Fabula
Prolog
Radnja se odvija u Trahinu u Tesaliji, pred kućom u kojoj Dejanira živi sa sinom Hilom i sluškinjama, dok je njen muž Herakle daleko. Dejanira priča o svom životu. Pre udaje mučio ju je strah od rečnog boga Aheloja, koji ju je prosio u raznim obličjima, sve dok ga Herakle nije pobedio. Od tada stalno strahuje za muža, jer on retko boravi kod kuće. Sada se nije javio petnaest meseci. Pre odlaska ostavio joj je tablicu u kojoj piše da će, ako preživi taj rok, do kraja života biti oslobođen nevolja, a ako ne preživi, umreti.
Dadilja joj savetuje da u potragu za ocem pošalje Hila. Priča se da je Herakle u Eubeji, gde ratuje protiv kralja Eurita. Hil polazi.
Parod i vest o Heraklu
Ulazi hor trahinskih devojaka i teši Dejaniru: ničija sreća i nesreća ne traju večno, a Zevs ne napušta svoju decu. Zatim stiže glasnik i javlja da je Herakle živ, da je pobedio i da će se uskoro vratiti.
Lihas i Jola
Lihas, Heraklov glasnik, dovodi grupu zarobljenica iz razorenog grada Ehalije. Među njima je jedna mlada žena plemenitog držanja, koju Dejanira iz sažaljenja zapazi, ne znajući ko je. Lihas priča da je Herakle opkolio Ehaliju jer ga je kralj Eurit uvredio, i da zarobljenice šalje kući.
Kada Lihas krene u kuću, glasnik prilazi Dejaniri i otkriva da on laže: Herakle je zauzeo grad zbog ljubavi prema Euritovoj kćeri Joli, koju mu je Eurit odbio da da, a Jola je upravo među zarobljenicama. Dejanira uporno pita Liha, koji na kraju priznaje istinu. Ona kaže da ne želi da se ljuti na muža, jer Eros savlađuje i bogove, niti na Jolu, koja za svoju sudbinu nije kriva.
Dejanirina odluka
Dejanira horu otkriva tajnu. Kentaur Nes ju je jednom, dok ju je prenosio preko reke, napao, a Herakle ga je pogodio strelom natopljenom otrovom Hidre. Umirući, Nes joj je rekao da će krv iz njegove rane biti ljubavni napitak: ako njome namaže Heraklovu odeću, muž nikada neće voleti drugu više od nje. Ona je tu krv čuvala u sudu, daleko od vatre i sunčeve svetlosti.
Sada tom krvlju namaže svečani ogrtač i po Lihu ga šalje Heraklu, sa uputstvom da ga niko drugi ne oblači i da se ne izlaže vatri i suncu dok ga Herakle ne obuče pri žrtvi. Hor veruje u uspeh.
Otkriće i Hilov izveštaj
Dejanira odmah oseti slutnju. Komad vune kojim je premazala ogrtač bacila je na zemlju, na sunce; vuna se raspada u prah, a iz tla izbija pena. Shvata da ju je Nes prevario: napitak je otrov. Odlučuje da umre ako Herakle umre.
Dolazi Hil i priča šta se dogodilo. Kada je Herakle obukao ogrtač tokom žrtve na rtu Kenej, vatra je zagrejala otrov i on je počeo da mu prži telo. U bolu je uhvatio Liha, koji mu je doneo ogrtač, i razbio mu glavu o stenu. Hil proklinje majku i traži da je kazni pravda. Dejanira bez reči odlazi u kuću.
Dejanirina smrt
Dadilja javlja horu da je Dejanira ušla u bračnu odaju, legla na postelju i zabola mač u sebe. Hil stiže i shvata da je majka bila nevina: radila je u uverenju da čini dobro.
Eksod: Herakle
Herakle se unosi na nosilima, u nesnosnim bolovima. Traži da mu neko prekrati muke i stidi se što jeca kao žena. Misli da ga je Dejanira namerno ubila i želi da joj se osveti. Hil mu objašnjava istinu o Nesovoj krvi. Tada Herakle shvata da se ispunilo proročanstvo: da će ga ubiti neko ko je već mrtav, a to je Nes.
