Pređi na sadržaj
Corpus Dramaticum
Viktor Igo

1802–1885 · Victor Hugo

Viktor Mari Igo

Francuski pesnik, romanopisac i dramski pisac; predgovorom za „Kromvela“ (1827) i dramom „Ernani“ (1830) predvodio je romantičarsku revoluciju u pozorištu.

Viktor Igo je najveći deo slave stekao kao pesnik i romanopisac („Bogorodičina crkva u Parizu“, „Jadnici“), ali je u istoriju pozorišta ušao kao glavni teoretičar i vođa romantičarske drame. Njegov predgovor za „Kromvela“ (1827) smatra se manifestom, a „Ernani“ (1830) izazvao je poznatu „bitku za Ernanija“.

Osnovni podaci

Rođen
26. februar 1802.Bezanson
Umro
22. maj 1885.Pariz
Epoha
Romantizam
Jezik
Francuski
Žanr
Romantična drama, drama u stihu
Stvaralaštvo
1827–1843. (drame za scenu)
Dramskih dela
11
U arhivu
2 dela

Biografija

Viktor Igo rođen je 1802. u Bezansonu, a umro je 1885. u Parizu, gde mu je upriličena državna sahrana. Prve romane, „Han od Islanda“ (1823) i „Big-Žargal“ (1826), objavio je još kao mlad, a među njegove najveće pesničke zbirke spadaju „Kazne“ (1853), „Razmišljanja“ (1856) i „Legenda vekova“ (1859–1883).

Pozorišnu revoluciju najavio je 1827. dramom „Kromvel“, koja ima oko 6.000 stihova. Uz nju je objavio predgovor koji je postao manifest romantičarskog pozorišta, a oboje su ga proslavili. Prerada romana Voltera Skota, „Ami Robsart“, bila je neuspeh, a „Marijon Delorm“ (napisana 1829, izvedena 1831) prvo je zabranila cenzura jer je uvredila Luja XIII.

„Ernani“ (1830) izazvao je na sceni Komedi fransez čuvenu bitku: mladi pisci i umetnici borili su se protiv klasičarskog establišmenta, a predstave su do oktobra pratile tuče, dvoboji i vika. Potom su nastali „Kralj se zabavlja“ (1832), koji je cenzura zabranila, „Lukrecija Bordžija“ (januar 1833, uspeh u Port Sen Martenu), „Marija Tjudor“ (1833), „Anđelo“, „Ruj Blas“ (1838) i „Burggrafovi“ (1843), koji su propali.

Posle „Burggrafova“ više od dvadeset godina nije pisao za scenu. Posle državnog udara 2. decembra 1851. otišao je u izgnanstvo, najpre na Džerzi, a zatim na Gernzi. Kasnije je pisao komade koji nisu bili namenjeni izvođenju: „Pozorište na slobodi“ (posle 1865), u kome su „Hoće li ih pojesti?“ i „Hiljadu franaka nagrade“. „Torkemada“ je njegov poslednji dramski tekst.

Značaj i nasleđe

  • Manifest romantičarske drame

    Predgovor za „Kromvela“ (1827) objavljen je uz dramu od oko 6.000 stihova i postao je programski tekst romantizma u pozorištu. U njemu Igo odbacuje krute obrasce klasičarske drame.

  • Bitka za „Ernanija“

    Premijera „Ernanija“ u februaru 1830. podelila je parisku javnost. Mladi romantičari su branili komad od pristalica klasičnog pozorišta, a izvođenja su bila prekidana tučama i dvobojima.

  • Pozorište i cenzura

    „Marijon Delorm“ i „Kralj se zabavlja“ zabranila je cenzura, a Igo je tužbu zbog zabrane izgubio. U njegovom slučaju pozornica je bila poprište političkog sukoba.

Dela11 ukupno, 2 sa analizom

Dela sa analizom na sajtu2

Ernani 1830. „Ernani“ je [[romantična drama|Romantična drama]] u stihovima, u pet činova, smeštena u Španiju 1519. Odmetnik Ernani… Drama Ruj Blas 1838. „Ruj Blas“ je [[romantična drama|Romantična drama]] u stihovima, u pet činova, smeštena u Madrid oko 1695. Lakej Ruj Blas… Drama

Potpun spisak dramskih dela11

Spisak obuhvata Igove drame za scenu i zbirku „Pozorište na slobodi“; pesništvo i proza nisu na spisku.

  1. 1827.KromvelCromwell · drama u stihovima sa predgovorom-manifestom
  2. 1829–1831.Marijon DelormMarion de Lorme · napisana 1829, izvedena 1831. u pozorištu Port Sen Marten; cenzura ju je zabranila zbog Luja XIII.
  3. 1830.Ernanianaliza na sajtuHernani · drama u stihovima; izazvala „bitku za Ernanija“ u Komedi fransez
  4. 1832.Kralj se zabavljaLe Roi s'amuse · zabranjena od cenzure; Igova tužba nije uspela
  5. 1833.Lukrecija BordžijaLucrèce Borgia · uspeh u Port Sen Martenu (januar 1833)
  6. 1833.Marija TjudorMarie Tudor · manje uspešna od prethodne
  7. datum nije potvrđenAnđelo, tiranin iz PadoveAngelo, tyran de Padoue · kompromisna drama za Komedi fransez; godina prvog izvođenja nije poznata
  8. 1838.Ruj Blasanaliza na sajtuRuy Blas
  9. 1843.BurggrafoviLes Burgraves · trilogija u stihovima; propao na sceni Komedi fransez
  10. posle 1865.Pozorište na slobodiThéâtre en liberté · komadi nisu bili namenjeni izvođenju, među njima „Hoće li ih pojesti?“ i „Hiljadu franaka nagrade“
  11. datum nije potvrđenTorkemadaTorquemada · poslednji Igov dramski tekst

Iz iste epohe: Romantizam

Fridrih Šiler1759–1805 Ključna figura pokreta "Sturm und Drang" ("Razbojnici") i Vajmarskog klasicizma. RomantizamNemački1 delo u arhivu J. V. Gete1749–1832 Centralna figura svetske književnosti, autor monumentalne tragedije "Faust". RomantizamNemački1 delo u arhivu Aleksandar Puškin1799–1837 Otac moderne ruske književnosti, autor istorijske tragedije "Boris Godunov". RomantizamRuski1 delo u arhivu Georg Bihner1813–1837 Genije ispred svog vremena. Njegov "Vojcek" je preteča ekspresionizma i moderne drame. RomantizamNemački1 delo u arhivu J. S. Popović1806–1856 Otac srpske drame. Neumoljivi satiričar ("Kir Janja", "Rodoljupci") i komediograf. RomantizamSrpski2 dela u arhivu Hajnrih fon Klajst1777–1811 Nemački dramski pisac i pripovedač; „Razbijeni krčag“ i „Princ Fridrih od Homburga“ spadaju u najvažnije komade nemačkog… RomantizamNemački2 dela u arhivu

Više o epohi: Romantizam

Izvori

  1. Osnovni podaci i raspored dela: baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
  2. ARTCENA: Victor Hugo (rečnik pozorišta)drame i njihove godine, predgovor za „Kromvela“, bitka za „Ernanija“, cenzura, „Pozorište na slobodi“ · dictionnaire.artcena.fr
  3. Larousse: Victor Hugogodina i mesto rođenja i smrti, glavna dela, izgnanstvo, državna sahrana · larousse.fr

Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam. Kako proveravamo podatke.