Фабула
Јутро пред судом
Радња почиње у судници једног холандског села код Утрехта. Судија Адам седи са завијеном ногом, модрицама по лицу и ранама на глави, а перике нема. Писар Лихт му показује последице ноћи и јавља да тога дана долази виши судски саветник Валтер из Утрехта да прегледа рад сеоских судова. Додаје вест да је суседни судија у Холи смењен и да је себи одузео живот. Адам се плаши, журно прикрива нереде у судници и поверава Лихту сан у којем је сам био осуђен.
Валтер стиже раније него што је Адам очекивао и тражи податке о судским благајнама и о данашњем суђењу. На питање о повредама Адам одговара да је у зору, при устајању, пао на пећ. Перику не може да позајми, па суђење почиње без ње.
Тужба и први искази
Пред суд долази удовица Марта Рул са разбијеним крчагом. Подробно описује призоре из низоземске прошлости осликане на њему, међу њима Карла V који предаје власт сину Филипу. Кривца види у Рупрехту, вереника своје кћери Еве, кога је затекла у Евиној соби међу крхотинама. Рупрехт све оспорава. Прича да је ноћу ушао код Еве, затекао другог мушкарца, потукао се с њим и да му је овај бацио песак у очи. Ко је био тај човек, не зна. Ева прво као да потврђује мајчину оптужбу, па је повлачи, и одбија да каже ко је био у њеној соби.
Адам од почетка покушава да остане насамо са Евом и да сумњу усмери на обућара Лебрехта. Ева одговара да је Адам лично послао Лебрехта у Утрехт. Рупрехтов отац Фајт Тимпел тврди да је син претходне вечери спаковао завежљај, јер жели да побегне од регрутације, а Рупрехт одговара да мора у Утрехт да се јави јединици. Као сведокиња се позива Брижита.
Одуговлачење
Адам предлаже поравнање, а када Валтер то одбије и затражи да се случај разјасни, покушава да застане са поступком. Док чекају Брижиту, Валтер тражи вино, а Адам шаље слушкиње по храну да би добио време. У разговору насамо Валтер упорно пита за повреде. Адам даје различите изјаве: пао је на пећ најпре напред, па назад; огреботине су од сувих гранчица; перика му је изгорела од свеће док је читао, и спасао је само три власи.
Перика и траг
Брижита сведочи да је претходне ноћи, враћајући се од рођаке са оближњег имања, из Мартиног врта чула пригушен Евин глас. Затим је срела ћелаву прилику која је мирисала на смолу, длаку и сумпор, и узела је за ђавола. Сутрадан је у врту нашла разровано место у снегу, а од њега траг једног људског и једног копитастог стопала до Адамових врата. Доноси и перику. Адам тврди да ју је дао Рупрехту да је однесе перикару у Утрехт. Лихт му је ставља на главу и она му стоји. Присутни му се смеју, али Адам и даље изриче пресуду: Рупрехт је крив и одређује се затвор.
Расплет
Тада Ева проговара: Адам је ноћу био у њеној соби и он је разбио крчаг. Рупрехт јури на судију, који бежи, а у руци му остаје само његов капут. Пред Валтером Ева објашњава своје ћутање. Адам јој је показао наводни налог по којем би Рупрехт као регрут био послат у Источну Индију и понудио јој „спас“ у замену за њену попустљивост. Валтер утврђује да је исправа лажна, а Лихт потврђује да се трупе шаљу само на службу у земљи.
Рупрехт моли Еву за опроштај, а Фајт помиње свадбу о Духовима. Лихт види Адама како бежи преко поља. Валтер наређује да га врате, суспендује га и поверава суд Лихту. Марта пита где у Утрехту заседа покрајинска управа, да би тражила накнаду за крчаг, и одлучује да се јави следеће недеље.
Лица
Адам
сеоски судија; ујутру са повређеном главом и без перике води суђење у којем је и сам умешан
Лихт
писар; прати Адамове изговоре и на крају преузима вођење суда
Валтер
виши судски саветник из Утрехта; обилази сеоске судове и не дозвољава Адаму да поступак заврши по својој вољи
Марта Рул
удовица чији је крчаг разбијен; тужи Рупрехта и инсистира на вредности предмета
Ева
Мартина кћи; одбија да каже ко је био у њеној соби, јер се плаши за Рупрехта
Рупрехт
Евин вереник, сељачки син; верује да га је Ева изневерила и страхује од регрутације
Фајт Тимпел
Рупрехтов отац; сведочи о сину и његовом спакованом завежљају
Брижита
сведокиња која доноси перику и описује траг од Мартиног врта до Адамове куће
Анализа
Кључне теме
Правда и злоупотреба положаја
Судија је у овом комаду истражитељ и кривац у једном лицу, па поступак показује колико правда зависи од поштења оног ко је спроводи. Адам користи судску власт да одврати сумњу, застрашује Еву и одуговлачи поступак. Британика у делу препознаје обраду несавршенства људске правде. Валтер као надзорник не мења суштину сукоба, али својом упорношћу спречава да Адам заврши суђење по својој вољи.
