Пређи на садржај
Corpus Dramaticum

око 448–око 400. п.н.е. · Ἀγάθων

Агатон

Атински трагичар, победник на Ленејама 416. п.н.е., у чију част је приређена Платонова „Гозба“.

Агатон је атински трагичар друге половине 5. века п.н.е. Прву победу однео је на Ленејама 416. п.н.е., а његова победничка гозба је оквир Платонове „Гозбе“. По Аристотелу је у „Антеју“ први употребио потпуно измишљену радњу и ликове, а хорске песме учинио независним умецима. Сачувани су само наслови шест драма и тридесет један фрагмент.

Основни подаци

Рођен
око 448. п.н.е.Атина
Умро
око 400. п.н.е.Македонија (двор краља Архелаја)
Епоха
Антика
Језик
Старогрчки
Жанр
Трагедија
Стваралаштво
од 416. п.н.е.
Драмских дела
6
У архиву
ниједно (дела изгубљена)

Биографија

Агатон је рођен око 448. п.н.е. у Атини (Британика наводи око 445). Био је син Тисамена из имућне и угледне породице, савременик Сократа и Алкибијада и пријатељ Еурипида. Платонова „Гозба“ приказује га као домаћина образованог атинског друштва, а Суда га памти као човека који је био одличан на гозби.

Прву победу са трагедијом однео је на Ленејама 416. п.н.е., кад је имао нешто више од тридесет година. Платон је његову победничку гозбу, приређену у песниковој кући, унео у дијалог „Гозба“, у којем уз Сократа, Аристофана и Алкибијада говоре и други гости. У комедији „Тесмофоријазе“ (411. п.н.е.) Аристофан га исмева због женствености, а у „Жабама“ (405. п.н.е.) Дионис га назива добрим песником за којим жале пријатељи, при чему је то, према неким тумачењима, и игра речима са значењем Агатоновог имена.

У „Поетици“ Аристотел истиче два Агатонова новитета. У „Антеју“ (Цвету) и догађаји и имена ликова су измишљени, а не преузети из мита или историје. Агатон је, поред тога, први писао хорске песме које нису повезане с радњом, такозване умецке песме (ембола), чиме је хор постао музички интермецо између делова драме.

Око 407. п.н.е. отишао је на двор македонског краља Архелаја, где се налазио и Еурипид, и ту је око 401–400. п.н.е. умро. Од његових драма сачувани су само наслови шест комада и тридесет један фрагмент, према Британики свега око четрдесет стихова.

Значај и наслеђе

  • Измишљена радња

    „Антеј“ је, по Аристотелу, трагедија у којој су и радња и имена ликова измишљени, а не позајмљени из мита. То је један од ретких познатих примера оригиналног драмског заплета у античкој трагедији.

  • Хор као умеци

    Агатон је први писао хорске песме независне од радње, па је хор престао да буде учесник догађаја и постао музичка пауза између делова драме. Касније се то претворило у уобичајену праксу.

  • Песник у Платоновој „Гозби“

    Захваљујући Платону и Аристофану, Агатон је познат као личност много више него по сачуваним стиховима: домаћин најчувеније гозбе у филозофској књижевности и истовремено мета и предмет жаљења у комедији.

Дела6 укупно, 0 са анализом

Потпун списак драмских дела6

Списак обухвата свих шест наслова од којих су сачувани само фрагменти (укупно тридесет један); године извођења нису познате, осим што је прва победа на Ленејама из 416. п.н.е.

  1. датум споренАеропаἈερόπη · трагедија; сачувани фрагменти
  2. датум споренАлкмеонἈλκμαίων · трагедија; сачувани фрагменти
  3. датум споренАнтеј (Цвет)Ἄνθος · трагедија са измишљеним ликовима и радњом; фрагменти
  4. датум споренМизијциΜυσοί · трагедија; сачувани фрагменти
  5. датум споренТелефΤήλεφος · трагедија; сачувани фрагменти
  6. датум споренТијестΘυέστης · трагедија; сачувани фрагменти

Из исте епохе: Антика

Есхилоко 525–456. п.н.е. Отац трагедије, увео је другог глумца и смањио улогу хора, фокусирајући се на велике моралне и теолошке теме. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Софоклеоко 496–406. п.н.е. Мајстор трагичког јунака. Увео је трећег глумца, повећао хор на 15 чланова и писао драме савршене структуре. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Еурипидоко 480–406. п.н.е. "Филозоф на сцени", познат по психолошкој дубини ликова (посебно жена) и критичком ставу према митовима и боговима. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Аристофаноко 446–386. п.н.е. Највећи песник Старе комедије, користио је позориште за оштру политичку сатиру, пародију и фантастичне заплете. АнтикаСтарогрчки4 дела у архиву Менандароко 342–290. п.н.е. Зачетник Нове комедије, која се фокусира на приватни живот, породичне односе и типске ликове уместо политике. АнтикаСтарогрчки1 дело у архиву Плаутоко 254–184. п.н.е. Римски комедиограф, мајстор фарсе и бучне комедије ситуације, снажно утицао на Молијера и Шекспира. АнтикаЛатински1 дело у архиву

Више о епохи: Антика

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Британика: Agathonрођење око 445. п.н.е., умеци хора, Аристофан, Македонија, око четрдесет стихова · britannica.com
  3. Smith, Dictionary of Greek and Roman Biography: AgathonЛенеје 416. п.н.е., „Гозба“, Архелај, умеци (ембола), наслови драма · fgh.perseids.org
  4. Suda On Line: Agathon (alpha 124)карактер и гозба, исмевање у комедији · cs.uky.edu

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.