Herakle nalaže Hilu da ga odnese na vrh Ojte, da tu podigne lomaču i da oženi Jolu. Hil pristaje da oca prenese i da podigne lomaču, ali odbija da oženi ženu koju krivi za majčinu smrt. Herakle ostaje pri zahtevu, a Hil na kraju popušta. Drama se završava dok nose Herakla, a Hil zaključuje da bogovi, koje ljudi zovu očevima, mirno gledaju takve patnje i da u svemu tome nema ničega što nije Zevs.
Lica
Dejanira
Heraklova žena; iz straha da će izgubiti muža šalje mu ogrtač sa otrovom u uverenju da je to ljubavni napitak
Herakle
najveći grčki junak; na scenu stupa tek u eksodu, kao čovek slomljen bolom, i nalaže sinu da ga spali na Ojti
Hil
Heraklov i Dejanirin sin; donosi vest o ocevim mukama, proklinje majku, a zatim shvata da je bila nevina
Lihas
Heraklov glasnik; dovodi zarobljenice i prećutkuje pravi razlog osvajanja Ehalije, a strada od junakove ruke
Jola
kći kralja Eurita, zarobljenica; ne govori, a njena pojava pokreće Dejanirinu odluku
Dadilja
Dejanirina stara sluškinja; savetuje joj da pošalje Hila i javlja vest o njenoj smrti
Glasnik
donosi vest da je Herakle živ, a potom otkriva Lihasovu laž o Joli
Hor trahinskih devojaka
mlade žene iz Trahina koje teše Dejaniru i prate radnju do kraja
Nes
kentaur koga je Herakle ubio strelom; ne pojavljuje se na sceni, ali njegova krv pokreće radnju
Analiza
Ključne teme
Ljubav, ljubomora i strah od gubitka
Dejanira ne želi da naudi Heraklu, već da povrati naklonost koju vidi ugroženom zbog Jole. Njena odluka potiče iz straha da će ostati sama, a ne iz mržnje. Drama je ne osuđuje zbog toga, već pokazuje koliko može biti pogubno posegnuti za sredstvom koje čovek ne razume.
Neznanje i posledice dobre namere
Dejanira ne zna da je Nesova krv otrov i u dobroj veri šalje ogrtač. Ishod je suprotan nameri: umesto da održi muža, ona ga ubija. Drama tako postavlja pitanje koliko namera opravdava delo, a koliko o njemu odlučuje ono što čovek ne zna.
Proročanstva i njihova dvosmislenost
Proročanstvo o roku od petnaest meseci i ono da će Herakla ubiti neko ko je već mrtav ispunjavaju se na način koji niko nije očekivao. Kada Herakle shvati da je „mrtvac” zapravo Nes, proročanstvo dobija značenje koje je dotad izmicalo svima.
Junak i njegovo telo
Herakle, oličenje snage, na kraju leži na nosilima i jauče. Pred bolovima je nemoćan kao bilo ko drugi, pa ga uništava upravo telo po kome je bio poznat. Drama pokazuje junaka u stanju u kome snaga više ništa ne znači.
Položaj žene u kući
Dejanira čeka, brine i prima vesti dok muža nema. Jola, zarobljenica, nema glas i ne može da utiče na sopstvenu sudbinu. Drama iz ženskog ugla pokazuje cenu muških podviga i to da je najviše plaćaju oni koji ostaju u kući.
Bogovi i pravda
Na kraju Hil kaže da bogovi, koje ljudi zovu očevima, gledaju takve patnje, i da u svemu tome nema ničega što nije Zevs. To ostavlja otvorenim pitanje kako shvatiti božansku pravdu kada Herakle strada zbog spleta laži, ljubomore i neznanja.
Simboli i motivi
Ogrtač
Dejanira ogrtač šalje kao znak nade, a on nosi smrt. Prelaz iz dara u oružje sažima čitavu radnju.
Krv kentaura i otrov Hidre
Nes i Hidra su žrtve Heraklovih ranih pobeda. Njihov otrov na kraju pogađa samog junaka, pa se njegova prošlost vraća kao kazna.
Sunce i vatra
Dejanira ogrtač čuva od svetlosti i vatre, jer zna da je napitak opasan. Vuna na suncu raspada se u prah, a istu stvar na Heraklu izaziva žrtvena vatra. Svetlost otkriva ono što je dotad bilo skriveno.
