Еуфорион, Есхилов син

Еуфорион је био син великог трагичара Есхила и сам трагичар из Атине. Датум његовог рођења и смрти није познат; у историју трагедије ушао је једном победом. На Великим Дионисијама 431. п.н.е. добио је прву награду, испред Софокла (други) и Еурипида (трећи, са тетралогијом у којој су уз „Медеју“ били „Филоктет“, „Диктис“ и сатирска игра „Жетеоци“).

Према Суди, Еуфорион је приређивао Есхилове комаде које отац још није био поставио и тако однео четири победе, а у напомени уз Судин текст претпоставља се да је можда реч о једној победи са тетралогијом. Суда додаје да је писао и сопствене драме, али ниједан наслов његовог комада није сачуван, нити ниједно дело носи његово име.

Нека истраживања претпостављају да је Еуфорион 431. п.н.е. приказао „Окованог Прометеја“ и његов наставак као „изгубљена“ Есхилова дела. Ту хипотезу заступа Мартин Вест и она остаје спорна; међу аргументима је то што је Зевс у „Окованом Прометеју“ приказан мање побожно него у другим Есхиловим драмама.

Еуфориона, Есхиловог сина, не треба мешати са Еуфорионом из Халкиде, ученим песником и библиотекаром из 3. века п.н.е. Он је, према Суди, рођен у раздобљу 276–273. п.н.е., био на челу јавне библиотеке код Антиоха III у Сирији и писао дела као што су „Хесиод“, „Мопсопија“ и „Хиљаде“. То је друга особа, из хеленистичког доба, без везе са атинском трагедијом.