Fabula
Atinski otac Egej traži da mu kći Hermija udajom za Demetrija posluša njegovu volju, iako ona voli Lisandra. Ljubavnici beže u šumu, a za njima idu Demetrije i Helena, koja voli njega. U istoj šumi Oberon i Titanija se svađaju oko dečaka, a Oberon šalje Paka da nađe cvet čiji sok izaziva ljubav prema prvom stvorenju koje čovek ugleda.
Pak pogreši i podmeće sok pogrešnom mladiću, pa se u šumi zametne zbrka ljubavi. Titanija se u snu zaljubljuje u Botoma, kome je Pak dao magareću glavu. Oberon ispravlja grešku: ljubavnici se vraćaju svojim izabranicima, a Titanija se budi oslobođena.
Ujutru Tezej zatiče mlade u šumi i dozvoljava sve vereničke parove. Na svadbi zanatlije, među njima Botom, izvode naivnu predstavu o Pirama i Tizbi, dok su vilenjaci blagoslovili dvorac. Pak u epilogu traži od publike da ovo sve primi kao san.
Lica
Tezej
vojvoda Atine
Hipolita
kraljica Amazonki, njegova verenica
Hermija i Helena
dve mlade Atinjanke
Lisandar i Demetrije
dvojica mladića
Oberon i Titanija
kralj i kraljica vila
Pak
Oberonov duh
Botom
tkač, među glumcima-amaterima
Analiza
Ključne teme
Ljubav i ćud
Ljubav u komediji nije razumna već slučajna, a poredak se vraća tek kad se magija povuče.
San i stvarnost
Šuma je mesto na kom prestaju pravila dana.
Pozorište
Zanatlije sa svojom predstavom smeju se na ono što i sama komedija radi.
Simboli i motivi
Šuma
Prostor slobode i zbunjenosti, nasuprot strogoj Atini.
Cvet ljubavi
Ljubav kao sok, a ne kao izbor.
Magareća glava
Oblik u kom Titanija voli ono što obično prezire.
Istorijski i književni kontekst
Komedija je verovatno pisana oko 1595, možda za svadbenu priliku, mada to nije dokazano. Spaja tri sveta: atinski dvor, vilinski svet i svet zanatlija, sa stihovima i prozom.
Šekspir je radnju smestio u antičku Atinu, ali su vilenjaci engleski, preuzeti iz narodnih verovanja.
Na sceni
Najteže je ujednačiti tri sveta na sceni: dvorske ljubavnike, vilenjake i zanatlije. Najčešće se isti glumci igraju Tezeja i Oberona, Hipolitu i Titaniju, pa se postavlja pitanje da li su ovo jedna ista noć ili dva sveta.
Zanatlijska predstava Piram i Tizba zahteva glumce koji igraju loše glumce: izazov je da smeh ne potisne toplinu.
Nasleđe i recepcija
Komedija je jedna od najigranijih Šekspirovih, a muzika Feliksa Mendelsona (1826. uvertira, 1843. kompletna muzika) postala je neodvojiva od nje.
U 20. veku Piter Bruk je 1970. postavio čuvenu, akrobatsku predstavu, i od tada je komedija često predmet riskantnih, igrivih postavki.
Produkcije i adaptacije
Arhiva produkcija za ovo delo se još dopunjuje; u nju ulaze samo podaci sa proverljivim izvorom. Imate program, fotografije ili snimak predstave „San letnje noći“? Pošaljite ih na info@kulturnielement.org uz podatak o izvoru i upisaćemo ih u arhivu.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.
