Pređi na sadržaj
Corpus Dramaticum
Hajner Miler

1929–1995 · Heiner Müller

Hajner Miler

Nemački dramski pisac i reditelj iz DDR-a; „Hamletmašina“ i „Kvartet“ vode od Brehtovog pozorišta ka postdramskom.

Hajner Miler je bio najznačajniji dramski pisac Istočne Nemačke i jedan od ključnih autora nemačkog pozorišta druge polovine 20. veka. Počeo je radeći u Brehtovom nasleđu, da bi u dramama „Hamletmašina“ (1977) i „Kvartet“ (1980) stvorio jezik koji se vezuje za postdramsko pozorište. Dobitnik je Bihnerove (1985) i Klajstove nagrade (1990).

Osnovni podaci

Rođen
9. januar 1929.Ependorf (Saksonija)
Umro
30. decembar 1995.Berlin
Epoha
Savremena drama
Jezik
Nemački
Žanr
Politička drama, postdramsko pozorište
Stvaralaštvo
1950-e–1990-e.
Dramskih dela
18
U arhivu
2 dela

Biografija

Hajner Miler rođen je 9. januara 1929. u Ependorfu u Saksoniji. Njegov otac, socijaldemokrata, bio je 1933. u koncentracionom logoru; Miler će to iskustvo kasnije smatrati formativnim. Godine 1944. pozvan je u Radnu službu Rajha. Posle mature u Frankenbergu (1949) bezuspešno je pokušao da postane Brehtov učenik u Berlinskom ansamblu.

Prve drame, „Pritiskač nadnica“ i „Ispravka“, pisao je 1954. sa Ingeborg Švenkner, sa kojom je 1959. dobio nagradu Hajnrih Man. Komedija „Doseljenica“ prvi put je izvedena 30. septembra 1961. u Berlinu i zabranjena, a Miler je isključen iz Udruženja pisaca. Drama „Gradilište“ kritikovana je 1965. na 11. plenumu SED-a, a izvedena je tek 1980. u Berlinskoj Folksbini.

„Filoktet“ prvi put je izveden u Minhenu 13. jula 1968. i doneo mu je pažnju Zapada. „Mauzer“ je napisan 1970, u DDR-u zabranjen, a prvi put je igran u decembru 1975. u Ostinu u Teksasu, gde je Miler bio gostujući profesor. „Germanija smrt u Berlinu“ izvedena je 1978, „Hamletmašina“ 30. januara 1979. u Sen Deniju kod Pariza, „Nalog“ 16. novembra 1980. u Berlinu, a „Kvartet“ 7. aprila 1982. u Bohumu. Osamdesetih je sarađivao sa Robertom Vilsonom.

Bihnerovu nagradu dobio je 1985, Klajstovu 1990, a Evropsku pozorišnu nagradu 1991. Od 1992. bio je član uprave Berlinskog ansambla, a 1995. i umetnički direktor. U jesen 1989. postavio je na Nemačkom teatru „Hamlet/Hamletmašinu“, koja je opisivana kao „rekvijem za jednu državu“. Posle ujedinjenja bio je i privremeni predsednik Akademije umetnosti (Istok). Autobiografija „Rat bez bitke“ objavljena je 1992. Umro je u Berlinu 30. decembra 1995.

Značaj i nasleđe

  • Od Brehta ka postdramskom pozorištu

    Miler je hteo da bude Brehtov učenik, a njegove drame postepeno napuštaju linearnu radnju. „Hamletmašina“ i „Kvartet“ sastoje se od monologa, slika i citata, što ih dovodi u vezu sa postdramskim pozorištem.

  • Nemačka istorija na sceni

    U „Germaniji smrt u Berlinu“ i „Bici“ nemačka istorija 20. veka prikazuje se u nizu scena. „Gradilište“ je kritikovano na partijskom plenumu, a „Doseljenica“ je zabranjena posle premijere.

  • Prerada antičkih i šekspirovskih predložaka

    Miler je obrađivao antičke i šekspirovske teme: „Edip tiranin“ (po Holderlinu), „Filoktet“, „Makbet“, „Medejin materijal“ i „Hamletmašina“.