Истина, лаж и ћутање
Сваки главни лик на свој начин скрива део истине. Адам лаже да би заштитио себе, Ева ћути да би заштитила вереника, а Рупрехт верује само ономе што је ноћу видео. Истина не излази на видело једним признањем, већ низом исказа који се међусобно оповргавају: Брижитиним сведочењем, перуком и трагом, на крају и Евином причом. Једна студија са Универзитета у Багдаду зато у Валтеровој жељи да случај дође до дна види покретач расплета.
Непоуздано опажање и осећање
Према Британици, комад испитује непоузданост људског осећања. Рупрехт је у мраку видео мушкарца у Евиној соби и закључује да га је Ева изневерила, па се веридба нађе пред раскидом. Марта је сигурна да је крчаг разбио он. Свако говори из уверења да зна истину, а свако греши, јер су ограничени оним што су видели или чули.
Страх и положај малих људи
Претња регрутацијом показује како се страх претвара у средство притиска. Рупрехт мора да се јави јединици, а отац мисли да је спремио завежљај за бекство. Адам користи тај страх и Еви показује лажну исправу о слању Рупрехта у Источну Индију. Сеоски људи зависе од званичних папира које не умеју да провере, па Валтеров увид у исправу и Лихтова потврда решавају оно што Ева сама није могла.
Симболи и мотиви
Крчаг
Марта на крчагу види осликане призоре из низоземске историје, међу њима предају власти Карла V Филипу, и инсистира на његовој вредности. Предмет је породична успомена и мерило њеног права на накнаду. Разбијени крчаг може се читати и као слика Евине угрожене части: мајка се спори око крчага, док кћи, чија је част стварно у опасности, ћути.
Перика и ране
Перика је спољни знак судијског достојанства, а њен нестанак открива човека испод њега. Ране на глави и огреботине трагови су ноћи, и сваки пут добијају ново објашњење. Када Лихт ставља перику Адаму на главу и она му стоји, предмет постаје доказ.
Траг у снегу
Брижита по мирису смоле, длаке и сумпора закључује да је у врту била ђаволска појава. Траг једног људског и једног копитастог стопала показује да је посреди човек и води право до судијске куће. Прелаз од сујеверног тумачења до материјалног доказа показује ритам комада: оно што изгледа натприродно разјашњава се трагом.
Имена Адам и Ева
Једна студија са Универзитета у Багдаду чита имена Адам и Ева као алузију на пад човека у грех. Судија са именом првог човека делује као онај који је пао, а Ева, као и библијска, сноси последице његовог поступка. Тумачење не мења ток радње, али наглашава морално значење судијиног пада.
Аналитичка градња
Прекршај је почињен пре почетка комада, па се радња састоји од истраге. Гледалац сазнаје шта се догодило из исказа, противречности и трагова, а све се одвија у једној судници и у току једног суђења. Ова аналитичка техника држи дело на окупу: ране на Адамовој глави, нестала перика и траг од врта до његове куће постављени су рано, а сведочења их постепено повезују. Првих неколико наступа припрема долазак Валтера, у средини је саслушање странака, а последња два доносе откривање и расплет. Напетост не потиче из питања ко је крив, јер сумња пада на судију већ у првим призорима, већ из питања како ће се Адам бранити. Мотив истражитеља који открива да је сам крив познат је из Софоклова „Цара Едипа“; овде је пренет у сеоску судницу и у комични регистар.
Комика и озбиљно језгро
Смешно настаје из размака између судијске улоге и стварног понашања: Адам тражи воду и вино да би добио време, више пута мења објашњење повреда и поучава друге о поступку. Драмска иронија јача од тренутка када гледалац и Валтер виде противречности које Адам и даље покушава да прикрије. Британика истиче живо исцртане сеоске ликове и духовит, земљан дијалог, писан у стиху. Иза смеха стоје озбиљне ствари: службеник злоупотребљава положај да би притиснуо девојку, а страх од регрутације служи као средство уцене.
Између класицизма и романтизма
Према тумачењу Универзитета у Гетингену, комад стоји између вајмарског класицизма и романтизма: од првог има формалну строгост и морална питања, од другог психолошку дубину и скепсу према језику и истини. Расплет то потврђује. Адам бежи, Валтер га суспендује, а Лихт преузима суд, али поредак није потпуно успостављен: Марта и даље тражи накнаду за крчаг и носи тужбу у Утрехт, а Ева и Рупрехт морају да поврате узајамно поверење. Правда се остварује делимично и захваљујући спољном надзору. По истом тумачењу, комедија разоткрива унутрашње противречности, а не само враћа поредак.
Реч и ћутање
Комад је изграђен на сукобу речи и ћутања. Адам говори много и непоуздано, Ева ћути из одговорности, а Рупрехт погрешно тумачи оно што види. Нико од њих не користи језик да би рекао целу истину, па Валтер мора да сабере исказе и да сам закључи шта се догодило. Према Гетингену, комуникација у комаду стално пропада, а језик и истина су непоуздани. Ћутање је овде и радња: Евино одбијање да именује кривца одржава сукоб, а тек када Ева проговори, расплет постаје могућ.
