Ричард III

Рат ружа је завршен, а у Енглеској влада мир. Ричард то не подноси: у првом монологу открива да је одлучио да постане зликовац. Најпре се обрачунава са братом Кларенсом, кога шаље у Лондонску кулу и дозвољава да буде убијен, а онда осваја Леди Ану, чијег је мужа убио, и то уз ковчег њеног свекра, краља Хенрика VI.

После смрти краља Едварда, Ричард уз помоћ Бакингема постаје краљ. Убија саветнике који му стоје на путу, а наређује и убиство краљевих синова у Кули. Када Бакингем одустане од даље крви, и њега прогања. Краљица Маргарета, из претходног рата, пролази двором и проклиње сваког од њих.

Уочи битке код Босворта Ричарду се у сну јављају духови убијених, који му проричу пораз, а Ричмонду победу. Ричард гине у борби, вичући да би за коња дао краљевину. Ричмонд постаје краљ Хенрик VII и завршава грађански рат.

Драма завршава Шекспирову прву тетралогију о Рату ружа. Приказује Ричарда онако како су га приказивали Тјудори, који су дошли на власт након његовог пораза, па је слика у великој мери пристрасна. Историчари данас упозоравају да стварни Ричард III није морао бити такав.

Монолози у којима се зликовац обраћа директно публици наслеђе су моралитета, у којем је Порок стајао пред гледаоцима.

Улога Ричарда једна је од најтежих и најжељенијих у светском позоришту. Глумац мора да заведе публику а да не сакрије колико је опасан.

Хромост, грбав лик и физичка карикатура могу бити ефектни, али најбоље поставке траже и интелигенцију: Ричард је смешан и страшан зато што мисли брже од осталих.

Ричард III је један од најпознатијих зликоваца у књижевности и узор за каснија дела о тиранима. У 20. веку драма је често читана као анализа тоталитарне власти.

Када су 2012. пронађени посмртни остаци Ричарда III у Лестеру, пажња јавности вратила се и на питање колико је Шекспирова слика истинита.