Fabula
Prvi čin: podela kraljevstva
Radnja je smeštena u legendarnu, predhrišćansku Britaniju. Na dvoru plemić Kent i grof Gloster razgovaraju o kraljevoj nameri da podeli državu, a Gloster pri tom predstavlja svog mlađeg, vanbračnog sina Edmunda. Stari kralj Lir zatim pred celim dvorom objavljuje da se odriče vlasti i da kraljevstvo deli na tri dela za svoje tri kćeri, ali tek pošto mu svaka izjavi koliko ga voli. Gonerila, žena albanijskog vojvode, i Regana, žena vojvode od Kornvola, govore raskošno i dobijaju po jednu trećinu.
Najmlađa, Korelija — tačnije Kordelija — za čiju ruku se nadmeću francuski kralj i burgundski vojvoda, odbija da se takmiči rečima. Kaže da voli oca onoliko koliko joj dužnost nalaže i da će, kad se uda, deo ljubavi morati da daje i mužu. Lir je u gnevu odriče, lišava je miraza i njen deo deli starijim kćerima. Za sebe zadržava kraljevski naziv i pratnju od stotinu vitezova, a ugovara da mesec dana boravi kod jedne, pa kod druge kćeri. Kent pokušava da ga odvrati i biva prognan. Burgundski vojvoda odustaje od prosidbe, a francuski kralj uzima Kordeliju bez miraza i vodi je u Francusku. Gonerila i Regana, ostale same, već dogovaraju kako da obuzdaju oca.
U Glosterovom zamku Edmund, ogorčen položajem koji mu zakon odriče, podmeće lažno pismo u kome Edgar navodno predlaže da se stari otac skloni s puta kako bi sinovi dobili nasledstvo. Gloster brzo poveruje, a Edmund nagovara brata da se skloni od očeve ljutnje. Kent se u međuvremenu vraća prerušen u slugu Kaja i stupa u Lirovu službu. Gonerila naređuje svom upravniku Osvaldu da kralja neuljudno tretira, a zatim traži od oca da smanji pratnju zbog neurednosti njegovih vitezova. Lir je proklinje i kreće kod Regane, a Luda, dvorska šaljivdžija, ga pri tom podseća na glupost njegove podele.
Drugi čin: Glosterov zamak
Edmund laže da ga je Edgar napao, pa se sam rani po ruci i optužuje brata da ga je nagovarao na očeubistvo. Gloster naređuje poteru, proglašava Edgara van zakona i Edmunda određuje za naslednika. Edgar beži i prerušava se u Jadnog Toma, golog prosjaka iz ludnica, koji se obmotava krpama i priča o đavolima.
U Glosterov zamak stižu Kornvol i Regana, a u isto vreme i Kent, koji se na putu posvađao sa Osvaldom. Kornvol ga stavlja u klade. Kada Lir stigne, zatiče svog glasnika u kladi i Reganu, koja ga hladno dočekuje. Stiže i Gonerila, a sestre se pogađaju oko kraljeve pratnje: od pedeset vitezova spuštaju broj na dvadeset pet, pa na deset, pa na pet, pa pitaju zašto mu je uopšte potreban ijedan. Lir se zaklinje na osvetu i izleće u oluju, a Kornvol naređuje da se vrata zamka zatvore, iako Gloster protestvuje.
Treći čin: oluja i oslepljivanje
Na pustom polju Lir, u društvu Lude, viče na oluju i predaje nebesima svoje kćeri. Kent ih pronalazi i vodi u kolibu, gde nalaze Edgara u ulozi Toma. Lir u golom prosjaku vidi čoveka koga su takođe uništile kćeri i počinje da skida odeću sa sebe. Kent je u međuvremenu poslao izaslanika u Dover Kordeliji, jer francuska vojska sprema iskrcavanje.
