Магбет

После битке Магбет и Банко сусрећу три вештице, које Магбету проричу титулу племића од Кодора, а затим и круну, а Банку да ће његови потомци владати. Прво предсказање се убрзо остварује. Његова жена, када чује за предсказање, убеђује га да убије краља Данкана, који им је гост.

Магбет убија Данкана и постаје краљ, али се ослања на силу. Види да му Банко и његов син Флијанс представљају претњу, па их шаље да се убију. Банко гине, Флијанс бежи. Магбету се на гозби јавља Банков дух. Вештице му предскажу да га нико рођен од жене не може победити и да ће пасти тек када се шума помери.

Магбет прогања Макдафову породицу и убија његову жену и децу. Леди Магбет, мучена кривицом, у сомнамбулном стању покушава да опере невидљиву крв и умире. Малколм води енглеску војску, која се прикрива гранама Бирнамске шуме. Макдаф, рођен царским резом, убија Магбета, а Малколм постаје краљ.

Драма је написана око 1606, за двор краља Џејмса I, који је био и краљ Шкотске и тврдио да потиче од Банка. Занимање тог краља за вештичарство такође је део контекста.

У позоришној традицији постоји празноверје да не треба изговарати име драме у позоришту, па се назива „шкотска драма”.

Најтежа је промена Магбета од храброг ратника у човека који се плаши сопствене сенке. Глумац мора да је води, а не да је наглашава.

Вештице су данас велики изазов: могу бити страшне, комичне или готово реалистичне. Режија најчешће одлучује да ли су оне стварна сила или Магбетова машта.

„Магбет” је једна од најчешће играних Шекспирових трагедија, са бројним филмским адаптацијама (Велса, Курасаве, Полањског).

Леди Магбет је постала симбол жене која жели моћ, а њена сцена сомнамбулизма једна је од најпознатијих у драми.