Фабула
Полазиште и простор
„Квартет“ из Лаклоовог романа „Опасне везе“ (Les Liaisons dangereuses, 1782) задржава само главне ликове. Остали актери романа, међу њима и жртве маркизе и виконта, постепено нестају или умиру, па остају само маркиза де Мертеј и виконт де Валмон. Њихова веза више не почива на жудњи. Она постаје окрутна игра речи и сећања на некадашње жртве.
Уводна дидаскалија смешта радњу у два времена одједном: у салон пре Француске револуције и у бункер после трећег светског рата. Драма је писана за два извођача. Они играју Мертеј и Валмона, а у току игре преузимају и две жртве из романа, госпођу де Турвел и Сесил де Воланж, па се „квартет“ из наслова остварује тек у игри улога.
Облик
Драма је кратка и своди се на непрекидан дуел у затвореном простору, без промене места. Фестивалски програм из Берлина описује је као драму у драми која се завршава смртно: играчи понављају прошлост, замењују улоге и полове и тако стижу до исхода који више не могу да избегну.
Позив
Мертеј очекује Валмона, свог некадашњег љубавника, и позива га. Сусрет двоје бивших саучесника није обнова љубави, него почетак игре у којој се враћају заједничкој прошлости и сећају се оних које су уништили. Према програму Фестивала у Авињону, прва секвенца је позив и договор двоје играча, а тек из њега израста игра улога.
Игра улога
Затим следи низ игара у којима играчи поново изводе своје некадашње афере. Према програму Фестивала у Авињону, текст има четири секвенце. У другој Мертеј преузима Валмонову, мушку улогу, а Валмон мора да игра госпођу де Турвел. У трећој се Валмон враћа у своју улогу, а Мертеј игра младу Сесил, Мертејину нећаку. Подела полова стално се мења, па разлика између мучитеља и жртве постаје променљива.
Завршница
Игра води ка смрти. Према програму Фестивала у Авињону, у последњој секвенци Валмон у улози Турвел препушта се Мертеј која игра Валмона, и заједно изводе Турвелину смрт. У тумачењу је то уједно крај двојице играча: Валмонова смрт повлачи и Мертејину, па се сукоб завршава уништењем обоје. По истом програму, из такве игре нема излаза, чак ни у позоришту.
Лица
Маркиза де Мертеј
некадашња љубавница виконта де Валмона; позива га и вуче у игру у којој преузима различите улоге, међу њима и Валмонову
Виконт де Валмон
њен некадашњи љубавник; у игри, између осталог, игра госпођу де Турвел
Госпођа де Турвел
жртва из романа; на сцени је само као улога коју игра Валмон, а њена смрт је средиште завршнице
Сесил де Воланж
млада жртва из романа, Мертејина нећака у игри; улогу игра Мертеј
Остале жртве из романа
присутне само у сећању двоје играча; постепено нестају или умиру, па остају само главни ликови
Анализа
Кључне теме
Моћ и заводљивост
Берлински фестивалски програм у средиште ставља манипулацију и моћ. Према досијеу Националног драмског центра у Туру, у драми сексуалност служи као отровно оруђе којим се рани и манипулише, а тема су моћ, завођење, доминација, жудња и освета. Језик је на појединим местима отворено сексуалан, а саму игру, према програму Театра У34, покрећу освета и досада. Играчи се тако не воде љубављу, него жељом да другог понизе и победе у игри.
Игра улога и мењање рода
Програм Фестивала у Авињону драму описује као непрекидну игру улога у којој се мушко и женско стално замењују. Жан Журдеј то назива „релационом алгебром“: два извођача играју четири улоге, границе међу половима се бришу, а идентитет постаје понор. Улогу Мертеј игра само она сама, па се поставља питање да ли је то уопште улога.
Сећање и освета
Жртве из романа више нису на сцени, али су једина грађа игре. Мертеј и Валмон их призивају, понављају своје афере и преносе их у садашњост. Према програму Театра У34 из Тибингена, жртве постепено нестају, а у игри остају само она двојица, па сећање постаје једини простор у којем се још може владати.