Gloster saznaje za razmiricu među vojvodama i za nastupajuću invaziju, pa poverava Edmundu da će potajno priteći kralju u pomoć. Edmund ga izdaje Kornvolu. U tekstu kvarto izdanja, u jednoj kući kraj zamka Lir stavlja Gonerilu i Reganu pred izmišljeni sud, pri čemu Luda, Tom i Kent igraju uloge sudija. Gloster dolazi i naređuje da se kralj pod zaštitom odvede u Dover. Kornvol i Regana hvataju Glostera, vezuju ga i Kornvol mu iskopava jedno oko. Kornvolov sluga ustaje protiv gospodara i teško ga rani, Regana slugu ubija, a Kornvol Glosteru slepi i drugo oko. Regana mu tom prilikom otkriva da ga je izdao Edmund. Tek tada Gloster shvata da je Edgaru učinjena nepravda. Oslepljenog, izbacuju ga iz zamka.
Četvrti čin: Dover
Edgar sreće oslepljenog oca, koga vodi stari zakupac. Gloster, očajan, traži od prosjaka da ga odvede do litice kod Dovera. Edgar pristaje i i dalje se ne otkriva. Gonerila šalje Edmunda da okupi Kornvolove snage i obećava mu više od prijateljstva. Albani se vraća i grdi ženu zbog postupanja prema ocu, a glasnik javlja da je Kornvol umro od rana i da je Glostera u zamak doveo upravo Edmund. Gonerila se raduje, ali je i uznemirena: udovica Regana je sada njena suparnica za Edmunda.
U francuskom taboru kod Dovera Kordelija, čiji je muž morao da se vrati u Francusku, šalje vojnike da traže Lira, koji lud luta kroz polje sa vencem od korova. Edgar odvodi Glostera do „litice“, a zapravo na ravno tlo. Gloster pada misleći da se bacio, a Edgar u novom liku ubeđuje da je preživeo čudom. Tada nailazi Lir, u pomračenom umu, i razgovara sa slepim Glosterom o stanju sveta. Osvald napada Glostera da bi zaradio nagradu, ali ga Edgar ubija toljagom. U Osvaldovom džepu nalazi se Gonerilino pismo Edmundu, u kome ga ona moli da ubije njenog muža Albanija. Kordelijini ljudi pronalaze Lira; nakon sna, u francuskom taboru, on se budi, ne zna da li je živ, prepoznaje Kordeliju i traži od nje oproštaj.
Peti čin: rat i smrt
U britanskom taboru Edmund, koji je svakoj od sestara obećao ljubav, čeka bitku. Albani se pridružuje ratu samo da bi zemlju odbranio od stranog upada, ne da bi podržao Lira. Prerušeni Edgar predaje Albaniju Gonerilino pismo i obećava da će naći borca ako rat bude dobijen. Francuska vojska gubi. Lir i Kordelija su zarobljeni, a Edmund ih šalje u tamnicu sa kapetanom, kome daje pismeni nalog da Kordeliju obesi i da to izgleda kao samoubistvo.
Albani traži da mu se zarobljenici predaju, optužuje Edmunda za izdaju i odbija Reganinu tvrdnju da joj Edmund pripada. Regana, koju je Gonerila otrovala, razboli se i odvode je u šator. Oglašavaju se truba i glasnik, a Edgar u oklopu, ne otkrivajući ime, izaziva Edmunda na dvoboj i teško ga rani. Albani pokazuje Gonerili njeno pismo, a ona odlazi. Otkrivši se, Edgar priča da je u međuvremenu vodio oslepljenog oca i da je Gloster umro od pomešane radosti i tuge kad mu je otkrio ko je. Jedan plemić donosi krvavu kama: Gonerila je otrovala Reganu, a zatim se ubola. Edmund, na samrti, priznaje sopstvenu izdaju i otkriva nalog o Liru i Kordeliji, pa šalje da se nalog opozove, ali prekasno.
Lir ulazi noseći Kordelijino telo i kaže da je ubio slugu koji ju je vešao. Jednog trenutka mu se čini da ona još diše, ali potom shvata da je mrtva. Kent pokušava da mu se otkrije, ali ga Lir jedva razume. Glasnik javlja da je Edmund umro. Albani predaje vlast Liru dok je živ, ali kralj umire nad Kordelijom. Albani zatim nudi državu Kentu i Edgaru; Kent odbija, jer ga gospodar već zove na put koji će uskoro i sam preći. Poslednje reči u folio izdanju izgovara Edgar, a u kvarto izdanju Albani.
