Пређи на садржај
Corpus Dramaticum

1841–1910 · Лаза Костић

Лазар (Лаза) Костић

Песник, правник и преводилац Шекспира; аутор лирске трагедије „Максим Црнојевић“ и најистакнутији српски романтичарски драмски писац.

Лаза Костић је један од најзначајнијих српских песника 19. века и најистакнутији представник српске романтичарске драме. Његов „Максим Црнојевић“ је лирска трагедија у јампском стиху, а био је и међу првим систематским преводиоцима Шекспира на српски.

Основни подаци

Рођен
12. фебруар 1841.Ковиљ
Умро
9. децембар 1910.Беч
Епоха
Романтизам
Језик
Српски
Жанр
Трагедија, историјска драма
Стваралаштво
1863–1890.
Драмских дела
4
У архиву
1 дело

Биографија

Лаза Костић рођен је 1841. у Ковиљу у Бачкој. Право је студирао у Пешти, а докторирао је 1866. Још као студент учествовао је у раду Драговољачког позоришног друштва у Будиму и Пешти (1861), где је одиграо четири улоге, међу њима и у Стеријиној „Покондиреној тикви“. Шекспира је почео да преводи као осамнаестогодишњак.

Био је правник, политичар и новинар: обављао је судске дужности у Новом Саду (1869–1872), био је градоначелник Новог Сада и посланик у Угарском сабору, а касније је неко време живео у Црној Гори. Паралелно је писао позоришну критику и стотињак приказа објавио је 1869–1896, махом у листу „Позориште“.

Његови оригинални комади настајали су током скоро три деценије. „Максим Црнојевић“ написан је 1863, а штампан 1866; „Пера Сегединац“ настао је 1875. и изведен 1882, а „Гордана“ 1890. Драма „Окупација“ (1876), писана на немачком за бечка позоришта, пронађена је тек 1968. у архиву у Прагу и објављена 1977. Преводио је Шекспирове „Ромеа и Јулију“, „Ричарда III“, „Хамлета“ и „Краља Лира“.

Поред драма, најпознатији је као песник; његова песма „Санта Марија дела Салуте“ (1909) убраја се међу најпознатије српске песме. Умро је у Бечу 1910, а сахрањен је у Сомбору.

Значај и наслеђе

  • Врхунац српске романтичарске драме

    „Максим Црнојевић“ је лирска трагедија у пет чинова писана јампским стихом и сматра се најпесничкијом драмом српског позоришта. Хрватска енциклопедија Костића назива најистакнутијим представником српске романтичарске драме.

  • Историјска драма са националном темом

    „Пера Сегединац“ обрађује борбу Срба у Хабзбуршкој монархији и драматуршки је чистији од „Максима Црнојевића“, али не досеже његове песничке висине. „Гордана“ спаја мотиве народне песме и елементе ренесансне комедије.

  • Шекспир на српском и позоришна критика

    Међу првима је почео систематски да преводи Шекспира на српски и заслужан је за увођење јампског стиха. Као критичар је позориште сматрао националном потребом, а тек затим уметношћу.

Дела4 укупно, 1 са анализом

Дела са анализом на сајту1

Максим Црнојевић 1863. „Максим Црнојевић“ је лирска трагедија у пет чинова у јампском стиху, коју је Лаза Костић написао 1863, штампао 1866, а у… Трагедија

Потпун списак драмских дела4

Списак садржи оригиналне драмске комаде Лазе Костића; преводи Шекспирових драма („Ромео и Јулија“, „Ричард III“, „Хамлет“, „Краљ Лир“) нису набројани.

  1. 1863.Максим Црнојевићанализа на сајтулирска трагедија у пет чинова у стиху; штампана 1866
  2. 1875.Пера Сегединацнационална историјска драма; изведена 1882. у Новом Саду
  3. 1876.Окупацијадрама на немачком; објављена 1977; само један извор
  4. 1890.Гордана (Ускокова љуба)комедија; изведена 1898. у Београду

Из исте епохе: Романтизам

Фридрих Шилер1759–1805 Кључна фигура покрета "Sturm und Drang" ("Разбојници") и Вајмарског класицизма. РомантизамНемачки1 дело у архиву Ј. В. Гете1749–1832 Централна фигура светске књижевности, аутор монументалне трагедије "Фауст". РомантизамНемачки1 дело у архиву Александар Пушкин1799–1837 Отац модерне руске књижевности, аутор историјске трагедије "Борис Годунов". РомантизамРуски1 дело у архиву Георг Бихнер1813–1837 Геније испред свог времена. Његов "Војцек" је претеча експресионизма и модерне драме. РомантизамНемачки1 дело у архиву Ј. С. Поповић1806–1856 Отац српске драме. Неумољиви сатиричар ("Кир Јања", "Родољупци") и комедиограф. РомантизамСрпски2 дела у архиву Ђура Јакшић1832–1878 Песник, сликар и приповедач, аутор три историјске драме у стиху: „Сеоба Србаља“, „Јелисавета“ и „Станоје Главаш“. РомантизамСрпски1 дело у архиву

Више о епохи: Романтизам

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Свеске Матице српске 52: Лаза Костић и позориштегодине настанка и извођења драма, „Окупација“, критике, Шекспирови преводи, Драговољачко друштво · maticasrpska.org.rs
  3. Хрватска енциклопедија: Kostić, Lazaдатуми и места рођења и смрти, године драма, преводи Шекспира · enciklopedija.hr

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.