и бриљантне комедије "Мандрагола".
Непознати аутор
Збирни унос за анонимна средњовековна драмска дела (литургијске игре, мистерије, моралитети, фарсе); на сајту је заступљен…
Марин Држић
Највећи јужнословенски ренесансни комедиограф. Творац "Дунда Мароја" и мајстор језичке карактеризације.
Томас Кид
Енглески ренесансни писац, творац "Шпанске трагедије" и зачетник жанра "трагедије освете".
Лопе де Вега
Творац шпанске "нове комедије", невероватно плодан писац, мајстор драме части ("Фуентеовехуна").
Кристофер Марлоу
Најзначајнији Шекспиров претходник, мајстор "силовитог стиха" (blank verse), аутор "Доктора Фаустуса".
Вилијам Шекспир
Највећи драмски писац свих времена. Његов опус обухвата трагедије, комедије и историјске драме које су темељ модерне књижевности.
Бен Џонсон
Шекспиров савременик, мајстор "комедије нарави" ("Волпоне"), познат по својој учености и сатири.
Џон Вебстер
Енглески јакобински писац, познат по мрачним и насилним трагедијама ("Војвоткиња од Малфија").
Педро Калдерон
Највећи писац шпанског "Златног века", познат по филозофским драмама попут "Живот је сан".
Пјер Корнеј
Отац француске трагедије, познат по "Сиду" и обради сукоба између дужности, части и љубави.
Молијер
Највећи француски комедиограф, мајстор "комедије карактера" ("Тартиф", "Мизантроп", "Тврдица").
Жан Расин
Врхунац француског класицизма, познат по савршеном стиху и трагичној страсти ("Федра").
Пјер де Мариво
Познат по "мариводажу" – суптилним психолошким играма љубави и случаја у комедијама.
Карло Голдони
Реформатор италијанске комедије, заменио је импровизацију писаним текстом ("Слуга двају господара").
Пјер Бомарше
Аутор "Фигарове женидбе", комедија пуних сатире које су наговестиле Француску револуцију.
Ј. В. Гете
Централна фигура светске књижевности, аутор монументалне трагедије "Фауст".
Фридрих Шилер
Кључна фигура покрета "Sturm und Drang" ("Разбојници") и Вајмарског класицизма.
Јоаким Вујић
Зачетник српског позоришта, преводилац и прерађивач; први директор Књажевско-сербског театра у Крагујевцу.
Александар Пушкин
Отац модерне руске књижевности, аутор историјске трагедије "Борис Годунов".
Ј. С. Поповић
Отац српске драме. Неумољиви сатиричар ("Кир Јања", "Родољупци") и комедиограф.
Николај Гогољ
Мајстор гротеске и сатире, аутор "Ревизора", комедије која разоткрива друштвену корупцију.
Георг Бихнер
Геније испред свог времена. Његов "Војцек" је претеча експресионизма и модерне драме.
Хенрик Ибзен
Отац модерне драме, мајстор психолошке анализе и друштвене критике ("Нора").
Ђура Јакшић
Песник, сликар и приповедач, аутор три историјске драме у стиху: „Сеоба Србаља“, „Јелисавета“ и „Станоје Главаш“.
Лаза Костић
Песник, правник и преводилац Шекспира; аутор лирске трагедије „Максим Црнојевић“ и најистакнутији српски романтичарски драмски…
Коста Трифковић
Новосадски комедиограф, наследник Стерије; у „Избирачици“ и другим комедијама приказао је војвођанско грађанство око 1870.
Аугуст Стриндберг
Кључна фигура натурализма ("Госпођица Јулија") и касније експресионизма.
Антон П. Чехов
Мајстор "драме атмосфере". Његове трагикомедије ("Галеб", "Вишњик") сликају пролазност живота.
Морис Метерлинк
Водећа фигура симболизма, познат по драмама атмосфере и тишине ("Уљез").
Бранислав Нушић
Највећи српски комедиограф, мајстор хумора и сатире власти ("Госпођа министарка").
Луиђи Пирандело
Мајстор метатеатра, истраживао је однос стварности и илузије ("Шест лица тражи писца").
Алфред Жари
Творац "Краља Ибија", фарсе која је претеча надреализма и театра апсурда.
Борисав Станковић
Аутор "Коштане", драме која снажно спаја лирско, трагично и фолклорно.
Јуџин О’Нил
Отац америчке драме, нобеловац, аутор "Дугог путовања у ноћ".
Милутин Бојић
Песник, драмски писац и позоришни критичар, аутор историјских драма у стиху „Краљева јесен“ и „Урошева женидба“.
Милош Црњански
Песник, романсијер и драматичар; његов сачувани драмски опус чине „Маска“, „Конак“ и „Тесла“.
Бертолт Брехт
Творац "епског позоришта". Користио је театар за друштвену критику и буђење свести.
Ф. Г. Лорка
Познат по "руралним трагедијама" ("Крвава свадба") које спајају поезију и страст.
Семјуел Бекет
Кључна фигура театра апсурда ("Чекајући Годоа"), писао о људској егзистенцији.
Ежен Јонеско
Апсурдиста који је кроз "Ћелаву певачицу" критиковао баналност језика.
Жан Жене
Авангардни писац "позоришта ритуала", истраживао односе моћи и илузије.
Тенеси Вилијамс
Амерички писац лирских драма о крхким појединцима ("Трамвај звани жеља").
Артур Милер
Великан америчке социјалне драме, аутор "Смрти трговачког путника".
Борислав Михајловић Михиз
Књижевни критичар и драмски писац; драмом „Бановић Страхиња“ (1963) вратио је народну песму на српску позорницу.
Александар Поповић
Творац српске "фарсе", користио језик улице и апсурд ("Развојни пут Боре Шнајдера").
Харолд Пинтер
Нобеловац, мајстор "комедије претње" и тишине у дијалогу.
Славомир Мрожек
Мајстор сатире и апсурда ("Танго"), критичар тоталитаризма.
Јован Христић
Српски песник, драмски писац, позоришни критичар и професор драматургије, аутор интелектуалних драма.
Љубомир Симовић
Песник и драматичар, аутор "Путујућег позоришта Шопаловић".
Вида Огњеновић
Позоришна редитељка, ауторка драма и прозе и дипломата; међу драмама су „Милева Ајнштајн“, „Кањош Мацедоновић“ и „Дон Крсто“.
Душан Ковачевић
Највећи савремени српски комедиограф ("Маратонци", "Балкански шпијун").
Јован Радуловић
Приповедач и драмски писац из Далмације; његова „Голубњача“ (1982) изазвала је политички спор и скинута је са репертоара.
Синиша Ковачевић
Српски драмски писац и редитељ, познат по историјским сагама „Велика драма“, „Ђенерал Милан Недић“ и „Јанез“.
Небојша Ромчевић
Драмски писац, сценариста и професор на Факултету драмских уметности; Стеријину награду добио је за драмске текстове и…
Биљана Србљановић
Српска драмска списатељица.
Угљеша Шајтинац
Драмски писац, приповедач и професор драматургије у Новом Саду; Стеријину награду добио је 2005. за драму „Хадерсфилд“.
Милена Марковић
Српска песникиња, драмска списатељица и сценаристкиња („Шине“, „Брод за лутке“).
Нема резултата. Покушајте са другим филтером.