Život je san

Kralj Basilio je, po predskazanju, saznao da će njegov sin Segizmundo postati tiranin, pa ga je još kao dete zatvorio u kulu. Otkrivši da je bio nepravedan, odlučuje da ga ispita: daje mu napitak za spavanje i dovodi ga na dvor. Segizmundo se ponaša nasilno: baca slugu kroz prozor, preti ocu.

Zaspalog ga vraćaju u kulu i govore mu da je palata bila samo san. Paralelno, žena u muškoj odeći, Rosaura, dolazi na dvor da se osveti Astolfu, koji ju je napustio. Narod, nezadovoljan kraljem, diže pobunu i oslobađa Segizmunda.

Segizmundo, oprezan zbog prethodnog iskustva, sada bira: u borbi pobeđuje oca, ali mu oprašta. Kaže da se mora dobro činiti bez obzira na to da li je život san. Naređuje Astolfu da se oženi Rosaurom, čiju čast je povredio, a sam uzima Estrelu za ženu.

Pedro Kalderon de la Barka (1600–1681) najveći je pisac poznog španskog baroka. Njegova drama je filosofska, veoma uređena po obliku, i ispituje pitanje šta je stvarno, u duhu katoličkog baroka.

Drama je štampana 1636, a poznata je po monologu „Šta je život? Ludilo.”

Segizmundo zahteva glumca koji igra i zverstvo i misao. Prva scena u kuli je jedna od najzahtevnijih, jer on mora da bude životinjski i razuman.

Režija se suočava s pitanjem kako pokazati san: najbolje postavke ne odvajaju ga od jave, već ih stapaju.

„Život je san” je jedna od najvažnijih drama u istoriji, često poredeća sa „Hamletom”. Uticala je na romantičare i na moderne pisce, od Hofmanstala do Borhesa.

Segizmundo je simbol čoveka koji mora da odluči šta da čini u svetu u kom ne zna šta je stvarno.