Фабула
Простор и ликови
Једночинка нема чинове ни призоре. Радња се одвија непрекидно, у стварном времену, на једном месту: у Централ парку у Њујорку, једног недељног дана. На сцени су само два лика. Питер је имућан, миран човек средњих година који на својој омиљеној клупи чита; запослен је у издаваштву, а у разговору ће се показати да има жену, две кћери и папагаје. Џери је запуштен, усамљен странац који каже да је управо био у зоолошком врту.
Већи део комада чини Џеријев монолог, а Питер је у њему углавном приморан слушалац. Џери није поуздан приповедач: не може се бити сигуран шта је од његових речи истина, а његове побуде остају нејасне. Извођење траје око сат времена.
Џеријево наметање
Џери прилази Питеру и започиње разговор речима о зоолошком врту. Говори готово непрекидно: о одласку у зоолошки врт, о шетњи до парка, о својој соби и о псу који му је одбојан. Питер би радије читао, а Џери му упорним питањима задире у приватни живот: у породицу, посао и становање. Питер у почетку стрпљиво слуша и одговара уљудно. Открива да живи у богатом делу града и да ради код издавача уџбеника.
Затим Џери прича о себи: о јефтиној соби у кући за издавање на западној страни града и о необичној, одбојној газдарици. Говори и о свом интимном животу, укључујући кратко хомосексуално искуство, о коме тешко проговара. Иако у почетку делује отворенији од Питера, постепено се показује да су обојица заробљена својим животима. Разговор из ситних тема постепено прелази у мрачнији и претећи тон. Питер је све несигурнији и узнемиренији, али остаје.
Прича о псу
Најдужи део Џеријевих излагања је прича о газдаричином злом псу и о његовим покушајима да са том животињом успостави однос. Питеру је све непријатније, а Џери постаје агресивнији: његово наметање прелази из разговора у изазивање.
Сукоб око клупе
Када Питер покуша да прекине разговор, Џери прелази на провокације: вређа га, подбада и захтева да се бори за клупу коју Питер сматра својом. Питеров мир се распада, а сукоб прераста у физички обрачун. Рецензент листа Вилиџ воис из 1960. радњу описује као наметање узнемиреног странца који изазива тучу око клупе на којој други мирно седи.
Расплет је Џеријева смрт, коју он сам изазива и која Питера невољно чини њеним учесником. Рецензенти завршницу описују као насилну, језиву и узнемиравајућу. Значење Џеријевих речи о зоолошком врту, као и његових побуда, критика тумачи на више начина.
Лица
Питер
имућан, миран човек средњих година, запослен у издаваштву; на клупи у парку чита, док га Џери не прекине
Џери
запуштен, усамљен странац који наметљиво започиње разговор; његови разлози остају нејасни, а он сам није поуздан приповедач
Газдарица
не појављује се на сцени; одбојна газдарица куће за издавање у којој Џери станује
Пас
не појављује се на сцени; газдаричин зли пас, јунак Џеријеве најдуже приче
Питерова породица
не појављује се на сцени; жена, две кћери и папагаји, о којима се сазнаје из Питерових одговора
Анализа
Кључне теме
Усамљеност и потреба за блискошћу
Најчешће читање комада тиче се изолације и очајничке потребе за људским контактом. Џери у Питеру види прилику да коначно разговара с неким. Рецензент листа Вилиџ воис из 1960. то је назвао суморним коментаром о неуспелом споразумевању, у ком насиље постаје једини облик додира. Џорџ Велворт комад чита као студију бола који изазива принудна усамљеност, а Керолин Џонсон, у раду из 1968, истиче комуникацију, отуђеност и осредњост.
Класне разлике
Двојица мушкараца долазе из различитих друштвених слојева: Питер је имућан, а Џери живи у јефтиној соби у кући за издавање. Хелен Епстин у приказу из 2017. класну супротност и тадашњи Вест Сајд сматра средишњим за комад. Једно тумачење истиче да обојица, испод друштвених разлика, деле исту потребу за љубављу и повезаношћу. Некролог из 2016. комад описује као драму о отуђености и класном сукобу.