Смрт, време и историја
Према досијеу из Тура, ликови покушавају да се уздигну изнад смртног стања, времена и историје, па је тежња ка недостижном уједно тежња ка смрти. Двоструки простор, салон и бункер, читају се као губитак историјског времена: публика је извучена из историје. Завршница потврђује да се из те игре не излази. Рецензија тибиншке поставке бележи да ликови никад не стижу до решења, него се све више губе, а смртност их заокупља.
Цивилизација и њено рушење
Према програму Фестивала у Авињону, либертинска двојица користе сва средства да поткопају цивилизацију, укључујући и средства која им цивилизација сама даје. Двоструки простор доводи ту игру у везу са револуцијом и ратом, а страница рецензија из Велингтона повезује игре аристократа са психолошким мучењем у ДДР-у. Милер је, према програму Театра У34, говорио да је главни подстицај његовог рада разарање.
Симболи и мотиви
Салон и бункер
Уводна дидаскалија тражи простор који је истовремено салон пре револуције и бункер после трећег светског рата. Двоструки простор означава и свет пред катастрофом и свет после ње, па су почетак и крај једне цивилизације сабијени у исту собу, па мала затворена соба двоје играча стоји за читав поредак који се руши. Досије из Тура то чита као губитак историјског времена.
Квартет
Наслов се односи на четири лика који се појављују на сцени или се представљају: Валмона, Мертеј, Турвел и Сесил. Играју их два извођача, па „квартет“ настаје тек у улогама. Наслов тако показује да се однос међу ликовима заснива на заменљивости, а не на чврстим идентитетима, и да је „квартет“ у ствари дуо који игра више ликова.
Затворена соба
Досије Националног драмског центра у Туру драму описује као непрекидан дуел и као „затворену собу“ (huis clos). Без промене места, играчи су упућени једно на друго, а једини излаз је смрт. Дидаскалија и дијалог тако стварају простор без измена, у коме се мењају само улоге. Тај простор подсећа и на двобој и на ритуал у којем су улоге унапред одређене.
Палимпсест, а не адаптација
Према Жану Журдеју, који је предложио читање у Авињону, „Квартет“ није адаптација. Текст прекрива свој предложак, који ипак остаје видљив у позадини као на рендгенском снимку. Журдеј то пореди са Бејконовим и Пикасовим прерадама Веласкеса. Лаклоов роман има 175 писама и око петнаест ликова, а Милер задржава само двоје главних и две жртве које они у игри преузимају. Роман се тако не препричава, него служи као грађа за нови облик. Журдеј истиче и да Мертеј и Валмон нису само либертини из осамнаестог века, већ улоге које играју глумци. Рецензија у листу Вилиџ војс Милеров текст описује као свођење романа на око дванаест страна, на психосексуални двојац Мертеј и Валмона.
Дуел речи
Досије Националног драмског центра у Туру драматургију овог комада назива драматургијом двобоја, утемељеном на речитој борби. Дијалог је густ и вишеслојан, ослања се на просветитељску филозофију и теологију и користи отворено сексуални речник. Сексуалност се у њему показује као отровно оруђе, а ликови настоје да се уздигну изнад смртног стања, времена и историје. Према истом досијеу, такав покушај не може да избегне смрт обоје. Глумци који су 2001. играли у Бруклинској музичкој академији описују текст као неповезан и надреалан, у коме време стаје и мења ток, а не као линеарну причу.
Игра улога и род
Према програму Фестивала у Авињону, два извођача играју четири улоге, а мењање улога брише границе међу половима и ствара осећај заменљивости. Журдеј примећује и асиметрију: Мертејину улогу игра само она сама, па остаје питање да ли је то улога. Рецензије тибиншке поставке описују исту игру као шаљиво мењање полова и улога између предреволуционарног салона и послератног бункера. Рецензент торонтске поставке из 2024. пита се да ли су Мертеј и Валмон можда једна иста особа виђена из различитих углова, а Фрајтаг у тексту види сведену борбу полова у којој су ликови попут грабљивица.
