Pređi na sadržaj
Corpus Dramaticum

oko 448–oko 400. p.n.e. · Ἀγάθων

Agaton

Atinski tragičar, pobednik na Lenejama 416. p.n.e., u čiju čast je priređena Platonova „Gozba“.

Agaton je atinski tragičar druge polovine 5. veka p.n.e. Prvu pobedu odneo je na Lenejama 416. p.n.e., a njegova pobednička gozba je okvir Platonove „Gozbe“. Po Aristotelu je u „Anteju“ prvi upotrebio potpuno izmišljenu radnju i likove, a horske pesme učinio nezavisnim umecima. Sačuvani su samo naslovi šest drama i trideset jedan fragment.

Osnovni podaci

Rođen
oko 448. p.n.e.Atina
Umro
oko 400. p.n.e.Makedonija (dvor kralja Arhelaja)
Epoha
Antika
Jezik
Starogrčki
Žanr
Tragedija
Stvaralaštvo
od 416. p.n.e.
Dramskih dela
6
U arhivu
nijedno (dela izgubljena)

Biografija

Agaton je rođen oko 448. p.n.e. u Atini (Britanika navodi oko 445). Bio je sin Tisamena iz imućne i ugledne porodice, savremenik Sokrata i Alkibijada i prijatelj Euripida. Platonova „Gozba“ prikazuje ga kao domaćina obrazovanog atinskog društva, a Suda ga pamti kao čoveka koji je bio odličan na gozbi.

Prvu pobedu sa tragedijom odneo je na Lenejama 416. p.n.e., kad je imao nešto više od trideset godina. Platon je njegovu pobedničku gozbu, priređenu u pesnikovoj kući, uneo u dijalog „Gozba“, u kojem uz Sokrata, Aristofana i Alkibijada govore i drugi gosti. U komediji „Tesmoforijaze“ (411. p.n.e.) Aristofan ga ismeva zbog ženstvenosti, a u „Žabama“ (405. p.n.e.) Dionis ga naziva dobrim pesnikom za kojim žale prijatelji, pri čemu je to, prema nekim tumačenjima, i igra rečima sa značenjem Agatonovog imena.

U „Poetici“ Aristotel ističe dva Agatonova noviteta. U „Anteju“ (Cvetu) i događaji i imena likova su izmišljeni, a ne preuzeti iz mita ili istorije. Agaton je, pored toga, prvi pisao horske pesme koje nisu povezane s radnjom, takozvane umecke pesme (embola), čime je hor postao muzički intermeco između delova drame.

Oko 407. p.n.e. otišao je na dvor makedonskog kralja Arhelaja, gde se nalazio i Euripid, i tu je oko 401–400. p.n.e. umro. Od njegovih drama sačuvani su samo naslovi šest komada i trideset jedan fragment, prema Britaniki svega oko četrdeset stihova.

Značaj i nasleđe

  • Izmišljena radnja

    „Antej“ je, po Aristotelu, tragedija u kojoj su i radnja i imena likova izmišljeni, a ne pozajmljeni iz mita. To je jedan od retkih poznatih primera originalnog dramskog zapleta u antičkoj tragediji.

  • Hor kao umeci

    Agaton je prvi pisao horske pesme nezavisne od radnje, pa je hor prestao da bude učesnik događaja i postao muzička pauza između delova drame. Kasnije se to pretvorilo u uobičajenu praksu.

  • Pesnik u Platonovoj „Gozbi“

    Zahvaljujući Platonu i Aristofanu, Agaton je poznat kao ličnost mnogo više nego po sačuvanim stihovima: domaćin najčuvenije gozbe u filozofskoj književnosti i istovremeno meta i predmet žaljenja u komediji.

Dela6 ukupno, 0 sa analizom

Potpun spisak dramskih dela6

Spisak obuhvata svih šest naslova od kojih su sačuvani samo fragmenti (ukupno trideset jedan); godine izvođenja nisu poznate, osim što je prva pobeda na Lenejama iz 416. p.n.e.

  1. datum sporenAeropaἈερόπη · tragedija; sačuvani fragmenti
  2. datum sporenAlkmeonἈλκμαίων · tragedija; sačuvani fragmenti
  3. datum sporenAntej (Cvet)Ἄνθος · tragedija sa izmišljenim likovima i radnjom; fragmenti
  4. datum sporenMizijciΜυσοί · tragedija; sačuvani fragmenti
  5. datum sporenTelefΤήλεφος · tragedija; sačuvani fragmenti
  6. datum sporenTijestΘυέστης · tragedija; sačuvani fragmenti

Iz iste epohe: Antika

Eshiloko 525–456. p.n.e. Otac tragedije, uveo je drugog glumca i smanjio ulogu hora, fokusirajući se na velike moralne i teološke teme. AntikaStarogrčki7 dela u arhivu Sofokleoko 496–406. p.n.e. Majstor tragičkog junaka. Uveo je trećeg glumca, povećao hor na 15 članova i pisao drame savršene strukture. AntikaStarogrčki7 dela u arhivu Euripidoko 480–406. p.n.e. "Filozof na sceni", poznat po psihološkoj dubini likova (posebno žena) i kritičkom stavu prema mitovima i bogovima. AntikaStarogrčki7 dela u arhivu Aristofanoko 446–386. p.n.e. Najveći pesnik Stare komedije, koristio je pozorište za oštru političku satiru, parodiju i fantastične zaplete. AntikaStarogrčki4 dela u arhivu Menandaroko 342–290. p.n.e. Začetnik Nove komedije, koja se fokusira na privatni život, porodične odnose i tipske likove umesto politike. AntikaStarogrčki1 delo u arhivu Plautoko 254–184. p.n.e. Rimski komediograf, majstor farse i bučne komedije situacije, snažno uticao na Molijera i Šekspira. AntikaLatinski1 delo u arhivu

Više o epohi: Antika

Izvori

  1. Osnovni podaci i raspored dela: baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
  2. Britanika: Agathonrođenje oko 445. p.n.e., umeci hora, Aristofan, Makedonija, oko četrdeset stihova · britannica.com
  3. Smith, Dictionary of Greek and Roman Biography: AgathonLeneje 416. p.n.e., „Gozba“, Arhelaj, umeci (embola), naslovi drama · fgh.perseids.org
  4. Suda On Line: Agathon (alpha 124)karakter i gozba, ismevanje u komediji · cs.uky.edu

Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.