Pređi na sadržaj
Corpus Dramaticum

1600 – 1750

Barok i Klasicizam

Doba velikih kontrasta. Sa jedne strane raskošni španski "Zlatni vek" (Lope de Vega, Kalderon), a sa druge stroga pravila francuskog klasicizma, uzvišena tragedija (Kornej, Rasin) i Molijerova komedija.

  • 5 autora
  • 7 dela u arhivu

O epohi

Sedamnaesti vek u pozorištu ima dva lica. U Španiji je to „Zlatni vek”, sa Lopeom de Vegom i Kalderonom, čije su drame živahne, pune radnje i situacija u kojima se mešaju čast i ljubav. U Francuskoj je nastao klasicizam sa strogim pravilima, među kojima su i tri jedinstva.

Francuska akademija osnovana je 1635, a u raspravi oko Kornejevog „Sida” (1637) učvršćena su pravila. Kornej i Rasin su u njima stvorili uzvišenu tragediju, a Molijer je na dvoru Luja XIV pronašao publiku za komediju karaktera. U Engleskoj su pozorišta ponovo otvorena 1660, a na sceni su se prvi put pojavile žene.

Glavne crte

  • Zlatni vek Španije

    Lope de Vega je napisao stotine drama, a Kalderon je dao dublju, filosofsku stranu.

  • Pravila

    Radnja u jednom danu, na jednom mestu i sa jednom glavnom temom.

  • Dvor i pozorište

    Kralj je bio zaštitnik pisaca i glumaca, ali i njihov cenzor.

  • Komedija karaktera

    Molijer prikazuje tvrdice, licemere i uobražene kao ljude koje vodi jedna mana.

Autori5

Lope de Vega1562–1635 Tvorac španske "nove komedije", neverovatno plodan pisac, majstor drame časti ("Fuenteovehuna"). Barok i KlasicizamŠpanski1 delo u arhivu Pedro Kalderon1600–1681 Najveći pisac španskog "Zlatnog veka", poznat po filozofskim dramama poput "Život je san". Barok i KlasicizamŠpanski1 delo u arhivu Pjer Kornej1606–1684 Otac francuske tragedije, poznat po "Sidu" i obradi sukoba između dužnosti, časti i ljubavi. Barok i KlasicizamFrancuski1 delo u arhivu Molijer1622–1673 Najveći francuski komediograf, majstor "komedije karaktera" ("Tartif", "Mizantrop", "Tvrdica"). Barok i KlasicizamFrancuski3 dela u arhivu Žan Rasin1639–1699 Vrhunac francuskog klasicizma, poznat po savršenom stihu i tragičnoj strasti ("Fedra"). Barok i KlasicizamFrancuski1 delo u arhivu

Dela7

Fuenteovehuna Lope de Vega · oko 1612–1614. Komandor Fernan Gomes tlači selo i zlostavlja njegove žene. Kada jednu od njih pokuša da siluje, meštani ga zajedno ubijaju, a… Tragikomedija Život je san Pedro Kalderon · oko 1635. Princ Segizmundo je od rođenja zatvoren u kuli jer je zvezde smatrale da će biti tiranin. Kada ga otac pusti na kratko na… Drama Sid Pjer Kornej · 1636–1637. Rodrigo voli Himenu, ali mora da ubije njenog oca da bi odbranio čast svog. Himena traži njegovu smrt, a ipak ga voli. Tragikomedija Tartif Molijer · 1664. Bogati Orgon prihvata u kuću lažnog pobožnjaka Tartifa, verovavši mu svaku reč. Kad Tartif pokuša da mu preotme imanje i… Komedija Mizantrop Molijer · 1666. Alcest ne podnosi lažnu učtivost društva i sve kaže u lice. Voli Selimenu, koketu koja živi od te učtivosti, i njihova ljubav… Komedija Tvrdica Molijer · 1668. Bogati Harpagon voli novac više od porodice. Hoće da uda kćer za starca bez miraza, da oženi sina bogatom udovicom i da se… Komedija Fedra Žan Rasin · 1677. Fedra, žena kralja Tezeja, voli svog pastorka Hipolita, ali se bori sa tim osećanjem. Kada stigne vest da je Tezej mrtav, ona… Tragedija

Izvori

  1. Pregled epohe i raspored autora i dela: baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“

Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.