Комедија и плес смрти
Према програму поставке Театра У34, Милер је говорио да је „Квартет“ заправо комедија, иако се често игра преозбиљно. Журдеј у њему види барокну и погребну церемонију и предлаже алтернативне наслове „плес смрти“ и „соната сабласти“. У тој представи позориште је место где се призивају мртви, а Лаклоов свет у њему постаје игра за двоје који се уништавају. Према истом програму, у Лакла је унет и Сад, а рецензија из Велингтона наводи Сада и Ничеа као утицаје.
Историјски и књижевни контекст
Милер је „Квартет“ написао 1980–1981; као година настанка у литератури се наводи 1980, 1981. и 1980/81. Предложак је епистоларни роман „Опасне везе“ Шодерла де Лаклоа, објављен 1782, седам година пре Француске револуције. У роману, који има 175 писама и око петнаест ликова, маркиза де Мертеј и виконт де Валмон воде игру заводења и освете.
Милер (1929–1995) је живео у ДДР-у, где је био цензурисан; према досијеу Националног драмског центра у Туру, његове драме играле су се углавном у западној Европи. „Квартет“ је први пут изведен у Бохуму 1982. Према Немачкој биографији, женске фигуре у његовим драмама седамдесетих и осамдесетих појављују се као весници смрти, а међу њима се наводи и Мертеј. Исти извор бележи да је Милер 1981. за себе рекао да стоји са по једном ногом на обе стране Зида. Драма се по Милеровој оцени, коју преноси програм једне поставке, може играти као комедија. Милер је 4. новембра 1989. говорио на скупу у Источном Берлину, неколико дана пре пада Зида.
Милер је, према програму Фестивала у Авињону, у осамдесетим говорио Журдеју да би желео да Мертеј игра Жана Моро. Француски превод Журдеја и Беатрис Перего (Béatrice Perregaux) објавило је париско издање (Éditions de Minuit).
На сцени
Праизведба је одржана 7. априла 1982. у Бохуму, у режији Б. К. Трагелена. Драма је кратка: тибиншка поставка траје око 75 минута без паузе, а читање у Авињону 1 сат и 10 минута. Лаклоови ликови се на сцени претварају у два играча, па извођачи морају да покажу промене улога и полова без измене простора.
Роберт Вилсон је „Квартет“ поставио у Паризу 2006. у Одеону – Театру Европе, са Изабел Ипер (Isabelle Huppert) као Мертеј и Ариелом Гарсијом Валдесом (Ariel Garcia Valdès) као Валмоном, уз три споредна глумца. Према рецензији у листу Вилиџ војс, Вилсон је дванаестак страна текста проширио на око деведесет минута. Фрајтаг ту поставку назива Вилсоновом другом поставком овог комада. На Фестивалу у Авињону 9. јула 2007. комад су у Двору палате папа читали Жана Моро и Сами Фреј (Jeanne Moreau, Sami Frey), у преносу уживо на радију.
Наслеђе и рецепција
Према Немачкој биографији, Мертеј је међу женским фигурама Милерових дела које се појављују као весници смрти. Вилсонова поставка из 2006. приказана је и у Берлину, у оквиру програма Позоришна сезона Европа (Spielzeit Europa), а поново на Фестивалу нови талас (New Wave Festival) Бруклинске музичке академије 2009. Фрајтаг у игри као једино стварно види Валмонову смрт.
Комад се изводи на многим сценама. Приказан је у Бруклинској музичкој академији 2001, у позоришту БАТС у Велингтону 2006, у Санта Моники 2007, на Јејл кабареу у Њу Хејвену и у Торонту 2024. Међу преводима на енглески помињу се преводи Марка фон Хенинга (Marc Von Henning) и Карла Вебера (Carl Weber).