Самозадовољство средње класе
Према некрологу из Њујорк тајмса, дело приказује егзистенцијални страх испод самозадовољства Ајзенхауерове ере: странац упада у мир човека који чита на клупи у парку. Питер је приказан као конвенционалан и миран, а Олби је касније сматрао да у оригиналу није довољно развијен и да је комад због тога непотпун. Један рецензент то објашњава младошћу писца, коме је био ближи бунтовник Џери него конвенционални Питер.
Насиље као додир
Расплет критика чита озбиљно и уздржано. Према рецензији из 1960, насиље у комаду постаје једини облик контакта, а комад је, према истом приказу, неугодан, али вешто начињен. Стивен Кој (1997) Џеријеву смрт тумачи као свесни последњи покушај да Питер буде суочен са патњом. Обе анализе расплет везују за питање комуникације, а не за сам чин.
Религијска читања
Део критике у Џеријевом лику види хришћанске алузије: Роуз Зимбардо и Џон Дитски читају га као лик налик Христу, а рецензент листа Тајм аут из 2018. помиње и читање комада као библијске параболе. Постоје и они који то читање одбацују. Исти приказ наводи и друга тумачења: слику њујоршког живота и причу о прикривеној чежњи.
Симболи и мотиви
Клупа
Клупа се тумачи као симбол територије, власништва и удобности коју Питер чува: на њој је сваке недеље, у свом мирном свету. Када Џери од њега затражи да се за њу бори, први пут му је угрожено оно што је сматрао сигурним. По том читању, спор се не води око клупе, већ око сигурности Питеровог живота.
Зоолошки врт
Зоолошки врт и животиње у кавезима тумаче се као слика људи одвојених невидљивим решеткама. Џери разговор започиње причом о зоолошком врту, а један рецензент у комаду види двојицу људи који се посматрају као животиња и посматрач, несигурни ко је у кавезу.
Прича о псу
Прича о газдаричином псу, најдужи Џеријев исказ, тумачи се као алегорија његовог неуспеха да допре до људи, а и као слика мешавине доброте и окрутности која је потребна да би се неко досегнуо. Џеријеви покушаји да успостави однос са животињом одражавају његове покушаје да успостави однос са људима.
Шетња Петом авенијом
Џери је до парка дошао пешице, шетајући Менхетном. Његово пешачење, које критика повезује са Петом авенијом, тумачи се као симболично путовање кроз друштвене слојеве ка богатом свету у ком живи Питер.
Између реализма и апсурда
Једночинка спаја реалистичан оквир, парк, недељу и двојицу странаца, са поступцима позоришта апсурда. Једно тумачење је описује као мешавину реализма и позоришта апсурда, са Бекетом као узором. Критика око тога није јединствена: Мартин Еслин сматра да дело као апсурдистичка драма на крају не успева, Лиса Сифкер Бејли се слаже да се не завршава апсурдистичким тоном, док Филип Колин и Брајан Веј комад читају као дело које користи апсурдистичке поступке. Рецензент из 2024. у њему види рани спој америчке породичне драме и позоришта апсурда.
Двојац и монолог
Форма је строга: два лика, једно место и радња без прекида. Хелен Епстин у приказу из 2017. описује комад као монолог који Џери упућује Питеру, док је Питер углавном заробљени слушалац, и повезује га са Олбијевим занимањем за комуникацију и понављање. Рецензент листа Вилиџ воис из 1960. супротставио је Бекетову једночинку, лирску и потврђујућу, Олбијевој, непријатељској и негативној. Џери је непоуздан приповедач, па се не може бити сигуран шта је од његових речи истина. Рецензент из 1960. је вече описао као узнемиравајуће, али вешто начињено, и написао да публику држи на ивици седишта.
Тумачења
Комад допушта више читања. Према једном прегледу критике, тумачи га сагледавају као друштвену критику самозадовољства средње класе, као психолошку студију Џерија или у кључу библијских алузија, а неки последње одбацују. Рецензент из 2018. наводи читања као слике њујоршког живота, библијске параболе и приче о прикривеној чежњи. Мери Андерсон примећује да драма подржава социополитичка, егзистенцијална, религијска и апсурдистичка читања, а да ниједно не исцрпљује њено значење. Већина њујоршких критичара је комад хвалила: Хенри Хјуз га је назвао изузетним првим комадом, Том Драјвер га је сматрао мелодраматичним, а Роберт Брустајн га је одбацио.
