Razbojnici

Karl Mor studira i troši novac, ali je iskren i voljen. Njegov mlađi brat Franc, željan nasledstva, ocu lažno predstavlja Karla kao pokvarenjaka, a Karlu piše da ga je otac odbacio. Očajan, Karl prihvata da postane vođa čete razbojnika u bohemskim šumama, gde hoće da kažnjava bogate i nepravedne.

Franc u međuvremenu zatvara oca u kulu i objavljuje da je umro, a Amaliju hoće da privoli za sebe. Karl se tajno vraća u zamak, prerušen. Otac biva oslobođen, a Franc, u strahu od osvete, oduzima sebi život.

Kada stari grof sazna da mu je sin vođa razbojnika, od šoka umire. Amalija ne pristaje da živi bez Karla, a on, vezan zakletvom prema družini, mora da je ubije na njen zahtev. Karl tada uviđa da se pravda ne može sprovoditi zločinom i odlučuje da se preda vlastima.

Fridrih Šiler (1759–1805) napisao je „Razbojnike” kao đak vojne akademije u Štutgartu, u tajnosti. Prvo izdanje štampao je o svom trošku, a prvu predstavu u Manhajmu 13. januara 1782. publika je dočekala burno. Pošto je bez dozvole otišao na premijeru, vojvoda ga je kaznio, pa je Šiler te godine pobegao iz Virtemberga.

Drama pripada pokretu „Oluja i napor” (Sturm und Drang), koji je tražio slobodu, osećanje i snagu pojedinca nasuprot strogom razumu i društvenim konvencijama.

Najteže je uravnotežiti Karla: on mora da bude i romantični buntovnik i čovek koji greši. Franc, zlikovac, nije jednodimenzionalan, jer je njegova ljubomora i razočaranje deo drame.

Prva predstava izazvala je veliko oduševljenje, a vlasti su u drami videle opasnost.

„Razbojnici” su dali Šileru slavu preko noći i učinili ga simbolom mlade nemačke književnosti. Prema drami je Đuzepe Verdi 1847. napisao operu „I masnadieri”.

Drama se i danas često igra, a Karl Mor je postao uzor za romantičnog buntovnika u književnosti.