Тврдица

Харпагон живи за своју кутију са 10.000 екија. Деца су приморана на мало. Његов син Клеант воли сиромашну Маријану, а кћи Елиза тајно воли Валера, који се уселио у кућу као управитељ. Харпагон планира да уда Елизу за богатог старца Анселма и да ожени Клеанта удовицом. Самог себе жели да уда за Маријану.

Харпагон жали за сваком ситницом, па ни гозба коју приређује не иде без сукоба. Клеантов слуга Лафлеш краде кутију са новцем. Харпагон у јаду зове полицију и сумња у све око себе, па чак и у публику.

Анселм се открива као отац Валера и Маријане, за којег су мислили да је погинуо у бродолому. Он плаћа трошкове свих венчања. Харпагон добија своју кутију натраг и пристаје да деца склопе бракове, под условом да га не коштају ништа.

Молијер је „Тврдицу” засновао на Плаутовој „Аулуларији”, али је лику дао нови смисао: Харпагон не само да скрива новац већ њиме тиранише породицу. Дело је писано у прози, што је необично за велику комедију, и на првим извођењима није имао велики успех.

Молијер је сам играо Харпагона.

Најпознатије су сцене у којима Харпагон претреса слугу Лафлеша и сцена у којој губи кутију. Глумац мора да не падне у карикатуру: Харпагон је страшан зато што је стварно уплашен.

Комични ритам зависи од тачног преплитања разговора: Харпагон слуша само оно што се односи на новац.

„Тврдица” је једна од најчешће играних Молијерових комедија и стални узор за лик скупца. Харпагон је постао синоним за тврдицу.

Данас се дело игра свуда у свету и често доживљава као комедија о породици у времену у ком се све мери новцем.