Lica
Lir
britanski kralj koji se iz gneva odriče vlasti, prolazi kroz poniženje i ludilo i umire nad Kordelijinim telom
Gonerila
najstarija Lirova kći, žena albanijskog vojvode; lažnim rečima osvaja svoj deo, prva ograničava oca i želi Edmunda
Regana
srednja kći, žena vojvode od Kornvola; okrutna, učestvuje u oslepljivanju Glostera i umire otrovana
Kordelija
najmlađa kći; ne želi da ljubav pretvori u retoriku, biva odbačena, a kasnije dolazi iz Francuske da pomogne ocu
Albani
Gonerilin muž; u početku popustljiv, postepeno se odriče žene, razotkriva izdaju i na kraju nudi vlast Kentu i Edgaru
Kornvol
Reganin muž, vojvoda od Kornvola; Glosterov mučitelj, smrtno ranjen rukom sopstvenog sluge
Kent
plemić koga Lir kažnjava za iskrenost; prerušen u Kaja ostaje uz kralja i želi da ga sledi u smrt
Luda
kraljev dvorski šaljivdžija; gorkim opaskama i pesmama pokazuje Liru njegovu grešku i nestaje iz radnje posle oluje
Gloster
grof i otac Edgara i Edmunda; veruje lažima mlađeg sina, plaća slepilom i umire posle otkrića istine
Edgar
Glosterov zakoniti sin; pod maskom Jadnog Toma luta pustinjom, vodi oslepljenog oca i u dvoboju pobeđuje Edmunda
Edmund
Glosterov vanbračni sin; intrigant koji ne prihvata zakon nasleđa i obmanjuje oca, brata i obe sestre
Osvald
Gonerilin upravnik, uobražen i spreman na uslugu; gine od Edgarove ruke
Francuski kralj i burgundski vojvoda
Kordelijini prosci; prvi je prihvata bez miraza, drugi odustaje kada ona ostane bez dela
Analiza
Ključne teme
Ljubav i njeno iskazivanje
Prva scena postavlja pitanje da li se ljubav može meriti rečima. Gonerila i Regana govore bez zadrške, a Kordelija odgovara da ne može izgovoriti svoje srce, pa je Lir kažnjava. On tek pošto izgubi sve uviđa da je od kćeri tražio potvrdu svoje važnosti, a ne ljubav.
Vlast, nasleđe i odgovornost
Lir želi da zadrži naziv i privilegije kralja bez obaveze vladanja, a njegova podela države dovodi do sukoba vojvoda i do strane invazije. Paralelno se preko Edmunda postavlja pitanje zakonitog i vanbračnog nasledstva, jer zakon po sebi štiti Edgara bez obzira na zasluge obojice.
Slepilo i uvid
Lir i Gloster ne vidu kroz laskave izjave i podmetnuto pismo, pa im pravi uvid dolazi tek posle gubitka. Gloster sam zaključuje da je posrtao dok je gledao, a Lir tek u ludilu i na pustom polju počinje da misli o siromašnima i o nepravdi vlasti.
Priroda i ljudska priroda
Reč „priroda“ znači različite stvari: za Edmunda je to pravo jačega koje ne priznaje zakon, za Lira svetost porodičnih veza, a Gonerila i Regana je tumače prema sopstvenoj koristi. U kolibi Lir u golom Tomu vidi čoveka u najprostijem obliku, golo, dvonožno stvorenje, pa se pitanje šta je čovek postavlja sasvim otvoreno.
Starost, zavisnost i obaveze dece
Lir koji se odriče vlasti postaje zavisan od kćeri, a oslepljenog Glostera vodi sin. Drama ispituje šta deca duguju roditeljima i obrnuto, i ko brine o čoveku kada prestane da bude koristan.
Pravda i stradanje
Bogovi u drami ne intervenišu: nevini ginu, a zločinci su kažnjeni tek u međusobnim sukobima. Glosterova gorka opaska da bogovi sa nama postupaju kao dečaci sa mušicama, i Edgarovo ubeđenje da je najvažnije biti spreman za svoj čas, pokazuju dva suprotna odgovora na patnju.