Tablica i rok
Tablica koju je Herakle ostavio određuje rok od petnaest meseci. Rok daje radnji ritam i osećaj neumitnosti, a ispunjava se na način koji Dejanira nije mogla da nasluti.
Lomača na Ojti
Lomača na vrhu Ojte je Heraklova poslednja zapovest. Drama se završava pre vatre, ali publika iz mita zna da će Herakle na njoj biti uzet među bogove.
Kompozicija i struktura
Drama se deli na dve nejednake polovine. U prvoj, koja traje gotovo do kraja, u središtu je Dejanira: njena briga, vesti koje stižu, odluka i otkriće. U eksodu na scenu najzad dolazi Herakle, koji je dotad bio samo ime i vest. Zato se raspravlja ko je glavni lik, odnosno ko je protagonista, i da li drama ima jedinstvenu radnju. Često se ističe da obe polovine povezuje isti predmet: Dejanirina odluka i Heraklova patnja potiču iz istog ogrtača.
Vesti stižu u nastavcima: Herakle je živ, pobedio je, razlog rata je Jola, ogrtač gori. Svaka od njih menja sliku prethodne. Stalno je prisutna dramska ironija: publika zna kako priča o Heraklu završava, pa Dejanirine nade čuje dvostruko.
Likovi
Dejanira je tiha, pažljiva i uzdržana, spremna da razume muža i da se sažali na Jolu. Njena greška nije u zloj nameri, već u veri u lažno obećanje. Sofokle je prikazuje sa mnogo simpatije, a njena smrt je tiha, bez reči i samooptuživanja.
Herakle se pojavljuje tek na kraju, kao čovek kome su bol i gnev oduzeli svaku meru. Osvajanje Ehalije zbog Jole i postupak prema Lihu, koji je samo glasnik, pokazuju junaka sklonog nasilju. Hil je između njih, rastrzan između dužnosti prema ocu i ljubavi prema majci.
Jezik i stil
U prvom delu jezik je tih i kućni, sa rečima brige, čekanja i straha. Proročanstva su izrečena tako da značenje ostaje otvoreno do kraja: rok od petnaest meseci i „mrtvac” koji će ubiti Herakla shvataju se tek kada se ispune.
U eksodu se jezik menja. Heraklovi jauci i kratke replike suprotstavljeni su ranije uzdržanim govorima, a završni stihovi umesto smirenja donose gorak zaključak o bogovima.
Tumačenja i sporna pitanja
Jedno pitanje je koliko je Dejanira kriva. Većina tumača je smatra nevinom u nameri, ali se raspravlja kako razumeti njenu odluku da bez provere upotrebi Nesov dar. Drugo pitanje je da li drama nagoveštava Heraklovu besmrtnost: pošto se lomača ne prikazuje, zaključak se ostavlja publici.
Datum drame je sporen. T. F. Houi predlaže oko 450. p.n.e., Sedrik Vitman i T. B. L. Vebster 430-e, zbog veza sa Carem Edipom, a Majkl Vikers 425–424. p.n.e., jer u prikazu Herakla vidi odraz osnivanja spartanske kolonije u Trahinu oko 427/426. p.n.e. Zato se godina navodi samo približno.
Istorijski i književni kontekst
Predanje o Heraklu, Dejaniri, Nesu i otrovnom ogrtaču starije je od Sofokla. Hrvatska enciklopedija sažeto beleži da je Heraklovo telo stradalo od ogrtača natopljenog Nesovom krvlju, da je on naredio da ga spale na lomači, a da su ga bogovi uzeli na Olimp i dali mu Hebu za ženu. Sofoklova radnja podseća na Bakhilidovu pesmu 16, ali se u nekim pojedinostima razlikuje od ranije poznatih verzija.
Datum nastanka nije utvrđen. Predlozi idu od oko 450. p.n.e. do 420-ih godina, zavisno od toga da li se drama smatra ranim radom, manje razvijenog oblika, ili je bliža Caru Edipu. Zbog toga se godina navodi samo približno.
Radnja je smeštena u Trahin, u kuću Herakla i Dejanire. Sukob se prikazuje iz ugla kuće, a ne bojnog polja: Herakle je uglavnom odsutan, a njegovi podvizi su pozadina. Tek eksod donosi junaka na scenu, ali kao čoveka koji umire, a o njegovom vaznesenju među bogove drama ne govori.