Питер и каснији додатак
Олби је касније сматрао да Питер у оригиналу није довољно развијен, а 2011. је комад описао као дело са једним и по ликом. Скоро педесет година после праизведбе написао је једночинку о Питеру и његовој жени Ен (Homelife) и спојио је са „Животињском причом“: спој је 2004. изведен у Хартфорд стејџу под насловом „Питер и Џери“, а касније је добио наслов „Код куће у зоолошком врту“. Рецензент из 2018. ту једночинку сматра слабијом од оригинала, док Хелен Епстин наводи да допуњава Питерову позадину.
Историјски и књижевни контекст
Олби је „Животињску причу“ написао 1958, као једну од првих драма које је довршио, а она је прва од три његова рана комада, заједно са „Смрћу Беси Смит“ и „Песком“ (оба 1959). Као извор идеје наводи се његов посао курира телеграма, у ком је доносио поруке у куће за издавање соба. Продуценти у Њујорку су га одбили, па је рукопис преко низа пријатеља и познаника стизао до Италије, Швајцарске и Франкфурта, а затим до Берлина, где га је на немачки превео швајцарски глумац Пинкас Браун.
Прво извођење било је на немачком језику у Берлину, 28. септембра 1959, у пару са Бекетовом „Последњом траком“. Њујоршка праизведба била је 14. јануара 1960. у Провинстаун плејхаусу, опет у пару са Бекетом, и, према једном некрологу, помогла је развоју оф бродвеј покрета. Према некрологу из Њујорк тајмса, у њој се под самозадовољством Ајзенхауерове ере назире егзистенцијални страх. Тумачи је везују за позориште апсурда и за Бекета, са чијом је једночинком више пута приказивана у пару. Била је то Олбијева прва изведена драма; у време када је написана имао је тридесет година.
На сцени
Светска праизведба одржана је на немачком језику 28. септембра 1959. у берлинском Шилер театру (Schiller Theater Werkstatt), у пару са „Последњом траком“; комад је добио награду Берлинског фестивала. У Њујорку је отворен 14. јануара 1960. у Провинстаун плејхаусу, на двојном програму са Бекетовом једночинком. Џерија је играо Џорџ Махарис, а Питера Вилијам Данијелс; Бекетову једночинку режирао је Алан Шнајдер, а Олбијеву, према приказу из Вилиџ воиса, Милтон Кацелас. Критика из 1960. комад је оценила као узнемиравајући, али вешто начињен. Играо се 582 пута, а добио је награду Оби и друга признања из 1960.
Извођење се углавном ослања на глумца који тумачи Џерија. Џорџ Махарис је, према једном приказу, изазвао снажан одзив публике, а рецензент поставке из 2018. запазио је да Пол Спаркс доминира сценом.
Наслеђе и рецепција
Једночинка је обележила почетак Олбијеве каријере и, према једном некрологу, помогла је развоју оф-бродвејског покрета. У оквиру америчке послератне драме према извештају из 2008. она се убраја међу најизвођеније америчке комаде. Олби је касније написао једночинку о Питеру и његовој жени, па су се две приказивале заједно као „Питер и Џери“, касније „Код куће у зоолошком врту“, чиме је Питер добио позадину коју оригинал нема.
Поставке и деценијама касније, међу њима она из 2018. у Сигнечер центру у Њујорку, показују да комад остаје на сцени. Рецензент те поставке написао је да комад при сваком гледању открива више.
Продукције и адаптације
Изабрана извођења и адаптације, свако са наведеним извором.
Позориште
Животињска прича
Шилер театар (Schiller Theater Werkstatt), Берлин · 1959.
Светска праизведба, одржана 28. септембра 1959, на немачком језику, у пару са Бекетовом „Последњом траком“.
