Fabula
Polazište i prostor
„Kvartet“ iz Lakloovog romana „Opasne veze“ (Les Liaisons dangereuses, 1782) zadržava samo glavne likove. Ostali akteri romana, među njima i žrtve markize i vikonta, postepeno nestaju ili umiru, pa ostaju samo markiza de Mertej i vikont de Valmon. Njihova veza više ne počiva na žudnji. Ona postaje okrutna igra reči i sećanja na nekadašnje žrtve.
Uvodna didaskalija smešta radnju u dva vremena odjednom: u salon pre Francuske revolucije i u bunker posle trećeg svetskog rata. Drama je pisana za dva izvođača. Oni igraju Mertej i Valmona, a u toku igre preuzimaju i dve žrtve iz romana, gospođu de Turvel i Sesil de Volanž, pa se „kvartet“ iz naslova ostvaruje tek u igri uloga.
Oblik
Drama je kratka i svodi se na neprekidan duel u zatvorenom prostoru, bez promene mesta. Festivalski program iz Berlina opisuje je kao dramu u drami koja se završava smrtno: igrači ponavljaju prošlost, zamenjuju uloge i polove i tako stižu do ishoda koji više ne mogu da izbegnu.
Poziv
Mertej očekuje Valmona, svog nekadašnjeg ljubavnika, i poziva ga. Susret dvoje bivših saučesnika nije obnova ljubavi, nego početak igre u kojoj se vraćaju zajedničkoj prošlosti i sećaju se onih koje su uništili. Prema programu Festivala u Avinjonu, prva sekvenca je poziv i dogovor dvoje igrača, a tek iz njega izrasta igra uloga.
Igra uloga
Zatim sledi niz igara u kojima igrači ponovo izvode svoje nekadašnje afere. Prema programu Festivala u Avinjonu, tekst ima četiri sekvence. U drugoj Mertej preuzima Valmonovu, mušku ulogu, a Valmon mora da igra gospođu de Turvel. U trećoj se Valmon vraća u svoju ulogu, a Mertej igra mladu Sesil, Mertejinu nećaku. Podela polova stalno se menja, pa razlika između mučitelja i žrtve postaje promenljiva.
Završnica
Igra vodi ka smrti. Prema programu Festivala u Avinjonu, u poslednjoj sekvenci Valmon u ulozi Turvel prepušta se Mertej koja igra Valmona, i zajedno izvode Turvelinu smrt. U tumačenju je to ujedno kraj dvojice igrača: Valmonova smrt povlači i Mertejinu, pa se sukob završava uništenjem oboje. Po istom programu, iz takve igre nema izlaza, čak ni u pozorištu.
Lica
Markiza de Mertej
nekadašnja ljubavnica vikonta de Valmona; poziva ga i vuče u igru u kojoj preuzima različite uloge, među njima i Valmonovu
Vikont de Valmon
njen nekadašnji ljubavnik; u igri, između ostalog, igra gospođu de Turvel
Gospođa de Turvel
žrtva iz romana; na sceni je samo kao uloga koju igra Valmon, a njena smrt je središte završnice
Sesil de Volanž
mlada žrtva iz romana, Mertejina nećaka u igri; ulogu igra Mertej
Ostale žrtve iz romana
prisutne samo u sećanju dvoje igrača; postepeno nestaju ili umiru, pa ostaju samo glavni likovi
Analiza
Ključne teme
Moć i zavodljivost
Berlinski festivalski program u središte stavlja manipulaciju i moć. Prema dosijeu Nacionalnog dramskog centra u Turu, u drami seksualnost služi kao otrovno oruđe kojim se rani i manipuliše, a tema su moć, zavođenje, dominacija, žudnja i osveta. Jezik je na pojedinim mestima otvoreno seksualan, a samu igru, prema programu Teatra U34, pokreću osveta i dosada. Igrači se tako ne vode ljubavlju, nego željom da drugog ponize i pobede u igri.
Igra uloga i menjanje roda
Program Festivala u Avinjonu dramu opisuje kao neprekidnu igru uloga u kojoj se muško i žensko stalno zamenjuju. Žan Žurdej to naziva „relacionom algebrom“: dva izvođača igraju četiri uloge, granice među polovima se brišu, a identitet postaje ponor. Ulogu Mertej igra samo ona sama, pa se postavlja pitanje da li je to uopšte uloga.