Продукције и адаптације
Изабрана извођења и адаптације, свако са наведеним извором.
Позориште
Квартет
реж. Б. К. Трагелен (B. K. Tragelehn) · Бохум · 1982.
Праизведба драме, 7. априла 1982.
Позориште
Квартет
реж. Габријела Мајоне (Gabriella Maione) · Бруклинска музичка академија, Њујорк · 2001.
Шест извођења, од 27. јуна до 1. јула 2001; Валмона и Мертеј играли су Данијел Мекдоналд (Daniel McDonald) и Чендлер Винтон (Chandler Vinton).
Позориште
Квартет
реж. Роберт Вилсон; Изабел Ипер (Isabelle Huppert), Ариел Гарсија Валдес (Ariel Garcia Valdès) · Одеон – Театар Европе (Odéon-Théâtre de l'Europe), Париз; копродукција са позориштима у Женеви и Марсељу · 2006.
Премијера 28. септембра 2006; Вилсон је био и редитељ и сценограф и аутор светла.
Извор: Berliner Festspiele: Quartett (Spielzeit Europa 2006)
Позориште (фестивал)
Квартет (јавно читање)
читали Жана Моро и Сами Фреј (Jeanne Moreau, Sami Frey); избор Жан Журдеј · Двор палате папа, Авињон (Фестивал у Авињону) · 2007.
Читање у Двору палате папа уз пренос уживо на радију, у Журдејевом и Периговом преводу; одржано поводом шездесетогодишњице фестивала.
Позориште
Квартет
реж. Хари Томас (Harri Thomas) · Видео кабаре (VideoCabaret), Торонто; продукција Other Hearts · 2024.
Поставка у преводу Марка фон Хенинга, играна до 21. јануара 2024; улоге играју Себастијан Марзијали и Силве Мерседес.
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
- Festival d'Avignon: Quartett (програм читања, 2007)четири секвенце, улоге, завршница, Журдејево тумачење, превод, читање 2007 · festival-avignon.com
- Berliner Festspiele: Quartett (Spielzeit Europa 2006)садржај, комад у комаду, Вилсонова поставка 2006, подаци о настанку 1980/81 · berlinerfestspiele.de
- Theater U34 Tübingen: Quartett, програмска књижицадидаскалија о простору, ток игре, Милерова оцена комада, праизведба у Бохуму 1982, Лаклоов роман 1782 · theater-u34.de
- Centre dramatique national de Tours: Quartett, dossier pédagogiqueулоге, драматургија двобоја, теме, завршница, Милер и цензура у ДДР-у · cdntours.fr
- Suhrkamp: Heiner Müller – Zeittafelдатум и место праизведбе (7. април 1982, Бохум) · res.cloudinary.com
- Deutsche Biographie: Müller, Heinerгодина 1980, Мертеј међу женским фигурама – весницима смрти · deutsche-biographie.de
- TheaterMania: Cruel Intentionsпоставка у Бруклинској музичкој академији 2001. · theatermania.com
- Der Freitag: Der versetzte Schauspieler (Georg Kasch)Вилсонова поставка у Берлину, Валмонова смрт као једино стварно · freitag.de
- The Village Voice: Heiner Müller Gets the Robert Wilson Treatment in Quartetобим текста, трајање Вилсонове поставке, поновно извођење 2009 · villagevoice.com
- New Haven Independent: Quartet Proves Symphonicпоставка на Јејл кабареу, смена улога · newhavenindependent.org
- The Slotkin Letter: Review – Quartet (2024)поставка у Торонту 2024. · slotkinletter.com
- Theatreview (Нови Зеланд): Quartett, BATS Theatre, Wellington (2006)поставка у Велингтону 2006. · theatreview.org.nz
- City Garage Theatre: Quartet (2007)поставка у Санта Моники 2007, превод Марка фон Хенинга · citygarage.org
Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.