Na sceni
Drama je za izvođenje zahtevna jer se najvažniji događaji odigravaju van scene: žrtva na rtu Kenej, Lihasova smrt i Dejanirino samoubistvo dolaze do publike kroz priče glasnika i dadilje. Dejanirin izlazak bez reči posle Hilove kletve jedan je od najsnažnijih trenutaka i režiji ostavlja veliki prostor za tumačenje.
Heraklov izlazak na nosilima jedinstven je prizor: najmoćniji junak donosi se na scenu kao nemoćan bolesnik. Režije to rešavaju različito. U postavci Univerziteta Konkordija u Montrealu 1994. Herakle je ušao puzeći, bez istaknutog kostima i rane, a njegov glas čuo se sa strane već dok je Dejanira izgovarala svoje prve reči.
Drama se retko igra. Koledž Svartmor je 2020, tokom pandemije, u režiji Mihala Zadare prikazao sažetu verziju bez publike i bez živih izvođača, a Šaušpilhaus Cirih je 14. decembra 2024. prikazao dramu u režiji Josija Vilera, u novom nemačkom prevodu Kurta Štajnmana.
Nasleđe i recepcija
U antici je priča o Dejaniri i ogrtaču ostala poznata: Ovidije je u Metamorfozama prepričao Heraklovu smrt, a latinska tragedija Herakle na Ojti, koja se pripisuje Seneki, oslanja se na Sofoklovu radnju. U novije doba drama je bila manje popularna od Antigone ili Cara Edipa, pa se i danas retko igra.
Prevodi su imali veliku ulogu u njenoj recepciji: zabeleženi su prevodi Bakli (1849), Plumptr (1878), Džeb (prozom, 1892), Ezra Paund (1956), Hju Lojd-Džons (prozom, 1994), Brajan Doris (prozom, 2015) i Kicinger i Grenan (u stihu, 2021).
U poslednje vreme drama privlači pozorišta zato što prikazuje ratnika iz ugla onih koji ostaju kod kuće. Postavka Josija Vilera u Cirihu 2024. istražuje, prema najavi pozorišta, junaštvo, rat i njihove posledice po porodicu.
Produkcije i adaptacije
Izabrana izvođenja i adaptacije, sva sa navedenim izvorom. Arhiva se dopunjuje i u nju ulaze samo provereni podaci.
Pozorište
Žene iz Trahina (Univerzitet Konkordija)
rež. C. V. Maršal; prevod C. K. Vilijams i G. V. Dikerson · Studio „Kazale”, Univerzitet Konkordija, Montreal · 1994.
Studentska postavka od 14. do 22. oktobra 1994, sa ovalnim prostorom za igru i horom od troje izvođača.
Pozorište
Žene iz Trahina (Koledž Svartmor)
rež. Mihal Zadara; novi prevod ansambla · Frir ansambl teatar, Koledž Svartmor · 2020.
Sažeta verzija od oko 32 minuta, izvedena tokom pandemije bez publike i bez živih izvođača; otvorena 24. aprila 2020.
Pozorište
Žene iz Trahina (Šaušpilhaus Cirih)
rež. Josi Viler; nemački prevod Kurt Štajnman · Šaušpilhaus Cirih, Šifbau boks · 2024.
Postavka u novom nemačkom prevodu, sa premijerom 14. decembra 2024; traje oko sto deset minuta.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- Sofokle, Trahinjanke, prevod R. K. Džeba, Klasična arhiva Masačusetskog tehnološkog institutatekst na engleskom (do Heraklove poslednje zapovesti); redosled scena proveren prema tekstu (kroz sažetak) · classics.mit.edu
- Hrvatska enciklopedija: Heraklemit: ogrtač natopljen Nesovom krvlju, lomača, vaznesenje i Heba · enciklopedija.hr
- Didaskalija: Sofokle, Žene iz Trahina (prikaz)postavka Univerziteta Konkordija u Montrealu 1994 · didaskalia.net
- Koledž Svartmor: Žene iz Trahinapostavka u režiji Mihala Zadare 2020 · swarthmore.edu
- Šaušpilhaus Cirih: Žene iz Trahinapostavka u režiji Josija Vilera 2024 · schauspielhaus.ch
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.
