Pređi na sadržaj
Corpus Dramaticum

1759–1805 · Johann Christoph Friedrich von Schiller

Johan Kristof Fridrih fon Šiler

Ključna figura pokreta "Sturm und Drang" ("Razbojnici") i Vajmarskog klasicizma.

Šiler je, uz Getea, najveći nemački dramski pisac. Njegove drame su borba za slobodu, pravdu i dostojanstvo pojedinca, u stihu punom strasti i širine.

Osnovni podaci

Rođen
10. novembar 1759.Marbah na Nekaru
Umro
9. maj 1805.Vajmar
Epoha
Romantizam
Jezik
Nemački
Žanr
Istorijska drama, tragedija
Stvaralaštvo
1781–1805.
Dramskih dela
17
U arhivu
1 delo

Biografija

Fridrih Šiler rođen je 1759. u Marbahu. Školovao se u vojnoj akademiji u Štutgartu, gde je studirao pravo i medicinu. Prvu dramu, „Razbojnike”, napisao je kao student, a zbog neovlašćenog odlaska na njeno izvođenje u Manhajmu 1782. morao je da pobegne iz Virtemberga.

Kasnije je radio kao istoričar i profesor u Jeni, a od 1799. živeo je u Vajmaru, u bliskom prijateljstvu sa Geteom. Napisao je „Valenštajna”, „Mariju Stjuart”, „Orleanku” i „Vilhelma Tela”. Umro je 1805, sa 45 godina.

Značaj i nasleđe

  • Sloboda

    Njegovi junaci se bore protiv tiranije, a sloboda je ključna vrednost celog njegovog dela.

  • Bura i napor

    Rani Šiler pripada pokretu „Bura i napor”, a zreli je deo vajmarskog klasicizma.

  • Oda radosti

    Njegovu „Odu radosti” upotrebio je Betoven u finalu Devete simfonije.

Dela17 ukupno, 1 sa analizom

Dela sa analizom na sajtu1

Razbojnici 1782. (štampana 1781) Karl Mor, odbačen od oca podvalom svog brata Franca, postaje vođa razbojničke čete i bori se protiv nepravde. Zbog toga… Drama

Potpun spisak dramskih dela17

Spisak obuhvata sve velike originalne drame, nedovršenog „Demetrijusa” i najpoznatije pozorišne prerade i prevode; izostavljeni su nepotpuni nacrti i manje dramske zamisli („Maltežani”, „Varbek” i sl.).

  1. 1781.Razbojnicianaliza na sajtuDie Räuber · prva drama; prvi put izvedena 13. januara 1782. u Manhajmu
  2. 1783.Zavera Fieska u ĐenoviDie Verschwörung des Fiesco zu Genua · tragedija o zaveri u Đenovi
  3. 1784.Spletka i ljubavKabale und Liebe · građanska tragedija; prvobitni naslov „Luiza Miler”
  4. 1787.Don KarlosDon Karlos, Infant von Spanien · drama u stihu o španskom princu; štampana i izvedena 1787.
  5. oko 1789.Ifigenija u AulidiIphigenie in Aulis · prerada Euripidove tragedije; godina nije potvrđena
  6. 1796–1799.ValenštajnWallenstein · trilogija „Valenštajnov logor”, „Pikolomini”, „Valenštajnova smrt”; završena 1799.
  7. 1800.Marija StjuartMaria Stuart · tragedija o sukobu dveju kraljica
  8. 1800.MakbetMacbeth · prerada Šekspirove tragedije za vajmarsku scenu
  9. 1801.Orleanska devicaDie Jungfrau von Orleans · romantična tragedija o Jovanki Orleanki
  10. 1801.Turandot, kineska princezaTurandot, Prinzessin von China · prerada Gocijeve bajke za pozornicu
  11. oko 1803.Nećak kao ujakDer Neffe als Onkel · prerada Pikareve komedije; godina nije potvrđena
  12. 1803.ParazitDer Parasit · prerada Pikareve komedije
  13. 1803.Mesinska nevestaDie Braut von Messina · tragedija sa horom po uzoru na antiku
  14. 1804.Vilhelm TelWilhelm Tell · drama o švajcarskom ustanku; završena 18. februara 1804.
  15. oko 1804.Poklonjenje umetnostiDie Huldigung der Künste · kratak svečani komad; godina nije potvrđena
  16. 1804–1805.DemetrijusDemetrius · nedovršen fragment; prvi čin gotov; prvi put izveden 15. februara 1857.
  17. oko 1805.FedraPhädra · prerada Rasinove tragedije; godina nije potvrđena

Iz iste epohe: Romantizam

J. V. Gete1749–1832 Centralna figura svetske književnosti, autor monumentalne tragedije "Faust". RomantizamNemački1 delo u arhivu Aleksandar Puškin1799–1837 Otac moderne ruske književnosti, autor istorijske tragedije "Boris Godunov". RomantizamRuski1 delo u arhivu Georg Bihner1813–1837 Genije ispred svog vremena. Njegov "Vojcek" je preteča ekspresionizma i moderne drame. RomantizamNemački1 delo u arhivu J. S. Popović1806–1856 Otac srpske drame. Neumoljivi satiričar ("Kir Janja", "Rodoljupci") i komediograf. RomantizamSrpski2 dela u arhivu Laza Kostić1841–1910 Pesnik, pravnik i prevodilac Šekspira; autor lirske tragedije „Maksim Crnojević“ i najistaknutiji srpski romantičarski dramski… RomantizamSrpski1 delo u arhivu Đura Jakšić1832–1878 Pesnik, slikar i pripovedač, autor tri istorijske drame u stihu: „Seoba Srbalja“, „Jelisaveta“ i „Stanoje Glavaš“. RomantizamSrpski1 delo u arhivu

Više o epohi: Romantizam

Izvori

  1. Osnovni podaci i raspored dela: baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
  2. Projekt Gutenberg: Schiller, Friedrichpostojanje komada „Parazit”, „Nećak kao ujak”, „Poklonjenje umetnosti” · projekt-gutenberg.org

Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.