Биографија
Хајнрих фон Клајст рођен је 1777. у Франкфурту на Одри у војничкој средини. Напустио је војну службу, коју му је изабрала породица, образлажући то „губитком седам вредних година“, и студирао је право и математику. Читање Канта пољуљало му је веру у сазнање, па је своје поверење пренео на осећање.
Прва драма, трагедија „Породица Шрофенштајн“, објављена је 1803. и говори о несигурности људске перцепције. Следили су „Амфитрион“ (1807, прерада Молијера) и „Пентесилеја“ (1808), трагедија о краљици Амазонки и Ахилу. Једночинку у стиховима „Разбијени крчаг“ без успеха су 1808. изводили у Вајмару, а „Кетхен од Хајлброна“ (1810) играна је у Бечу, Грацу и Бамбергу.
У Дрездену (1807–1809) са Адамом Милером издавао је часопис „Фебус“, који је излазио само неколико месеци. Француске власти држале су га око шест месеци у затвору као осумњиченог за шпијунажу. Уређивао је и дневне новине „Берлинер Абендблетер“; њихово гашење оставило га је без средстава за живот. Приповетке, међу њима „Михаел Колхас“, објављене су у збирци „Приповести“ (1810–1811).
Живот је окончао 21. новембра 1811. на обали Ванзеа код Берлина, у 34. години. „Херманова битка“ (написана 1808) и „Принц Фридрих од Хомбурга“ објављени су тек 1821.
Значај и наслеђе
Комедија у стиховима
„Разбијени крчаг“ је једночинка у стиховима: у њој судија води истрагу због разбијеног крчага, а и сам је крив за оно што се истражује. Комад је остао један од најчешће играних у немачком позоришту.
Сумња у сазнање
Од прве трагедије до „Принца од Хомбурга“ Клајстови ликови су несигурни у оно што виде и осећају. Због тога се његово дело често наводи као претеча каснијег психолошког позоришта, а читали су га и Фројд и Кафка.
Приповетке и огледи
Приповетке „Михаел Колхас“ и „Маркиза од О.“ обликовале су жанр затегнутом драмском композицијом. Његов есеј „О позоришту марионета“ (1810) знатно је утицао на европску књижевност.
Дела7 укупно, 2 са анализом
Дела са анализом на сајту2
Разбијени крчаг
Комедија у стиховима смештена је у судницу једног холандског села код Утрехта. Сеоски судија Адам води поступак због…
Пентесилеја
Трагедија у двадесет четири наступа, у јамбском петометру и без поделе на чинове. Краљица Амазонки Пентесилеја улази у…
Потпун списак драмских дела7
Списак обухвата све завршене Клајстове драме; фрагменти и необјављени нацрти нису на списку. Године се понегде разликују (настанак, праизведба, објављивање).
- 1803.Породица ШрофенштајнDie Familie Schroffenstein · трагедија; први Клајстов драмски текст
- 1807.АмфитрионAmphitryon · прерада Молијеровог комада
- 1808.Пентесилејаанализа на сајтуPenthesilea · трагедија о краљици Амазонки и Ахилу
- 1806–1808.Разбијени крчаганализа на сајтуDer zerbrochne Krug · једночинка у стиховима; једна енциклопедија даје 1806, а неуспешно извођење у Вајмару било је 1808.
- 1810.Кетхен од ХајлбронаDas Käthchen von Heilbronn · средњовековна драма из Швапске
- 1808–1821.Херманова биткаDie Hermannsschlacht · родољубива трагедија; написана 1808, објављена 1821.
- 1811–1821.Принц Фридрих од ХомбургаPrinz Friedrich von Homburg · последња драма; објављена постхумно 1821 (једна енциклопедија даје 1811).
Из исте епохе: Романтизам
Фридрих Шилер
Кључна фигура покрета "Sturm und Drang" ("Разбојници") и Вајмарског класицизма.
Ј. В. Гете
Централна фигура светске књижевности, аутор монументалне трагедије "Фауст".
Александар Пушкин
Отац модерне руске књижевности, аутор историјске трагедије "Борис Годунов".
Георг Бихнер
Геније испред свог времена. Његов "Војцек" је претеча експресионизма и модерне драме.
Ј. С. Поповић
Отац српске драме. Неумољиви сатиричар ("Кир Јања", "Родољупци") и комедиограф.
Виктор Иго
Француски песник, романописац и драмски писац; предговором за „Кромвела“ (1827) и драмом „Ернани“ (1830) предводио је…
Извори
- Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
- Британика: Heinrich von Kleistдатуми, драме и њихове године, часопис „Фебус“, „Берлинер Абендблетер“, приповетке · britannica.com
- Лекс.дк (Den Store Danske): Heinrich von Kleistдатуми, драме, значај, рецепција (Фројд, Кафка, „О позоришту марионета“) · lex.dk
Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.
