Биографија
Хајнер Милер рођен је 9. јануара 1929. у Епендорфу у Саксонији. Његов отац, социјалдемократа, био је 1933. у концентрационом логору; Милер ће то искуство касније сматрати формативним. Године 1944. позван је у Радну службу Рајха. После матуре у Франкенбергу (1949) безуспешно је покушао да постане Брехтов ученик у Берлинском ансамблу.
Прве драме, „Притискач надница“ и „Исправка“, писао је 1954. са Ингеборг Швенкнер, са којом је 1959. добио награду Хајнрих Ман. Комедија „Досељеница“ први пут је изведена 30. септембра 1961. у Берлину и забрањена, а Милер је искључен из Удружења писаца. Драма „Градилиште“ критикована је 1965. на 11. пленуму СЕД-а, а изведена је тек 1980. у Берлинској Фолксбини.
„Филоктет“ први пут је изведен у Минхену 13. јула 1968. и донео му је пажњу Запада. „Маузер“ је написан 1970, у ДДР-у забрањен, а први пут је игран у децембру 1975. у Остину у Тексасу, где је Милер био гостујући професор. „Германија смрт у Берлину“ изведена је 1978, „Хамлетмашина“ 30. јануара 1979. у Сен Денију код Париза, „Налог“ 16. новембра 1980. у Берлину, а „Квартет“ 7. априла 1982. у Бохуму. Осамдесетих је сарађивао са Робертом Вилсоном.
Бихнерову награду добио је 1985, Клајстову 1990, а Европску позоришну награду 1991. Од 1992. био је члан управе Берлинског ансамбла, а 1995. и уметнички директор. У јесен 1989. поставио је на Немачком театру „Хамлет/Хамлетмашину“, која је описивана као „реквијем за једну државу“. После уједињења био је и привремени председник Академије уметности (Исток). Аутобиографија „Рат без битке“ објављена је 1992. Умро је у Берлину 30. децембра 1995.
Значај и наслеђе
Од Брехта ка постдрамском позоришту
Милер је хтео да буде Брехтов ученик, а његове драме постепено напуштају линеарну радњу. „Хамлетмашина“ и „Квартет“ састоје се од монолога, слика и цитата, што их доводи у везу са постдрамским позориштем.
Немачка историја на сцени
У „Германији смрт у Берлину“ и „Бици“ немачка историја 20. века приказује се у низу сцена. „Градилиште“ је критиковано на партијском пленуму, а „Досељеница“ је забрањена после премијере.
Прерада античких и шекспировских предложака
Милер је обрађивао античке и шекспировске теме: „Едип тиранин“ (по Холдерлину), „Филоктет“, „Макбет“, „Медејин материјал“ и „Хамлетмашина“.
Дела18 укупно, 2 са анализом
Дела са анализом на сајту2
Хамлетмашина
„Хамлетмашина“ је кратак драмски текст Хајнера Милера, написан 1977. у време рада на преводу Шекспировог „Хамлета“. Састоји…
Квартет
„Квартет“ је драма Хајнера Милера за два извођача, настала 1980–1981. као прерада Лаклоовог романа „Опасне везе“. Маркиза…
Потпун списак драмских дела18
Списак обухвата главне Милерове драме; лирика, есеји, проза и разговори нису на списку. Година настанка, објављивања и праизведбе често се разликују, па су дате као распони.
- 1954–1957.Притискач надницаDer Lohndrücker · написан 1954. (са Ингеборг Швенкнер); једна страница даје 1957.
- 1961.Досељеница, или Живот на селуDie Umsiedlerin oder Das Leben auf dem Lande · праизведба 30. септембра 1961; забрањена
- 1964.ГрадилиштеDer Bau · изведено 1980. у Берлинској Фолксбини
- 1967.Едип тиранинÖdipus Tyrann · по Холдерлину
- 1968.ФилоктетPhiloktet · праизведба 13. јула 1968, Минхен
- 1968.ХоратијацDer Horatier
- 1970.МаузерMauser · забрањен у ДДР-у; праизведба децембра 1975. у Остину
- 1972.ЦементZement
- 1972.МагбетMacbeth · по Шекспиру
- 1956–1971.Германија смрт у БерлинуGermania Tod in Berlin · написан 1956, објављен 1971, праизведба 20. априла 1978.
- 1951–1974.Битка. Сцене из НемачкеDie Schlacht – Szenen aus Deutschland
- 1955–1974.ТракторTraktor
- 1979.Живот Гундлинга Фридрих Пруски Лесинг Сан Сновиђење ВрисакLeben Gundlings Friedrich von Preußen Lessing Schlaf Traum Schrei · праизведба 26. јануара 1979, Франкфурт
- 1977–1979.Хамлетмашинаанализа на сајтуDie Hamletmaschine · написана 1977, праизведба 30. јануара 1979. у Сен Денију код Париза
- 1979–1980.НалогDer Auftrag · праизведба 16. новембра 1980, Берлин
- 1980–1982.Квартетанализа на сајтуQuartett · написан 1980, праизведба 7. априла 1982, Бохум
- 1983.Запуштена обала Медејин материјал Предео са аргонаутимаVerkommenes Ufer Medeamaterial Landschaft mit Argonauten
- 1983–1987.Волоколамско шосеWolokolamsker Chaussee · циклус комада; у изворима дата као распон настанка
Из исте епохе: Савремена драма
Љубомир Симовић
Песник и драматичар, аутор "Путујућег позоришта Шопаловић".
Душан Ковачевић
Највећи савремени српски комедиограф ("Маратонци", "Балкански шпијун").
Синиша Ковачевић
Српски драмски писац и редитељ, познат по историјским сагама „Велика драма“, „Ђенерал Милан Недић“ и „Јанез“.
Биљана Србљановић
Српска драмска списатељица.
Милена Марковић
Српска песникиња, драмска списатељица и сценаристкиња („Шине“, „Брод за лутке“).
Том Стопард
Британски драмски писац чешког порекла; „Розенкранц и Гилденстерн су мртви“ и „Аркадија“ спадају у најважније интелектуалне…
Извори
- Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
- Deutsche Biographie: Müller, Heinerрођење и смрт, породица, живот, списак драма, награде, Берлински ансамбл, Академија уметности · deutsche-biographie.de
- Suhrkamp: Heiner Müller – Zeittafel (хронологија)датуми праизведби (Филоктет, Маузер, Германија, Хамлетмашина, Налог, Квартет), награде, Берлински ансамбл · res.cloudinary.com
Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.