Пређи на садржај
Corpus Dramaticum
Виктор Иго

1802–1885 · Victor Hugo

Виктор Мари Иго

Француски песник, романописац и драмски писац; предговором за „Кромвела“ (1827) и драмом „Ернани“ (1830) предводио је романтичарску револуцију у позоришту.

Виктор Иго је највећи део славе стекао као песник и романописац („Богородичина црква у Паризу“, „Јадници“), али је у историју позоришта ушао као главни теоретичар и вођа романтичарске драме. Његов предговор за „Кромвела“ (1827) сматра се манифестом, а „Ернани“ (1830) изазвао је познату „битку за Ернанија“.

Основни подаци

Рођен
26. фебруар 1802.Безансон
Умро
22. мај 1885.Париз
Епоха
Романтизам
Језик
Француски
Жанр
Романтична драма, драма у стиху
Стваралаштво
1827–1843. (драме за сцену)
Драмских дела
11
У архиву
2 дела

Биографија

Виктор Иго рођен је 1802. у Безансону, а умро је 1885. у Паризу, где му је уприличена државна сахрана. Прве романе, „Хан од Исланда“ (1823) и „Биг-Жаргал“ (1826), објавио је још као млад, а међу његове највеће песничке збирке спадају „Казне“ (1853), „Размишљања“ (1856) и „Легенда векова“ (1859–1883).

Позоришну револуцију најавио је 1827. драмом „Кромвел“, која има око 6.000 стихова. Уз њу је објавио предговор који је постао манифест романтичарског позоришта, а обоје су га прославили. Прерада романа Волтера Скота, „Ами Робсарт“, била је неуспех, а „Маријон Делорм“ (написана 1829, изведена 1831) прво је забранила цензура јер је увредила Луја XIII.

„Ернани“ (1830) изазвао је на сцени Комеди франсез чувену битку: млади писци и уметници борили су се против класичарског естаблишмента, а представе су до октобра пратиле туче, двобоји и вика. Потом су настали „Краљ се забавља“ (1832), који је цензура забранила, „Лукреција Борџија“ (јануар 1833, успех у Порт Сен Мартену), „Марија Тјудор“ (1833), „Анђело“, „Руј Блас“ (1838) и „Бургграфови“ (1843), који су пропали.

После „Бургграфова“ више од двадесет година није писао за сцену. После државног удара 2. децембра 1851. отишао је у изгнанство, најпре на Џерзи, а затим на Гернзи. Касније је писао комаде који нису били намењени извођењу: „Позориште на слободи“ (после 1865), у коме су „Хоће ли их појести?“ и „Хиљаду франака награде“. „Торкемада“ је његов последњи драмски текст.

Значај и наслеђе

  • Манифест романтичарске драме

    Предговор за „Кромвела“ (1827) објављен је уз драму од око 6.000 стихова и постао је програмски текст романтизма у позоришту. У њему Иго одбацује круте обрасце класичарске драме.

  • Битка за „Ернанија“

    Премијера „Ернанија“ у фебруару 1830. поделила је париску јавност. Млади романтичари су бранили комад од присталица класичног позоришта, а извођења су била прекидана тучама и двобојима.

  • Позориште и цензура

    „Маријон Делорм“ и „Краљ се забавља“ забранила је цензура, а Иго је тужбу због забране изгубио. У његовом случају позорница је била поприште политичког сукоба.

Дела11 укупно, 2 са анализом

Дела са анализом на сајту2

Ернани 1830. „Ернани“ је [[романтична драма|Романтична драма]] у стиховима, у пет чинова, смештена у Шпанију 1519. Одметник Ернани… Драма Руј Блас 1838. „Руј Блас“ је [[романтична драма|Романтична драма]] у стиховима, у пет чинова, смештена у Мадрид око 1695. Лакеј Руј Блас… Драма

Потпун списак драмских дела11

Списак обухвата Игове драме за сцену и збирку „Позориште на слободи“; песништво и проза нису на списку.

  1. 1827.КромвелCromwell · драма у стиховима са предговором-манифестом
  2. 1829–1831.Маријон ДелормMarion de Lorme · написана 1829, изведена 1831. у позоришту Порт Сен Мартен; цензура ју је забранила због Луја XIII.
  3. 1830.Ернанианализа на сајтуHernani · драма у стиховима; изазвала „битку за Ернанија“ у Комеди франсез
  4. 1832.Краљ се забављаLe Roi s'amuse · забрањена од цензуре; Игова тужба није успела
  5. 1833.Лукреција БорџијаLucrèce Borgia · успех у Порт Сен Мартену (јануар 1833)
  6. 1833.Марија ТјудорMarie Tudor · мање успешна од претходне
  7. датум није потврђенАнђело, тиранин из ПадовеAngelo, tyran de Padoue · компромисна драма за Комеди франсез; година првог извођења није позната
  8. 1838.Руј Бласанализа на сајтуRuy Blas
  9. 1843.БургграфовиLes Burgraves · трилогија у стиховима; пропао на сцени Комеди франсез
  10. после 1865.Позориште на слободиThéâtre en liberté · комади нису били намењени извођењу, међу њима „Хоће ли их појести?“ и „Хиљаду франака награде“
  11. датум није потврђенТоркемадаTorquemada · последњи Игов драмски текст

Из исте епохе: Романтизам

Фридрих Шилер1759–1805 Кључна фигура покрета "Sturm und Drang" ("Разбојници") и Вајмарског класицизма. РомантизамНемачки1 дело у архиву Ј. В. Гете1749–1832 Централна фигура светске књижевности, аутор монументалне трагедије "Фауст". РомантизамНемачки1 дело у архиву Александар Пушкин1799–1837 Отац модерне руске књижевности, аутор историјске трагедије "Борис Годунов". РомантизамРуски1 дело у архиву Георг Бихнер1813–1837 Геније испред свог времена. Његов "Војцек" је претеча експресионизма и модерне драме. РомантизамНемачки1 дело у архиву Ј. С. Поповић1806–1856 Отац српске драме. Неумољиви сатиричар ("Кир Јања", "Родољупци") и комедиограф. РомантизамСрпски2 дела у архиву Хајнрих фон Клајст1777–1811 Немачки драмски писац и приповедач; „Разбијени крчаг“ и „Принц Фридрих од Хомбурга“ спадају у најважније комаде немачког… РомантизамНемачки2 дела у архиву

Више о епохи: Романтизам

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. ARTCENA: Victor Hugo (речник позоришта)драме и њихове године, предговор за „Кромвела“, битка за „Ернанија“, цензура, „Позориште на слободи“ · dictionnaire.artcena.fr
  3. Larousse: Victor Hugoгодина и место рођења и смрти, главна дела, изгнанство, државна сахрана · larousse.fr

Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.