Pređi na sadržaj
Corpus Dramaticum
Hajnrih fon Klajst

1777–1811 · Heinrich von Kleist

Hajnrih fon Klajst

Nemački dramski pisac i pripovedač; „Razbijeni krčag“ i „Princ Fridrih od Homburga“ spadaju u najvažnije komade nemačkog pozorišta.

Hajnrih fon Klajst je pisao drame i pripovetke u godinama između 1802. i 1811. Najviše se igraju komedija u stihovima „Razbijeni krčag“ i drama „Princ Fridrih od Homburga“, a pripovetke „Mihael Kolhas“ i „Markiza od O.“ čine deo nemačkog kanona. Datska enciklopedija ga zove najznačajnijim nemačkim dramatičarem romantizma.

Osnovni podaci

Rođen
18. oktobar 1777.Frankfurt na Odri
Umro
21. novembar 1811.Vanze (kod Berlina)
Epoha
Romantizam
Jezik
Nemački
Žanr
Tragedija, komedija, novela
Stvaralaštvo
1802–1811.
Dramskih dela
7
U arhivu
2 dela

Biografija

Hajnrih fon Klajst rođen je 1777. u Frankfurtu na Odri u vojničkoj sredini. Napustio je vojnu službu, koju mu je izabrala porodica, obrazlažući to „gubitkom sedam vrednih godina“, i studirao je pravo i matematiku. Čitanje Kanta poljuljalo mu je veru u saznanje, pa je svoje poverenje preneo na osećanje.

Prva drama, tragedija „Porodica Šrofenštajn“, objavljena je 1803. i govori o nesigurnosti ljudske percepcije. Sledili su „Amfitrion“ (1807, prerada Molijera) i „Pentesileja“ (1808), tragedija o kraljici Amazonki i Ahilu. Jednočinku u stihovima „Razbijeni krčag“ bez uspeha su 1808. izvodili u Vajmaru, a „Kethen od Hajlbrona“ (1810) igrana je u Beču, Gracu i Bambergu.

U Drezdenu (1807–1809) sa Adamom Milerom izdavao je časopis „Febus“, koji je izlazio samo nekoliko meseci. Francuske vlasti držale su ga oko šest meseci u zatvoru kao osumnjičenog za špijunažu. Uređivao je i dnevne novine „Berliner Abendbleter“; njihovo gašenje ostavilo ga je bez sredstava za život. Pripovetke, među njima „Mihael Kolhas“, objavljene su u zbirci „Pripovesti“ (1810–1811).

Život je okončao 21. novembra 1811. na obali Vanzea kod Berlina, u 34. godini. „Hermanova bitka“ (napisana 1808) i „Princ Fridrih od Homburga“ objavljeni su tek 1821.

Značaj i nasleđe

  • Komedija u stihovima

    „Razbijeni krčag“ je jednočinka u stihovima: u njoj sudija vodi istragu zbog razbijenog krčaga, a i sam je kriv za ono što se istražuje. Komad je ostao jedan od najčešće igranih u nemačkom pozorištu.

  • Sumnja u saznanje

    Od prve tragedije do „Princa od Homburga“ Klajstovi likovi su nesigurni u ono što vide i osećaju. Zbog toga se njegovo delo često navodi kao preteča kasnijeg psihološkog pozorišta, a čitali su ga i Frojd i Kafka.

  • Pripovetke i ogledi

    Pripovetke „Mihael Kolhas“ i „Markiza od O.“ oblikovale su žanr zategnutom dramskom kompozicijom. Njegov esej „O pozorištu marioneta“ (1810) znatno je uticao na evropsku književnost.

Dela7 ukupno, 2 sa analizom

Dela sa analizom na sajtu2

Razbijeni krčag 1806. Komedija u stihovima smeštena je u sudnicu jednog holandskog sela kod Utrehta. Seoski sudija Adam vodi postupak zbog… Komedija Pentesileja 1808. Tragedija u dvadeset četiri nastupa, u jambskom petometru i bez podele na činove. Kraljica Amazonki Pentesileja ulazi u… Tragedija

Potpun spisak dramskih dela7

Spisak obuhvata sve završene Klajstove drame; fragmenti i neobjavljeni nacrti nisu na spisku. Godine se ponegde razlikuju (nastanak, praizvedba, objavljivanje).

  1. 1803.Porodica ŠrofenštajnDie Familie Schroffenstein · tragedija; prvi Klajstov dramski tekst
  2. 1807.AmfitrionAmphitryon · prerada Molijerovog komada
  3. 1808.Pentesilejaanaliza na sajtuPenthesilea · tragedija o kraljici Amazonki i Ahilu
  4. 1806–1808.Razbijeni krčaganaliza na sajtuDer zerbrochne Krug · jednočinka u stihovima; jedna enciklopedija daje 1806, a neuspešno izvođenje u Vajmaru bilo je 1808.
  5. 1810.Kethen od HajlbronaDas Käthchen von Heilbronn · srednjovekovna drama iz Švapske
  6. 1808–1821.Hermanova bitkaDie Hermannsschlacht · rodoljubiva tragedija; napisana 1808, objavljena 1821.
  7. 1811–1821.Princ Fridrih od HomburgaPrinz Friedrich von Homburg · poslednja drama; objavljena posthumno 1821 (jedna enciklopedija daje 1811).

Iz iste epohe: Romantizam

Fridrih Šiler1759–1805 Ključna figura pokreta "Sturm und Drang" ("Razbojnici") i Vajmarskog klasicizma. RomantizamNemački1 delo u arhivu J. V. Gete1749–1832 Centralna figura svetske književnosti, autor monumentalne tragedije "Faust". RomantizamNemački1 delo u arhivu Aleksandar Puškin1799–1837 Otac moderne ruske književnosti, autor istorijske tragedije "Boris Godunov". RomantizamRuski1 delo u arhivu Georg Bihner1813–1837 Genije ispred svog vremena. Njegov "Vojcek" je preteča ekspresionizma i moderne drame. RomantizamNemački1 delo u arhivu J. S. Popović1806–1856 Otac srpske drame. Neumoljivi satiričar ("Kir Janja", "Rodoljupci") i komediograf. RomantizamSrpski2 dela u arhivu Viktor Igo1802–1885 Francuski pesnik, romanopisac i dramski pisac; predgovorom za „Kromvela“ (1827) i dramom „Ernani“ (1830) predvodio je… RomantizamFrancuski2 dela u arhivu

Više o epohi: Romantizam

Izvori

  1. Osnovni podaci i raspored dela: baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
  2. Britanika: Heinrich von Kleistdatumi, drame i njihove godine, časopis „Febus“, „Berliner Abendbleter“, pripovetke · britannica.com
  3. Leks.dk (Den Store Danske): Heinrich von Kleistdatumi, drame, značaj, recepcija (Frojd, Kafka, „O pozorištu marioneta“) · lex.dk

Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam. Kako proveravamo podatke.