Пређи на садржај

1892–1917 · Милутин Бојић

Милутин Бојић

Песник, драмски писац и позоришни критичар, аутор историјских драма у стиху „Краљева јесен“ и „Урошева женидба“.

Милутин Бојић је српски песник и драмски писац, који је умро млад, 1917, у Солуну. Најпознатији је по родољубивој поезији („Плава гробница“), али је написао и неколико драма, међу којима су историјске драме у стиху из средњовековне српске прошлости.

Основни подаци

Рођен
7. мај 1892.Београд
Умро
8. новембар 1917.Солун
Епоха
Модернизам
Језик
Српски
Жанр
Историјска драма, драма
Стваралаштво
1910–1916.
Драмских дела
4
У архиву
1 дело

Биографија

Милутин Бојић рођен је 1892. у Београду. Студирао је филозофију и књижевност на Филозофском факултету у Београду и дипломирао 1914. Радио је као новинар и писао је чланке, књижевне приказе и позоришну критику. Учествовао је у Балканским ратовима.

Као песник је познат по збирци „Песме бола и поноса“ (1917) и песми „Плава гробница“, написаној о сахрањивању српских војника у мору код Крфа. Написао је и спев „Кајин“ (1915). Његов драмски рад обухвата историјске драме „Краљева јесен“ (1912) и „Урошева женидба“ (1915–1916), као и две драме из савременог живота: „Ланце“ и „Госпођу Олгу“.

„Краљева јесен“ је драма у стиху која обрађује средњовековну српску прошлост, а у науци се упоређује са средњовековним житијем краља Милутина. „Урошева женидба“ је дужа драма у три чина у којој песник критички тумачи однос српске средњовековне државе и Византије; писана је током боравка на Крфу. Премијера „Госпође Олге“ (1913–1914) била је планирана у Народном позоришту у Београду, али је због рата изостала, а коначна верзија текста је изгубљена.

У рату је био војни цензор у Нишу, прошао је албанско повлачење 1915, а затим је као официр војне обавештајне службе радио на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у Солуну 1917, са 25 година. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Значај и наслеђе

  • Историјска драма у стиху

    „Краљева јесен“ и „Урошева женидба“ су стихом писане драме из српске средњовековне историје. Друга од њих разматра однос српске државе и Византије.

  • „Госпођа Олга“ и савремена тема

    Јован Христић је писао да би „Госпођа Олга“ означила прекретницу у развоју српске драмске књижевности да рат није избио годину дана касније, па да се планирана премијера одржи. Сачувана радна верзија приређена је на сцени Народног позоришта у Београду.

  • Песник и драмски писац рата

    Бојић је пре свега песник Првог светског рата („Плава гробница“, „Песме бола и поноса“), а драме чине други део његовог опуса. Умро је са 25 година, па је његов драмски рад остао делимично недовршен.

Дела4 укупно, 1 са анализом

Дела са анализом на сајту1

Потпун списак драмских дела4

Списак садржи драме које поуздано наводе најмање два извора; године се по изворима разликују, па су дате као распон или са „око“.

  1. око 1910.Ланцидрама из савременог живота; један извор даје 1910.
  2. 1912.Краљева јесенанализа на сајтуисторијска драма у стиху; штампана 1919; у појединим изворима наводи се 1913.
  3. 1913–1914.Госпођа Олгадрама из савременог живота; коначна верзија изгубљена
  4. 1915–1916.Урошева женидбаисторијска драма у стиху, у три чина

Из исте епохе: Модернизам

Више о епохи: Модернизам

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Хрватска енциклопедија: Bojić, Milutinдатум и место рођења и смрти, студије, „Краљева јесен“ (1912) као историјска драма · enciklopedija.hr
  3. Милутин Бојић: Песме и драме (издање на сајту Претраживач)„Краљева јесен“ као драма у стиху (штампана 1919), „Урошева женидба“ у три чина, „Ланци“ и „Госпођа Олга“ · pretraziva.rs
  4. Институт за књижевност и уметност: рад о византијским темама код Бојића„Краљева јесен“ (1912), „Урошева женидба“ писана на Крфу 1916. · ikum.unilib.rs
  5. Народно позориште у Београду: Госпођа ОлгаЈован Христић о „Госпођи Олги“; изгубљена коначна верзија · narodnopozoriste.rs

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.