Историјски и књижевни контекст
Клајст је рад на комаду започео 1802. код Тунског језера, а довршио га је око 1806. у Кенигсбергу. Одломак је изашао 1808, а цело дело штампано је тек 1811. Радња је смештена у холандско село код Утрехта, где виши судски саветник проверава рад месног суда, па се сукоб одвија између сеоске средине и државног надзора. Вест о суседном судији који је смењен показује да инспекција може да се заврши губитком службе. Низоземска историја улази у комад и преко крчага, на којем су, по Мартином опису, осликани призори из времена Карла V и Филипа.
У време настанка немачко позориште обележава вајмарски класицизам с Гетеом у средишту, док је романтизам тек добијао облик. Универзитет у Гетингену комад смешта између ова два правца. Британика га описује као једночинку у стиховима, а сеоске ликове и земљан дијалог оцењује као живо обликоване.
Године се разликују јер означавају различите фазе: настанак (1802–1806), одломак (1808), потпуно издање (1811) и праизведбу (1808). Клајст-музеј у Франкфурту на Одри комад води под 1806. као комедију. Између завршетка рада и потпуног издања протиче око пет година, а у том размаку комад доживљава и своје прво, неуспешно извођење.
На сцени
Праизведба је одржана 2. марта 1808. у Вајмару, у режији Гетеа. Универзитетска библиотека Слободног универзитета у Берлину неуспех приписује подели комада на три чина, а Универзитет у Гетингену тадашњој сценској пракси, необичној теми и ексцентричном начину извођења. Трајан успех долази тек после Клајстове смрти.
У новијим поставкама главна улога Адама ослања се на глумца који мора да оправда судијине противречности. У берлинском Дојчес театеру режисерка Ана Ленк ту улогу је поверила Улриху Матесу, а Валтер је у тој поставци жена (Gerichtsrätin). Критичар Берлинер Цајтунга описује портал позорнице испуњен огромном репродукцијом мртве природе Јана Давидса де Хема.
Наслеђе и рецепција
Британика комад убраја међу ремек-дела немачке драмске комедије, а изложба Универзитетске библиотеке у Берлину назива га класичном немачком комедијом. Иста изложба наводи да је комад често адаптиран и приказује сценографије из 1934. и 1942.
Да се комад и у новије доба игра на немачким сценама показује поставка у берлинском Дојчес театеру, коју је Берлинер Цајтунг приказао 2021. Критика уз то бележи да редитељка Ана Ленк у њој ради своју трећу класику на тој сцени.
Продукције и адаптације
Изабрана извођења и адаптације, свако са наведеним извором.
Позориште
Разбијени крчаг
реж. Јохан Волфганг Гете · Дворско позориште, Вајмар · 1808.
Праизведба, одржана 2. марта 1808; представа није успела.
Извор: Универзитетска библиотека Слободног универзитета у Берлину, изложба о Клајсту
Позориште
Разбијени крчаг
реж. Ана Ленк; Адам: Улрих Матес · Дојчес театер, Берлин · 2021.
Поставка у којој је Валтер жена, а портал позорнице испуњава репродукција мртве природе Јана Давидса де Хема.
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
- Британика: Heinrich von Kleistједночинка у стиховима; праизведба у Вајмару, март 1808, Гете, неуспех; теме комада и оцена · britannica.com
- Универзитет у Гетингену: Heinrich v. Kleist, Der zerbrochne Krug (1808/1811)одломак 1808, цело дело 1811; вајмарска праизведба и њен неуспех; радња; положај између класицизма и романтизма · uni-goettingen.de
- Универзитетска библиотека Слободног универзитета у Берлину: изложба о Клајстунастанак 1802–1806; праизведба 2. марта 1808; прво издање 1811; поставке и сценографије · fu-berlin.de
- Клајст-музеј, Франкфурт на Одри (museum-digital): Der Zerbrochne Krugкомедија из 1806; неуспешна праизведба 1808. у Вајмару под Гетеом · brandenburg.museum-digital.de
- Project Gutenberg: Der Zerbrochene Krugизворни текст у јавном власништву; ликови и ток прве половине радње · gutenberg.org
- Бадишка земаљска библиотека у Карлсруеу: дигитализовано издање (Лајпциг, [око 1868])изворни текст завршних наступа: Брижитино сведочење, Адамов бег · digital.blb-karlsruhe.de
- Берлинер Цајтунг (У. Зајдлер): Der zerbrochne Krug, Дојчес театерпоставка Ане Ленк у Дојчес театеру, подела улога, сценографија · berliner-zeitung.de
- Б. М. Алван, студија о „Der zerbrochene Krug“ (Универзитет у Багдаду; година није наведена)тумачење правде и истине, имена Адам и Ева · jcolang.uobaghdad.edu.iq
Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.