Фабула
Атински отац Егеј тражи да му кћи Хермија удајом за Деметрија послуша његову вољу, иако она воли Лисандра. Љубавници беже у шуму, а за њима иду Деметрије и Хелена, која воли њега. У истој шуми Оберон и Титанија се свађају око дечака, а Оберон шаље Пака да нађе цвет чији сок изазива љубав према првом створењу које човек угледа.
Пак погреши и подмеће сок погрешном младићу, па се у шуми заметне збрка љубави. Титанија се у сну заљубљује у Ботома, коме је Пак дао магарећу главу. Оберон исправља грешку: љубавници се враћају својим изабраницима, а Титанија се буди ослобођена.
Ујутру Тезеј затиче младе у шуми и дозвољава све вереничке парове. На свадби занатлије, међу њима Ботом, изводе наивну представу о Пирама и Тизби, док су вилењаци благословили дворац. Пак у епилогу тражи од публике да ово све прими као сан.
Лица
Тезеј
војвода Атине
Хиполита
краљица Амазонки, његова вереница
Хермија и Хелена
две младе Атињанке
Лисандар и Деметрије
двојица младића
Оберон и Титанија
краљ и краљица вила
Пак
Оберонов дух
Ботом
ткач, међу глумцима-аматерима
Анализа
Кључне теме
Љубав и ћуд
Љубав у комедији није разумна већ случајна, а поредак се враћа тек кад се магија повуче.
Сан и стварност
Шума је место на ком престају правила дана.
Позориште
Занатлије са својом представом смеју се на оно што и сама комедија ради.
Симболи и мотиви
Шума
Простор слободе и збуњености, насупрот строгој Атини.
Цвет љубави
Љубав као сок, а не као избор.
Магарећа глава
Облик у ком Титанија воли оно што обично презире.
Историјски и књижевни контекст
Комедија је вероватно писана око 1595, можда за свадбену прилику, мада то није доказано. Спаја три света: атински двор, вилински свет и свет занатлија, са стиховима и прозом.
Шекспир је радњу сместио у античку Атину, али су вилењаци енглески, преузети из народних веровања.
На сцени
Најтеже је уједначити три света на сцени: дворске љубавнике, вилењаке и занатлије. Најчешће се исти глумци играју Тезеја и Оберона, Хиполиту и Титанију, па се поставља питање да ли су ово једна иста ноћ или два света.
Занатлијска представа Пирам и Тизба захтева глумце који играју лоше глумце: изазов је да смех не потисне топлину.
Наслеђе и рецепција
Комедија је једна од најигранијих Шекспирових, а музика Феликса Менделсона (1826. увертира, 1843. комплетна музика) постала је неодвојива од ње.
У 20. веку Питер Брук је 1970. поставио чувену, акробатску представу, и од тада је комедија често предмет рискантних, игривих поставки.
Продукције и адаптације
Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Сан летње ноћи“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.
