Пређи на садржај

Есхил

Оковани Прометеј

Трагедија о побуни против бога

Зевс кажњава титана Прометеја, који је људима даровао ватру, тако што га кује за стену на крају света. Прометеј остаје непокоран и одбија да открије тајну која угрожава Зевсову власт.

Основни подаци

Аутор
Есхил
Оригинални наслов
Προμηθεὺς δεσμώτης
Епоха
Антика
Жанр
Трагедија
Настанак (спорно)
око 450. п.н.е. (датум је спорен)
Језик оригинала
Старогрчки
Структура
Без чинова: пролог, епизодије и стасими; готово без радње, у знаку дијалога
Место и време радње
Пуста стена на крају света, у Скитији (Кавказ)
Трилогија (реконструкција)
Прометејска трилогија

Целина којој дело припада

Прометејска трилогија

Трилогија (реконструкција) · датум спорен

Сачувано у целини: 1 од 3 · само фрагменти: 2

  1. I деоОковани ПрометејСачуваноауторство је спорноОво дело
  2. II деоПрометеј ослобођениСамо фрагменти
  3. III деоПрометеј ВатроношаСамо фрагментидокази за овај део су слаби

Сачуван је само први комад, чије је Есхилово ауторство спорно. Редослед и састав су реконструкција, па није сигурно да је трилогија постојала у том облику. Од „Прометеја ослобођеног“ и „Прометеја Ватроноше“ остали су само фрагменти, а неки научници сматрају да потичу из само две драме.

Извор: Хрватска енциклопедија: Есхил, Есхил, Четири драме, увод Е. Д. А. Моршеда (Гутенберг), Теои: Есхилови фрагменти

Фабула

Кратос и Биа доводе Прометеја на самотну стену на ободу света, а Хефест, невољно и са саосећањем, кује му окове по Зевсовој наредби. Прометеј је згрешио јер је смртницима поклонио ватру и вештине, а Зевс жели да сломи ту побуну. Остављен сам, Прометеј се обраћа природи и сведочи да трпи неправду.

Долазе океаниде, да му саосећају, а затим и Океан, који предлаже да се Прометеј покори и измоли милост. Прометеј одбија савет. Затим стиже Ио, прогоњена Хериним обадом, и Прометеј јој прориче дугачка лутања и коначно спасење, а из њеног потомства доћи ће човек који ће једног дана и њега ослободити. Прометеј зна и тајну која прети Зевсу: брак који ће му донети сина јачег од оца.

Хермес стиже да изнуди ту тајну претњама, али Прометеј не попушта. Зевс шаље муње, стена се обрушава у Тартар, а Прометеј, и поред свега, до последњег тренутка поручује да је у праву. Драма се завршава слободом духа у тренутку потпуног пораза.

Лица

  • Прометеј

    титан, пријатељ људи

  • Кратос

    Моћ, Зевсов слуга

  • Биа

    Сила, нема реплика

  • Хефест

    бог ковач, прековани

  • Океан

    титан, Прометејев рођак

  • Хор океанида

    кћери Океана

  • Ио

    аргивска девојка претворена у јуницу

  • Хермес

    Зевсов гласник

Анализа

Кључне теме

  • Побуна против тиранина

    Прометеј се не бори силом, већ непокорношћу и знањем. Драма пита шта дугује појединац моћи која је неправедна.

  • Знање као дар и ризик

    Ватра је симбол цивилизације: уметности, технике, али и последица. Прометеј је заштитник човека који плаћа ту заштиту.

  • Моћ и њено уништавање

    Зевс се приказује као нови владар, непоуздан и себичан. Драма показује како се власт која се брани само казном исцрпљује.

Симболи и мотиви

  • Ватра

    Знање, технологија и култура које људе чине људима.

  • Окови и стена

    Цена непокорности и стегнутост између природе и закона.

  • Ио и обад

    Бол који се може пренети; предсказање будућег спасења.

  • Тартар

    Коначни пад који не мења Прометејев став.

Историјски и књижевни контекст

Је ли „Оковани Прометеј” заиста Есхилово дело, предмет је расправе. Део научника сматра да потиче од његовог сина или другог аутора, због необичног стила, ликова и односа према Зевсу. Дата су и различита датирања – од 450. до 430-их година. Овај сајт задржава традиционално приписивање, уз напомену о сумњи.

Драма је први део тробројне целине чија су друга два дела – „Прометеј ослобођени” и „Прометеј ватроноша” – изгубљена. Из фрагмената знамо да се Зевс и Прометеј на крају помире, што мења тумачење првог дела: побуна није вечна, већ део развоја светског поретка.

На сцени

Главни глумац мора читаву представу да одигра везан за стену, готово непокретан, па је читава драма на гласу, лицу и држању. То је најстрожа проба глумачке дисциплине коју антички репертоар тражи. Режија мора одлучити да ли је Прометеј патетичан, иронични или миран.

Кратос и Биа су двојица ликова од којих један не говори. Они показују како Есхил користи алегорију као лик: Моћ и Сила су на сцени истовремено људи и апстракције.

Наслеђе и рецепција

Прометеј је постао један од архетипова европске културе: од Гетеа и Шелија до Мери Шели, чији роман „Франкенштајн” носи поднаслов „Модерни Прометеј”. Романтизам га је читао као побуњеника против ауторитета, а 20. век као симбол технологије и њених ризика.

На позорници, драма је често била полазиште политичких поставки: Прометеј као слободни дух под диктатуром. Управо у тој разлици тумачења лежи њена непрекидна вредност.

Продукције и адаптације

Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Оковани Прометеј“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.

Појмови уз ово дело

Извори

  1. Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.

Још дела: Есхил

Сва дела: Есхил