Пређи на садржај
Corpus Dramaticum

око 4. п.н.е.–65. н.е. · Lucius Annaeus Seneca

Луције Анеј Сенека

Римски филозоф и писац трагедија пуних реторике и крвавих сцена, кључни узор за ренесансну "трагедију освете".

Сенека је римски филозоф стоичар, државник и аутор осам трагедија које се сматрају несумњиво његовим; још две, „Херкул на Ети“ и „Октавија“, приписиване су му, али се данас углавном не сматрају његовим делом. Његови комади, пуни реторике, духова и крвавих призора, имали су снажан утицај на ренесансну трагедију.

Основни подаци

Рођен
око 4. п.н.е.Кордоба, Хиспанија
Умро
65. н.е.Рим
Епоха
Антика
Језик
Латински
Жанр
Трагедија, филозофија
Стваралаштво
1. век н.е.
Драмских дела
10
У архиву
1 дело

Биографија

Сенека је рођен у Кордоби, у данашњој Шпанији, а образовање је стекао у Риму. Био је говорник, државник и филозоф стоичке школе. Постао је учитељ и саветник младог цара Нерона, а затим и један од најмоћнијих људи у царству.

Нерон му је 65. наредио да се убије, јер је његово име доведено у везу са Пизоновом завером. Сенека је наредбу извршио, а његову смрт описује историчар Тацит. Остала су му филозофска писма и расправе, као и осам трагедија које се с највећом вероватноћом приписују њему; још две драме, „Херкул на Ети“ и „Октавија“, пренете су под његовим именом, али му већина научника не признаје ауторство.

Значај и наслеђе

  • Реторика страсти

    Његови јунаци говоре у дугим, насилним монолозима о мржњи, освети и судбини.

  • Дух и освета

    Мотиви као што су дух који тражи освету или крвава гозба прешли су у ренесансну драму преко његових трагедија.

  • Читање или сцена

    Није сигурно да ли су његове драме писане за извођење или за јавно читање, и то је једно од највећих питања о његовом делу.

Дела10 укупно, 1 са анализом

Дела са анализом на сајту1

Тијест средина 1. века н.е. Краљ Атреј се претвара да се помирио са братом Тијестом, позива га на гозбу и служи му месо његове деце. То је једна од… Трагедија

Потпун списак драмских дела10

Списак обухвата осам трагедија које се с поузданошћу приписују Сенеци и две спорне, „Херкул на Ети“ и „Октавија“. Година настанка ниједне од њих није поуздано позната, па су наведене редоследом из уобичајених издања, а не хронолошки.

  1. датум споренБесомучни ХеркулHercules furens · трагедија; Херкул у лудилу убија породицу
  2. датум споренТројанкеTroades · трагедија; судбина тројанских жена после пада града
  3. датум споренФеничанкеPhoenissae · трагедија; сачувана непотпуно; Едип и његови синови
  4. датум споренМедејаMedea · трагедија; Медеја се свети Јасону
  5. датум споренФедраPhaedra · трагедија; Федрина страст према пасторку Хиполиту
  6. датум споренЕдипOedipus · трагедија; тебански краљ открива своју прошлост
  7. датум споренАгамемнонAgamemnon · трагедија; повратак краља и убиство у палати
  8. датум споренТијестанализа на сајтуThyestes · трагедија; крвава освета Атреја над братом Тијестом
  9. датум споренХеркул на ЕтиHercules Oetaeus · трагедија; ауторство спорно, најчешће одбачено
  10. после 65. н.е.ОктавијаOctavia · историјска драма; ауторство одбачено; настала после Сенекине смрти

Из исте епохе: Антика

Есхилоко 525–456. п.н.е. Отац трагедије, увео је другог глумца и смањио улогу хора, фокусирајући се на велике моралне и теолошке теме. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Софоклеоко 496–406. п.н.е. Мајстор трагичког јунака. Увео је трећег глумца, повећао хор на 15 чланова и писао драме савршене структуре. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Еурипидоко 480–406. п.н.е. "Филозоф на сцени", познат по психолошкој дубини ликова (посебно жена) и критичком ставу према митовима и боговима. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Аристофаноко 446–386. п.н.е. Највећи песник Старе комедије, користио је позориште за оштру политичку сатиру, пародију и фантастичне заплете. АнтикаСтарогрчки4 дела у архиву Менандароко 342–290. п.н.е. Зачетник Нове комедије, која се фокусира на приватни живот, породичне односе и типске ликове уместо политике. АнтикаСтарогрчки1 дело у архиву Плаутоко 254–184. п.н.е. Римски комедиограф, мајстор фарсе и бучне комедије ситуације, снажно утицао на Молијера и Шекспира. АнтикаЛатински1 дело у архиву

Више о епохи: Антика

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Хрватска енциклопедија: Сенека, Луције Анеј (Млађи)датуми живота (око 4. п.н.е.–65) и осам трагедија које се сигурно приписују Сенеки; сумња у „Херкула на Ети“ и „Октавију“ · enciklopedija.hr

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.