Биографија
Јоаким Вујић рођен је 1772. у Баји, у данашњој Мађарској, у Хабзбуршкој монархији. Био је писац, преводилац, наставник страних језика и позоришни стваралац. Пишући на славеносрпском језику, објавио је путописе „Путешествије по Сербији“ (1828) и „Путешествије по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму“ (1845), аутобиографију (1833), као и прву граматику француског језика на српском (1805).
У Пешти је 1813, у мађарском позоришту „Рондела“, организовао прву позоришну представу на српском језику. Од 1813. до 1839. са аматерима и ђацима приређивао је представе по градовима Хабзбуршке монархије, чиме су покренуте бројне путујуће дружине, а касније и стална позоришта. По једној процени, преводио је и прерађивао око 28 драмских дела, међу њима осам Коцебуових, и обично је сам постављао те текстове на сцену.
Хрватска енциклопедија као његове оригиналне драме наводи „Паденије Сербије у време светог књаза Лазара“ и „Востановленије Сербије чрез светлог књаза Милоша“. Остали познати наслови су претежно преводи и прераде, углавном немачких комада. Његов текст о Карађорђу, „Серпски вожд Георгиј Петровић“, штампан је у Новом Саду 1843, а у питању је прерада Балоговог комада.
На позив кнеза Милоша Обреновића дошао је у Крагујевац у јесен 1834, а Књажевско-сербски театар основан је 1835. и он му је био први директор, до 1836. У првим представама играли су се махом његови комади, а на репертоару је била и Стеријина комедија „Лажа и паралажа“. Умро је у Београду 1847.
Значај и наслеђе
Отац српског позоришта
Вујић је организовао прве представе на српском језику, чиме су настале путујуће дружине. Често га називају „српским Тесписом“.
Преводилац и прерађивач
Највећи део његовог драмског рада су преводи и прераде страних, највише немачких комада, међу којима је осам Коцебуових. На сцену их је углавном постављао сам и тако је домаћој публици приближио европски репертоар.
Књажевско-сербски театар
Позориште у Крагујевцу, основано 1835, сматра се првим државним и дворским позориштем у Србији кнеза Милоша. Данашњи Књажевско-српски театар у Крагујевцу наставља ту традицију.
Дела7 укупно, 1 са анализом
Дела са анализом на сајту1
Потпун списак драмских дела7
Списак није потпун: Вујић је превео или прерадио око 28 драмских дела, а овде су наведена само она чији су наслови и године бар делимично потврђени; већина су преводи и прераде.
- 1805.Фернандо и Јарикајавна игра у три чина; предложак није потврђен
- датум споренЉубовна завист чрез једне ципелевесела игра у једном чину; извор даје 1805. и 1807.
- 1809.Награжденије и наказанијесеоска игра у два чина
- 1812.Шпањоли у Перувији или Ролова смертпревод или прерада Коцебуове драме
- 1843.Серпски вожд Георгиј Петровићанализа на сајтујуначка драма у четири чина; прерада Балогове драме
- датум непознатПаденије Сербије у време светог књаза Лазараоригинална драма према Хрватској енциклопедији
- датум непознатВостановленије Сербије чрез светлог књаза Милошаоригинална драма према Хрватској енциклопедији
Из исте епохе: Просветитељство
Карло Голдони
Реформатор италијанске комедије, заменио је импровизацију писаним текстом ("Слуга двају господара").
Пјер Бомарше
Аутор "Фигарове женидбе", комедија пуних сатире које су наговестиле Француску револуцију.
Извори
- Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
- Хрватска енциклопедија: Vujić, Joakimдатуми рођења и смрти, две оригиналне драме, директор театра у Крагујевцу, путописи и аутобиографија · enciklopedija.hr
- Пројекат Растко: Јоаким Вујић (одредница о српском позоришту)око 28 превода и прерада, осам Коцебуових комада, Балогова драма о Карађорђу · mail.rastko.rs
- Велика российская энциклопедия: Сербия. Театральное искусствоВујић као глумац, драматург и преводилац; прва представа на српском 1813. · bigenc.ru
Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.