Simboli i motivi
Oluja
Oluja na pustom polju odgovara Lirovoj unutrašnjoj pobuni, ali je i stvarni udar koji kralja lišava zaštite. On traži od groma da uništi ljudski rod, kao da bi nebo trebalo da kazni neblagodarne kćeri.
Odeća i golotinja
Lir, videći Toma u krpama, skida odeću sa sebe, kao da hoće da se odrekne kraljevskih znakova. Golotinja pokazuje čoveka bez titula i stoji nasuprot raskošnim nastupima Gonerile i Regane.
Oči i slepilo
Oslepljivanje Glostera je najsurovija slika drame, a oči se ponavljaju kao motiv već od prvih scena. Ljudi koji „vide“ pogrešno, poput Lira, i oni koji ne vide, poput Glostera, do istine stižu tek kroz gubitak vida ili razuma.
„Ništa“
Kordelijin odgovor „ništa“ izaziva Lirovu odluku, a istu reč ponavljaju Edmund kad krije pismo i Luda u svojim opaskama. Reč postaje znak prazne rečitosti i praznine koja ostaje kada se vlast odbaci.
Litica kod Dovera
Gloster pada s „litice“ koja je samo ravno tlo. Scena otkriva da se pozorište oslanja na verovanje publike, a Edgar lažnim čudom vraća ocu volju za život.
Kruna od korova
Lir na otvorenom polju nosi venac od korova i trave. On zamenjuje zlatnu krunu koju je predao kćerima i pokazuje kralja koji je izgubio državu i razum, ali ne i sposobnost da oseti tuđu patnju.
Kompozicija i struktura
Drama ima dva paralelna zapleta: Lir i njegove kćeri, Gloster i njegovi sinovi. Oba oca pogrešno procenjuju decu, jedan ostaje bez uma, drugi bez vida. Zaplet sa Glosterom Šekspir je preuzeo iz Sidnijeve Arkadije, čime jedna nesreća osvetljava drugu, a scene sa Edgarom i Lirom na pustom polju i kod Dovera spoje oba zapleta u istu radnju.
Podela na činove potiče iz folio izdanja; kvarto ih ne beleži. Prvi čin pokreće obe greške, drugi i treći oduzimaju kralju svaku zaštitu, a oluja u sredini predstavlja tačku u kojoj se gubi svaki poredak. Četvrti čin donosi pomirenje Lira i Kordelije, tj. anagnorisu u kojoj kralj prepoznaje kćer i sebe. Zatim sledi peripetija: posle pomirenja dolazi poraz, a posle nagoveštaja oproštaja Kordelijina smrt.
Likovi
Lirova greška nije obična glupost, već hamartija koja proizlazi iz navike da mu se sve pokorava: on traži ljubav kao potvrdu svoje vlasti i ne razlikuje reči od osećanja. Njegov put vodi od samovolje preko ludila do sposobnosti da zapazi tuđu patnju, a Kordelija i Luda, svako na svoj način, označavaju merilo tog puta.
Gonerila i Regana nisu potpuno jednodimenzionalne: njihov otpor Lirovoj pratnji delimično potiče iz stvarnog sukoba o tome ko vlada, ali drama im uskraćuje bilo kakvo saosećanje kada pokažu okrutnost. Edmund je obrazovan, privlačan i ubedljiv u monolozima, što publiku dovodi u nezgodan položaj. Albani, u početku neodlučan, postaje moralni centar poslednjeg čina, a Edgar, koji menja maske od sina do prosjaka i viteza, na kraju preuzima odgovornost za obnovu zemlje.
Jezik i stil
Drama je pisana stihom i prozom, a smena registara nosi značenje. Lir na dvoru govori svečanim stihom, a u ludilu prelazi u kidajuću prozu, poremećenu asocijacijama. Edgarovo lažno ludilo i Ludine pesme i zagonetke oslanjaju se na narodni govor, a đavole koje Tom pominje Šekspir je uzeo iz Harsnetove knjige o egzorcizmima iz 1603.
Jezik je pun životinjskih slika: kćeri su zmije i vučice, ljudi su psi i majmuni. Često se ponavljaju reči „priroda“ i „ništa“, a igra rečima oko engleskih pojmova kind („vrsta“, „dobar“) i kin („rod“) povezuje srodstvo i prirodu. Dijalozi su nekad kratki i oštri, a nekad se razvijaju u dugačke monologe o pravdi i siromaštvu.