Sećanje i osveta
Žrtve iz romana više nisu na sceni, ali su jedina građa igre. Mertej i Valmon ih prizivaju, ponavljaju svoje afere i prenose ih u sadašnjost. Prema programu Teatra U34 iz Tibingena, žrtve postepeno nestaju, a u igri ostaju samo ona dvojica, pa sećanje postaje jedini prostor u kojem se još može vladati.
Smrt, vreme i istorija
Prema dosijeu iz Tura, likovi pokušavaju da se uzdignu iznad smrtnog stanja, vremena i istorije, pa je težnja ka nedostižnom ujedno težnja ka smrti. Dvostruki prostor, salon i bunker, čitaju se kao gubitak istorijskog vremena: publika je izvučena iz istorije. Završnica potvrđuje da se iz te igre ne izlazi. Recenzija tibinške postavke beleži da likovi nikad ne stižu do rešenja, nego se sve više gube, a smrtnost ih zaokuplja.
Civilizacija i njeno rušenje
Prema programu Festivala u Avinjonu, libertinska dvojica koriste sva sredstva da potkopaju civilizaciju, uključujući i sredstva koja im civilizacija sama daje. Dvostruki prostor dovodi tu igru u vezu sa revolucijom i ratom, a stranica recenzija iz Velingtona povezuje igre aristokrata sa psihološkim mučenjem u DDR-u. Miler je, prema programu Teatra U34, govorio da je glavni podsticaj njegovog rada razaranje.
Simboli i motivi
Salon i bunker
Uvodna didaskalija traži prostor koji je istovremeno salon pre revolucije i bunker posle trećeg svetskog rata. Dvostruki prostor označava i svet pred katastrofom i svet posle nje, pa su početak i kraj jedne civilizacije sabijeni u istu sobu, pa mala zatvorena soba dvoje igrača stoji za čitav poredak koji se ruši. Dosije iz Tura to čita kao gubitak istorijskog vremena.
Kvartet
Naslov se odnosi na četiri lika koji se pojavljuju na sceni ili se predstavljaju: Valmona, Mertej, Turvel i Sesil. Igraju ih dva izvođača, pa „kvartet“ nastaje tek u ulogama. Naslov tako pokazuje da se odnos među likovima zasniva na zamenljivosti, a ne na čvrstim identitetima, i da je „kvartet“ u stvari duo koji igra više likova.
Zatvorena soba
Dosije Nacionalnog dramskog centra u Turu dramu opisuje kao neprekidan duel i kao „zatvorenu sobu“ (huis clos). Bez promene mesta, igrači su upućeni jedno na drugo, a jedini izlaz je smrt. Didaskalija i dijalog tako stvaraju prostor bez izmena, u kome se menjaju samo uloge. Taj prostor podseća i na dvoboj i na ritual u kojem su uloge unapred određene.
Palimpsest, a ne adaptacija
Prema Žanu Žurdeju, koji je predložio čitanje u Avinjonu, „Kvartet“ nije adaptacija. Tekst prekriva svoj predložak, koji ipak ostaje vidljiv u pozadini kao na rendgenskom snimku. Žurdej to poredi sa Bejkonovim i Pikasovim preradama Velaskesa. Lakloov roman ima 175 pisama i oko petnaest likova, a Miler zadržava samo dvoje glavnih i dve žrtve koje oni u igri preuzimaju. Roman se tako ne prepričava, nego služi kao građa za novi oblik. Žurdej ističe i da Mertej i Valmon nisu samo libertini iz osamnaestog veka, već uloge koje igraju glumci. Recenzija u listu Vilidž vojs Milerov tekst opisuje kao svođenje romana na oko dvanaest strana, na psihoseksualni dvojac Mertej i Valmona.
Duel reči
Dosije Nacionalnog dramskog centra u Turu dramaturgiju ovog komada naziva dramaturgijom dvoboja, utemeljenom na rečitoj borbi. Dijalog je gust i višeslojan, oslanja se na prosvetiteljsku filozofiju i teologiju i koristi otvoreno seksualni rečnik. Seksualnost se u njemu pokazuje kao otrovno oruđe, a likovi nastoje da se uzdignu iznad smrtnog stanja, vremena i istorije. Prema istom dosijeu, takav pokušaj ne može da izbegne smrt oboje. Glumci koji su 2001. igrali u Bruklinskoj muzičkoj akademiji opisuju tekst kao nepovezan i nadrealan, u kome vreme staje i menja tok, a ne kao linearnu priču.
