Filoktet

Drama ima samo tri glavna lika: Filoktet, Neoptolem i Odisej. Neoptolem je u središtu, između Odisejeve pragmatičnosti i Filoktetove ranjivosti, pa radnja zavisi od njegove odluke. Radnja se odvija na jednom mestu, bez bitaka i bez veće promene u prostoru.

Zaplet je građen u dve faze. U prvoj prevara uspeva: Neoptolem pridobija poverenje i dobija luk. U drugoj se pravac menja, jer Neoptolem odustaje od prevare i vraća luk. Sukob koji ljudi ne mogu da reše na kraju razrešava bog, što je klasičan primer deus eks mahina.

Filoktet je istovremeno žrtva i težak čovek: ogorčen, sklon kletvi, ali i dostojanstven. Njegovi jauci i mržnja prema Odiseju nisu bez razloga. Neoptolem se tokom drame menja: od poslušnog izvršioca postaje čovek koji sam preuzima odgovornost. Odisej je pragmatičar čija je logika jasna, ali koja isključuje pitanja časti.

Hor nije neutralan: u prvom delu podstiče Neoptolema da prevaru dovede do kraja, a kasnije sažaljeva Filokteta. Tako i on pokazuje koliko je lako pristati na prevaru i koliko je teže odustati.

Jezik drame često je neposredan. Filoktetovi uzvici bola i kratke rečenice stvaraju utisak telesne patnje. Nasuprot tome, Odisej govori mirnim, uverljivim tonom u kome se sve može opravdati korisnošću.

Neoptolemova lažna priča sastoji se od istinitih detalja, pa njen efekat zavisi od poverenja. Kada Neoptolem prizna istinu, njegov govor postaje kratak i neukrašen.

Jedno od glavnih pitanja je smisao Heraklove pojave. Jedni ga čitaju kao veštačko rešenje koje ljudski sukob ostavlja nerešenim, drugi kao neophodan izraz božanske volje u drami u kojoj ljudi nisu u stanju da se sporazumeju. Sporno je i koliko je Odisej negativan lik: njegova tvrdnja da je cilj vredan sredstva nije besmislena, jer Troja bez Filokteta ne može pasti.

Mnogi tumači dramu čitaju kao raspravu o odnosu pojedinca i države u ratnom vremenu, a nastala je u godini kada je Atina bila u dugom ratu. Druga tumačenja u središte stavljaju fizičku patnju i pitanje kako zajednica postupa sa onima koji ne mogu da se prilagode.

Filoktet je junak iz predanja o Trojanskom ratu. Prema Hrvatskoj enciklopediji, nasledio je Heraklov luk i strele i pošao u rat, a na Lemnosu ga je ujedela zmija; rana je toliko smrdela da su ga Grci ostavili. Proročanstvo je govorilo da Troja ne može pasti bez Heraklovih strela: Mahaon je izlečio Filokteta i vratio ga pred Troju, gde je Filoktet ubio Parisa i grad je pao. Eshil i Euripid napisali su svoje drame o Filoktetu, ali one nisu sačuvane.

Sofoklov Filoktet izveden je na Velikim Dionisijama u Atini 409. p.n.e. i dobio je prvu nagradu. Nastao je u vreme Peloponeskog rata, a Sofokle je tada bio u poznim godinama. To je jedna od retkih Sofoklovih drama sa pouzdano utvrđenim datumom.

Tema povređenog i izolovanog junaka povezuje Filokteta sa Ajantom i Trahinjankama. Luk, glavni predmet zapleta, povezan je sa krajem Trahinjanki: Filoktet ga je, po mitu, dobio od Herakla kada je zapalio njegovu lomaču na Ojti.

Radnja je smeštena pred pećinom na Lemnosu i ne menja mesto. Scenografija je jednostavna: pećina, obala, nekoliko predmeta. Najveći izazov za izvođača Filokteta je napad bola, koji ne sme da postane samo efekat, već izraz patnje uz očuvanje dostojanstva.

Uloga Neoptolema zahteva da glumac prikaže promenu od samouverenog izvršioca do unutrašnje pobune. Odisej može biti prikazan kao ciničan ili kao čvrst državnik, što značajno menja tumačenje drame. Herakle se kao bog na kraju pojavljuje iznad ostalih likova, što u antičkom pozorištu podrazumeva poseban, uzdignut položaj.

Savremene postavke dramu često čitaju kroz temu rata i ratne traume. Brajan Doris i projekat Teatar rata izvode čitanja svoje adaptacije od 2005, često zajedno sa Ajantom, a posle njih sledi razgovor sa publikom. Kej Tempest je 2021. u Nacionalnom pozorištu u Londonu prikazala dramu Raj, a Simus Hini je napisao obradu Isceljenje u Troji.

Priča o Filoktetu ostala je poznata i posle antike: Fransoa Fenelon ju je uneo u roman Telemahove zgode (1699). Simus Hini je napisao Isceljenje u Troji (knjiga 1990, emitovanje na Radiju 3 BBC-ja 1993), Tom Stopard dramu Neutralno tlo, a Robert Silverberg naučnofantastični roman Čovek u lavirintu, koji tu priču obrađuje u novom okruženju.

U novije doba drama je dobila nove interpretacije u prozi i pozorištu: Mark Marlis je napisao roman Let strele, Madlin Miler kratku priču Heraklov luk, a Kej Tempest pozorišni komad Raj (2021). Hajner Miler je napisao sopstvenu dramu Filoktet, koja je u Ljubljani prikazana 1996.

U nastavi i na pozornici drama se često povezuje sa pitanjima morala, lojalnosti i odgovornosti zajednice prema onima koje je ostavila. Zbog toga je stalno aktuelna, naročito u kontekstu rata.