Tekst i tumačenja
„Kralj Lir“ postoji u dva osnovna teksta. Kvarto iz 1608. sadrži oko 285 stihova kojih u foliju nema, među njima sud nad kćerima u 3. činu, Edgarove završne stihove u istoj sceni i scenu Kenta i jednog plemića u četvrtom činu. Folio iz 1623. ima oko 100 stihova kojih nema u kvartu, među njima Ludino proročanstvo, a poslednje reči dodeljuje Edgaru, dok ih kvarto daje Albaniju. Urednici od osamnaestog veka najčešće spajaju oba teksta, ali se od sredine dvadesetog veka sve više raspravlja da li je Šekspir dramu preradio.
Tumačenja su podeljena. Bredli je 1904. naglašavao Lirov moralni preobražaj kroz patnju, dok je Jan Kot sredinom dvadesetog veka u drami video groteskan svet bez smisla, blizak Beketovom „Kraju igre“. Politička i društvena čitanja ističu pitanja vlasti i siromaštva. Kordelijina smrt ostaje najsporniji detalj: Nahum Tejt je 1681. odlučio da joj poštedi život, a većina modernih postavki vraća Šekspirov kraj.
Istorijski i književni kontekst
„Kralj Lir“ nastao je otprilike između 1605. i 1606. Za tačan datum nema sigurnog svedočanstva. Najraniji pomen izvođenja je unos u Registar štampara, prema kome je drama igrana pred kraljem Džejmsom Prvim na Svetog Stefana, 26. decembra 1606. Najranije 1603, jer se u Edgarovom ludilu čuju izrazi iz Harsnetovog spisa iz te godine, a Šekspir je, sudeći po bliskoj analizi, koristio štampani tekst starije drame „Kralj Leir“, upisane u Registar štampara 8. maja 1605. Pominjanje „nedavnih pomračenja“ iz septembra i oktobra 1605. pomaže da se opredeli nastanak prvog čina. Neki istraživači, među njima Kermod, predlažu i raniji datum, 1604–1605.
Priča o kralju Leiru potiče od Džefrija od Monmuta, a Šekspir je poznaje preko Holinšedovih hronika. Uticali su i Spenserova „Vilinska kraljica“, zbirka „Ogledalo za magistrate“ i anonimna drama o Leiru, u kojoj se sve završava srećno. Jedna od bitnih promena je upravo kraj: kod Džefrija Kordelija vraća oca na presto, a kod Šekspira oba ginu. Zaplet sa Glosterom preuzet je iz Sidnijeve Arkadije.
Drama je pisana za Šekspirovu družinu, koja je od 1603. nosila naziv Kraljevi ljudi, i ubrzo je prikazana na dvoru. Tema podele kraljevstva podudarala se sa raspravama o ujedinjenju Engleske i Škotske pod Džejmsom Prvim, pa se u kritici često povezuje sa tim pitanjem.
Tekst se čuva u dva različita oblika: u kvarto izdanju iz 1608. (drugo kvarto je iz 1619) i u Prvom foliju iz 1623. Razlike su tolike da se danas govori o dve verzije drame, a ne samo o štamparskim greškama. Oksfordsko izdanje sabranih dela iz 1986. objavilo ih je odvojeno, dok većina školskih izdanja i dalje koristi spojeni tekst.
Na sceni
Od 1681. do 1838. na sceni se igrala Tejtova prerada sa srećnim krajem: Lir i Kordelija ostaju živi, a Kordelija se udaje za Edgara. Tejt je izostavio Ludu i dodao ljubavne zaplete. Kin je 1823. pokušao da vrati tragičan kraj, ali se posle tri izvođenja vratio Tejtu. Tek je Makredi 1838. u londonskom Kovent Gardenu postavio Šekspirov tekst bez Tejtovih izmena, sa Ludom koju je igrala Priscila Horton.
