Sid

Rodrigo i Himena vole se i njihovi očevi su odobrili brak. Ali kada kralj izabere Rodrigova oca Don Dijega za vaspitača svog sina, uvređeni grof od Gormasa udari Don Dijega. Stari otac nije dovoljno jak da uzvrati, pa zahteva od sina da osveti čast.

Rodrigo je rastrgnut: ako ne osveti oca, izgubiće čast, a ako ubije Himeninog oca, izgubiće ljubav. Bira čast i ubija grofa u dvoboju. Himena traži od kralja njegovu smrt, iako i dalje voli Rodriga.

Mavri napadaju, i Rodrigo ih pobedi. Mavri su mu dali ime El Sid, „gospodar”. Kralj je zadovoljan, ali Himena i dalje traži pravdu, pa izabere viteza Don Sanča da se bori s njim. Rodrigo ga pobeđuje, ali mu poštedi život. Kralj određuje da će vreme učiniti svoje i da će se Himena za godinu dana udati za Rodriga.

Kornej (1606–1684) je „Sida” zasnovao na španskoj drami Giljena de Kasra. Kada je delo izvedeno, postiglo je veliki uspeh, ali je izazvalo i burnu „raspravu o Sidu”, u kojoj je Francuska akademija, na zahtev kardinala Rišeljea, kritikovala delo da narušava pravila i verovatnost.

Ta rasprava obeležila je francusku dramu: Rasin i Kornej od tada su pisali po strožim pravilima.

Monolozi u stihu („stanse”) zahtevaju glumce koji umeju da vode misao i osećanje u stegnutom aleksandrincu. Najpoznatiji je Rodrigov monolog pred dvoboj.

Himena je jedna od najvećih francuskih uloga, jer mora da bude i kći i ljubavnica, i da ne izgubi dostojanstvo.

„Sid” je prvi veliki uspeh francuske klasične drame. Njegovi stihovi su postali deo jezika, a lik Himene jedna od najpoznatijih u evropskoj književnosti.

Tema sudara dužnosti i ljubavi ostaje osnova francuske tragedije.