Dela18 ukupno, 2 sa analizom

Dela sa analizom na sajtu2

Hamletmašina 1977. „Hamletmašina“ je kratak dramski tekst Hajnera Milera, napisan 1977. u vreme rada na prevodu Šekspirovog „Hamleta“. Sastoji… Drama Kvartet 1980–1981. „Kvartet“ je drama Hajnera Milera za dva izvođača, nastala 1980–1981. kao prerada Lakloovog romana „Opasne veze“. Markiza… Drama

Potpun spisak dramskih dela18

Spisak obuhvata glavne Milerove drame; lirika, eseji, proza i razgovori nisu na spisku. Godina nastanka, objavljivanja i praizvedbe često se razlikuju, pa su date kao rasponi.

  1. 1954–1957.Pritiskač nadnicaDer Lohndrücker · napisan 1954. (sa Ingeborg Švenkner); jedna stranica daje 1957.
  2. 1961.Doseljenica, ili Život na seluDie Umsiedlerin oder Das Leben auf dem Lande · praizvedba 30. septembra 1961; zabranjena
  3. 1964.GradilišteDer Bau · izvedeno 1980. u Berlinskoj Folksbini
  4. 1967.Edip tiraninÖdipus Tyrann · po Holderlinu
  5. 1968.FiloktetPhiloktet · praizvedba 13. jula 1968, Minhen
  6. 1968.HoratijacDer Horatier
  7. 1970.MauzerMauser · zabranjen u DDR-u; praizvedba decembra 1975. u Ostinu
  8. 1972.CementZement
  9. 1972.MagbetMacbeth · po Šekspiru
  10. 1956–1971.Germanija smrt u BerlinuGermania Tod in Berlin · napisan 1956, objavljen 1971, praizvedba 20. aprila 1978.
  11. 1951–1974.Bitka. Scene iz NemačkeDie Schlacht – Szenen aus Deutschland
  12. 1955–1974.TraktorTraktor
  13. 1979.Život Gundlinga Fridrih Pruski Lesing San Snoviđenje VrisakLeben Gundlings Friedrich von Preußen Lessing Schlaf Traum Schrei · praizvedba 26. januara 1979, Frankfurt
  14. 1977–1979.Hamletmašinaanaliza na sajtuDie Hamletmaschine · napisana 1977, praizvedba 30. januara 1979. u Sen Deniju kod Pariza
  15. 1979–1980.NalogDer Auftrag · praizvedba 16. novembra 1980, Berlin
  16. 1980–1982.Kvartetanaliza na sajtuQuartett · napisan 1980, praizvedba 7. aprila 1982, Bohum
  17. 1983.Zapuštena obala Medejin materijal Predeo sa argonautimaVerkommenes Ufer Medeamaterial Landschaft mit Argonauten
  18. 1983–1987.Volokolamsko šoseWolokolamsker Chaussee · ciklus komada; u izvorima data kao raspon nastanka

Iz iste epohe: Savremena drama

Ljubomir Simović1935–2025 Pesnik i dramatičar, autor "Putujućeg pozorišta Šopalović". Savremena dramaSrpski2 dela u arhivu Dušan Kovačević1948– Najveći savremeni srpski komediograf ("Maratonci", "Balkanski špijun"). Savremena dramaSrpski3 dela u arhivu Siniša Kovačević1954– Srpski dramski pisac i reditelj, poznat po istorijskim sagama „Velika drama“, „Đeneral Milan Nedić“ i „Janez“. Savremena dramaSrpski1 delo u arhivu Biljana Srbljanović1970– Srpska dramska spisateljica. Savremena dramaSrpski1 delo u arhivu Milena Marković1974– Srpska pesnikinja, dramska spisateljica i scenaristkinja („Šine“, „Brod za lutke“). Savremena dramaSrpski1 delo u arhivu Tom Stopard1937–2025 Britanski dramski pisac češkog porekla; „Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi“ i „Arkadija“ spadaju u najvažnije intelektualne… Savremena dramaEngleski2 dela u arhivu

Više o epohi: Savremena drama

Izvori

  1. Osnovni podaci i raspored dela: baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
  2. Deutsche Biographie: Müller, Heinerrođenje i smrt, porodica, život, spisak drama, nagrade, Berlinski ansambl, Akademija umetnosti · deutsche-biographie.de
  3. Suhrkamp: Heiner Müller – Zeittafel (hronologija)datumi praizvedbi (Filoktet, Mauzer, Germanija, Hamletmašina, Nalog, Kvartet), nagrade, Berlinski ansambl · res.cloudinary.com

Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam. Kako proveravamo podatke.