Igra uloga i rod
Prema programu Festivala u Avinjonu, dva izvođača igraju četiri uloge, a menjanje uloga briše granice među polovima i stvara osećaj zamenljivosti. Žurdej primećuje i asimetriju: Mertejinu ulogu igra samo ona sama, pa ostaje pitanje da li je to uloga. Recenzije tibinške postavke opisuju istu igru kao šaljivo menjanje polova i uloga između predrevolucionarnog salona i posleratnog bunkera. Recenzent torontske postavke iz 2024. pita se da li su Mertej i Valmon možda jedna ista osoba viđena iz različitih uglova, a Frajtag u tekstu vidi svedenu borbu polova u kojoj su likovi poput grabljivica.
Komedija i ples smrti
Prema programu postavke Teatra U34, Miler je govorio da je „Kvartet“ zapravo komedija, iako se često igra preozbiljno. Žurdej u njemu vidi baroknu i pogrebnu ceremoniju i predlaže alternativne naslove „ples smrti“ i „sonata sablasti“. U toj predstavi pozorište je mesto gde se prizivaju mrtvi, a Lakloov svet u njemu postaje igra za dvoje koji se uništavaju. Prema istom programu, u Lakla je unet i Sad, a recenzija iz Velingtona navodi Sada i Ničea kao uticaje.
Istorijski i književni kontekst
Miler je „Kvartet“ napisao 1980–1981; kao godina nastanka u literaturi se navodi 1980, 1981. i 1980/81. Predložak je epistolarni roman „Opasne veze“ Šoderla de Lakloa, objavljen 1782, sedam godina pre Francuske revolucije. U romanu, koji ima 175 pisama i oko petnaest likova, markiza de Mertej i vikont de Valmon vode igru zavodenja i osvete.
Miler (1929–1995) je živeo u DDR-u, gde je bio cenzurisan; prema dosijeu Nacionalnog dramskog centra u Turu, njegove drame igrale su se uglavnom u zapadnoj Evropi. „Kvartet“ je prvi put izveden u Bohumu 1982. Prema Nemačkoj biografiji, ženske figure u njegovim dramama sedamdesetih i osamdesetih pojavljuju se kao vesnici smrti, a među njima se navodi i Mertej. Isti izvor beleži da je Miler 1981. za sebe rekao da stoji sa po jednom nogom na obe strane Zida. Drama se po Milerovoj oceni, koju prenosi program jedne postavke, može igrati kao komedija. Miler je 4. novembra 1989. govorio na skupu u Istočnom Berlinu, nekoliko dana pre pada Zida.
Miler je, prema programu Festivala u Avinjonu, u osamdesetim govorio Žurdeju da bi želeo da Mertej igra Žana Moro. Francuski prevod Žurdeja i Beatris Perego (Béatrice Perregaux) objavilo je parisko izdanje (Éditions de Minuit).
Na sceni
Praizvedba je održana 7. aprila 1982. u Bohumu, u režiji B. K. Tragelena. Drama je kratka: tibinška postavka traje oko 75 minuta bez pauze, a čitanje u Avinjonu 1 sat i 10 minuta. Lakloovi likovi se na sceni pretvaraju u dva igrača, pa izvođači moraju da pokažu promene uloga i polova bez izmene prostora.
Robert Vilson je „Kvartet“ postavio u Parizu 2006. u Odeonu – Teatru Evrope, sa Izabel Iper (Isabelle Huppert) kao Mertej i Arielom Garsijom Valdesom (Ariel Garcia Valdès) kao Valmonom, uz tri sporedna glumca. Prema recenziji u listu Vilidž vojs, Vilson je dvanaestak strana teksta proširio na oko devedeset minuta. Frajtag tu postavku naziva Vilsonovom drugom postavkom ovog komada. Na Festivalu u Avinjonu 9. jula 2007. komad su u Dvoru palate papa čitali Žana Moro i Sami Frej (Jeanne Moreau, Sami Frey), u prenosu uživo na radiju.
Nasleđe i recepcija
Prema Nemačkoj biografiji, Mertej je među ženskim figurama Milerovih dela koje se pojavljuju kao vesnici smrti. Vilsonova postavka iz 2006. prikazana je i u Berlinu, u okviru programa Pozorišna sezona Evropa (Spielzeit Europa), a ponovo na Festivalu novi talas (New Wave Festival) Bruklinske muzičke akademije 2009. Frajtag u igri kao jedino stvarno vidi Valmonovu smrt.