Lir je jedna od najtežih uloga u repertoaru. Glumac mora da prikaže i kralja i napuštenog starca, da u sceni oluje sačuva snagu, ali i da ludilo predstavi razumljivo. Mnogi režiseri biraju starijeg glumca, a ponekad i glumicu: Glenda Džekson igrala je Lira 2016. i 2019. Čarls Lem je 1811. tvrdio da se delo ne može igrati, a postavke poput Brukove iz 1962. na praznoj beloj pozornici, sa Polom Skofildom u naslovnoj ulozi, pokazale su da se oluja može rešiti i bez obimnih efekata.
Režija se suočava sa zadacima koje tekst ne rešava sam: kako prikazati oslepljivanje Glostera, da li Lir u poslednjoj sceni zaista misli da Kordelija diše, i ko izgovara završne reči. Često se pretpostavlja da su u prvobitnoj postavci Kordeliju i Ludu igrali isti dečak, jer nikada nisu zajedno na sceni, ali to je pretpostavka, a ne potvrđena činjenica. Izbor između kvarto i folio teksta utiče i na scenu: suđenje kćerima, scena Kenta i plemića i to kome pripadaju poslednje reči zavise od izabrane verzije.
Od domaćih izvođenja u otvorenim izvorima potvrđeno je samo gostovanje sarajevske predstave: na festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru 2018. prikazana je postavka Narodnog pozorišta iz Sarajeva u režiji Dijega de Breje, u kojoj je Lira igrao Izudin Bajrović.
Nasleđe i recepcija
Tejtova prerada je oko 150 godina istiskivala original. Semjuel Džonson je u napomenama uz svoje izdanje priznao da ga je Kordelijina smrt toliko potresla da je dugo nije mogao ponovo da čita završne scene. Romantičari, među njima Lem i Kits, vratili su drami ugled jednog od najvećih Šekspirovih dela, a Bredli je 1904. u studiji „Šekspirova tragedija“ utvrdio tumačenje koje je decenijama bilo merilo.
U dvadesetom veku drama je dobila nova čitanja i brojne adaptacije. Jan Kot i Piter Bruk vezali su je za pozorišni eksperiment posleratne Evrope. Edvard Bond je 1971. napisao dramu „Lir“, a Džejn Smajli je u romanu A Thousand Acres (1991) prenela zaplet na farmu u Ajovi. Ariber Rajman je 1978. po drami komponovao operu „Lir“.
Među filmovima najznačajniji su sovjetski „Kralj Lir“ Grigorija Kozinceva iz 1971. (po scenariju Borisa Pasternaka, uz muziku Dmitrija Šostakoviča, sa Jirjem Jervegom kao Lirom) i Brukov film iz iste godine sa Polom Skofildom, zatim Olivijeova televizijska izvedba iz 1983. i Kurasavin „Ran“ iz 1985, koji radnju prebacuje u Japan šesnaestog veka. Delo i danas stoji u središtu nastave književnosti i pozorišne prakse, kao drama o starosti, porodici i vlasti.
Produkcije i adaptacije
Izabrana izvođenja i adaptacije, sva sa navedenim izvorom. Arhiva se dopunjuje i u nju ulaze samo provereni podaci.
Pozorište
Kralj Lir (Narodno pozorište Sarajevo)
rež. Dijego de Brea, u naslovnoj ulozi Izudin Bajrović · Narodno pozorište Sarajevo; prikazano na festivalu „Dani Zorana Radmilovića“, Zaječar · 2018.
Predstava je prikazana na šestoj večeri festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru, u oktobru 2018.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- Foldžer: Šekspirovi radovi, Kralj Lir, 5. čin, 3. scenaintegralni tekst završne scene na engleskom; proveren redosled događaja u finalu (nalog za Kordelijino vešanje, dvoboj, smrt sestara, Lirova smrt) · shakespeare.folger.edu
- Postgraduate English (Univerzitet u Daramu): članak o tekstovima „Kralja Lira“ u pozorišnoj praksikoji su odlomci samo u kvarto, a koji samo u folio izdanju; ko izgovara poslednje reči; rasprava o reviziji · postgradenglishjournal.awh.durham.ac.uk
- Danas: Kralj Lir nagrađen ovacijamapredstava Narodnog pozorišta Sarajevo u Zaječaru 2018, režija i naslovna uloga · danas.rs
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.
