Tvrdica

Harpagon živi za svoju kutiju sa 10.000 ekija. Deca su primorana na malo. Njegov sin Kleant voli siromašnu Marijanu, a kći Eliza tajno voli Valera, koji se uselio u kuću kao upravitelj. Harpagon planira da uda Elizu za bogatog starca Anselma i da oženi Kleanta udovicom. Samog sebe želi da uda za Marijanu.

Harpagon žali za svakom sitnicom, pa ni gozba koju priređuje ne ide bez sukoba. Kleantov sluga Lafleš krade kutiju sa novcem. Harpagon u jadu zove policiju i sumnja u sve oko sebe, pa čak i u publiku.

Anselm se otkriva kao otac Valera i Marijane, za kojeg su mislili da je poginuo u brodolomu. On plaća troškove svih venčanja. Harpagon dobija svoju kutiju natrag i pristaje da deca sklope brakove, pod uslovom da ga ne koštaju ništa.

Molijer je „Tvrdicu” zasnovao na Plautovoj „Aululariji”, ali je liku dao novi smisao: Harpagon ne samo da skriva novac već njime tiraniše porodicu. Delo je pisano u prozi, što je neobično za veliku komediju, i na prvim izvođenjima nije imao veliki uspeh.

Molijer je sam igrao Harpagona.

Najpoznatije su scene u kojima Harpagon pretresa slugu Lafleša i scena u kojoj gubi kutiju. Glumac mora da ne padne u karikaturu: Harpagon je strašan zato što je stvarno uplašen.

Komični ritam zavisi od tačnog preplitanja razgovora: Harpagon sluša samo ono što se odnosi na novac.

„Tvrdica” je jedna od najčešće igranih Molijerovih komedija i stalni uzor za lik skupca. Harpagon je postao sinonim za tvrdicu.

Danas se delo igra svuda u svetu i često doživljava kao komedija o porodici u vremenu u kom se sve meri novcem.