Komad se izvodi na mnogim scenama. Prikazan je u Bruklinskoj muzičkoj akademiji 2001, u pozorištu BATS u Velingtonu 2006, u Santa Moniki 2007, na Jejl kabareu u Nju Hejvenu i u Torontu 2024. Među prevodima na engleski pominju se prevodi Marka fon Heninga (Marc Von Henning) i Karla Vebera (Carl Weber).
Produkcije i adaptacije
Izabrana izvođenja i adaptacije, svako sa navedenim izvorom.
Pozorište
Kvartet
rež. B. K. Tragelen (B. K. Tragelehn) · Bohum · 1982.
Praizvedba drame, 7. aprila 1982.
Pozorište
Kvartet
rež. Gabrijela Majone (Gabriella Maione) · Bruklinska muzička akademija, Njujork · 2001.
Šest izvođenja, od 27. juna do 1. jula 2001; Valmona i Mertej igrali su Danijel Mekdonald (Daniel McDonald) i Čendler Vinton (Chandler Vinton).
Pozorište
Kvartet
rež. Robert Vilson; Izabel Iper (Isabelle Huppert), Ariel Garsija Valdes (Ariel Garcia Valdès) · Odeon – Teatar Evrope (Odéon-Théâtre de l'Europe), Pariz; koprodukcija sa pozorištima u Ženevi i Marselju · 2006.
Premijera 28. septembra 2006; Vilson je bio i reditelj i scenograf i autor svetla.
Izvor: Berliner Festspiele: Quartett (Spielzeit Europa 2006)
Pozorište (festival)
Kvartet (javno čitanje)
čitali Žana Moro i Sami Frej (Jeanne Moreau, Sami Frey); izbor Žan Žurdej · Dvor palate papa, Avinjon (Festival u Avinjonu) · 2007.
Čitanje u Dvoru palate papa uz prenos uživo na radiju, u Žurdejevom i Perigovom prevodu; održano povodom šezdesetogodišnjice festivala.
Pozorište
Kvartet
rež. Hari Tomas (Harri Thomas) · Video kabare (VideoCabaret), Toronto; produkcija Other Hearts · 2024.
Postavka u prevodu Marka fon Heninga, igrana do 21. januara 2024; uloge igraju Sebastijan Marzijali i Silve Mersedes.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- Festival d'Avignon: Quartett (program čitanja, 2007)četiri sekvence, uloge, završnica, Žurdejevo tumačenje, prevod, čitanje 2007 · festival-avignon.com
- Berliner Festspiele: Quartett (Spielzeit Europa 2006)sadržaj, komad u komadu, Vilsonova postavka 2006, podaci o nastanku 1980/81 · berlinerfestspiele.de
- Theater U34 Tübingen: Quartett, programska knjižicadidaskalija o prostoru, tok igre, Milerova ocena komada, praizvedba u Bohumu 1982, Lakloov roman 1782 · theater-u34.de
- Centre dramatique national de Tours: Quartett, dossier pédagogiqueuloge, dramaturgija dvoboja, teme, završnica, Miler i cenzura u DDR-u · cdntours.fr
- Suhrkamp: Heiner Müller – Zeittafeldatum i mesto praizvedbe (7. april 1982, Bohum) · res.cloudinary.com
- Deutsche Biographie: Müller, Heinergodina 1980, Mertej među ženskim figurama – vesnicima smrti · deutsche-biographie.de
- TheaterMania: Cruel Intentionspostavka u Bruklinskoj muzičkoj akademiji 2001. · theatermania.com
- Der Freitag: Der versetzte Schauspieler (Georg Kasch)Vilsonova postavka u Berlinu, Valmonova smrt kao jedino stvarno · freitag.de
- The Village Voice: Heiner Müller Gets the Robert Wilson Treatment in Quartetobim teksta, trajanje Vilsonove postavke, ponovno izvođenje 2009 · villagevoice.com
- New Haven Independent: Quartet Proves Symphonicpostavka na Jejl kabareu, smena uloga · newhavenindependent.org
- The Slotkin Letter: Review – Quartet (2024)postavka u Torontu 2024. · slotkinletter.com
- Theatreview (Novi Zeland): Quartett, BATS Theatre, Wellington (2006)postavka u Velingtonu 2006. · theatreview.org.nz
- City Garage Theatre: Quartet (2007)postavka u Santa Moniki 2007, prevod Marka fon Heninga · citygarage.org
Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam. Kako proveravamo podatke.