Сид

Родриго и Химена воле се и њихови очеви су одобрили брак. Али када краљ изабере Родригова оца Дон Дијега за васпитача свог сина, увређени гроф од Гормаса удари Дон Дијега. Стари отац није довољно јак да узврати, па захтева од сина да освети част.

Родриго је растргнут: ако не освети оца, изгубиће част, а ако убије Химениног оца, изгубиће љубав. Бира част и убија грофа у двобоју. Химена тражи од краља његову смрт, иако и даље воли Родрига.

Маври нападају, и Родриго их победи. Маври су му дали име Ел Сид, „господар”. Краљ је задовољан, али Химена и даље тражи правду, па изабере витеза Дон Санча да се бори с њим. Родриго га побеђује, али му поштеди живот. Краљ одређује да ће време учинити своје и да ће се Химена за годину дана удати за Родрига.

Корнеј (1606–1684) је „Сида” засновао на шпанској драми Гиљена де Касра. Када је дело изведено, постигло је велики успех, али је изазвало и бурну „расправу о Сиду”, у којој је Француска академија, на захтев кардинала Ришељеа, критиковала дело да нарушава правила и вероватност.

Та расправа обележила је француску драму: Расин и Корнеј од тада су писали по строжим правилима.

Монолози у стиху („стансе”) захтевају глумце који умеју да воде мисао и осећање у стегнутом александринцу. Најпознатији је Родригов монолог пред двобој.

Химена је једна од највећих француских улога, јер мора да буде и кћи и љубавница, и да не изгуби достојанство.

„Сид” је први велики успех француске класичне драме. Његови стихови су постали део језика, а лик Химене једна од најпознатијих у европској књижевности.

Тема судара дужности и љубави остаје основа француске трагедије.