Позориште
Животињска прича
реж. Милтон Кацелас; Џорџ Махарис (Џери), Вилијам Данијелс (Питер) · Провинстаун плејхаус, Њујорк · 1960.
Прва њујоршка поставка, на двојном програму са Бекетовом „Последњом траком“, отворена 14. јануара 1960.
Позориште
Питер и Џери
Хартфорд стејџ, Хартфорд (САД) · 2004.
Прво извођење спојене верзије: Олбијева једночинка о Питеру и његовој жени и „Животињска прича“ у једној вечери; касније је добила наслов „Код куће у зоолошком врту“.
Извор: The Boston Globe: Albee’s ‘At Home at the Zoo’ brings his story full circle (23. 7. 2017)
Позориште
Код куће у зоолошком врту
реж. Лила Нојгебауер; Роберт Шон Леонард, Пол Спаркс, Кејти Финеран · Сигнечер центар (Pershing Square Signature Center), Њујорк, оф бродвеј · 2018.
Дводелна вечер у којој једночинка о Питеру и његовој жени претходи „Животињској причи“; траје око два сата и десет минута, са једном паузом.
Извор: Time Out New York: At Home at the Zoo (Homelife & The Zoo Story), 21. 2. 2018
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
- Енциклопедија Британика: The Zoo Storyток радње у основним цртама, ликови, година 1959. · britannica.com
- Encyclopedia.com: The Zoo Story (Drama for Students)ток радње, ликови, симболи, тумачења критичара, настанак и праизведбе · encyclopedia.com
- Edward Albee Society: The Zoo Storyнастанак 1958, датуми и места праизведби, награде, спор око апсурдистичког читања · edwardalbeesociety.org
- The Village Voice: From the Archives… The Voice Reviews Edward Albee’s The Zoo Story and Samuel Beckett’s Krapp’s Last Tape, 1960њујоршка поставка 1960, режија и глумци, пренос радње, поређење са Бекетом · villagevoice.com
- H. Epstein, Theater Review: At Home at the Zoo (The Arts Fuse, 19. 8. 2017)радња, класна супротност, Џорџ Махарис у улози Џерија, одломак о каснијој једночинки · artsfuse.org
- NPR: прилог C. Shetterly (водитељ S. Simon) о Олбијевој The Zoo Story (2008)радња у основним цртама, Олбијеве речи о Питеровом лику, настанак додатне једночинке · npr.org
- Time Out New York: At Home at the Zoo (Homelife & The Zoo Story), 21. 2. 2018поставка 2018, читања комада, оцена каснијег додатка · timeout.com
- The Boston Globe: Albee’s ‘At Home at the Zoo’ brings his story full circle (23. 7. 2017)праизведба 1959/1960, Олбијева оцена Питеровог лика, спојена верзија из 2004. · bostonglobe.com
- S. J. Bottoms, Albee: Who’s Afraid of Virginia Woolf? (Cambridge University Press, 2000), уводно поглављесветска праизведба у немачком преводу 1959, пар са Бекетом, прва њујоршка реприза · assets.cambridge.org
- R. Fassler: Masterpiece: Edward Albee’s The Zoo Storyпут рукописа до Берлина, превод Пинкаса Брауна, прво извођење · ronfassler.org
- Енциклопедија Британика: Edward Albeeједночинка из 1959, каснија проширена верзија „Питер и Џери“ (2004), „Код куће у зоолошком врту“ (2009) · britannica.com
- Playbill: Edward Albee, Towering American Playwright, Dies at 88праизведба у Берлину и оф бродвејско извођење 1960, отуђеност и класни сукоб · playbill.com
- J. Mandell, Edward Albee 1928–2016: I Despise Restful Art (New York Theater, 16. 9. 2016)опис комада по некрологу из Њујорк тајмса, стварно време · newyorktheater.me
- Bowdoin College: Edward Albee H’09први Олбијев произведени комад, берлинска и провинстаунска поставка · obituaries.bowdoin.edu
- A. Paige, The Zoo Story (Stage Whispers)ток радње, Џеријева прича о шетњи, соби и псу · stagewhispers.com.au
- N. Workhorse (No More Workhorse): Zoo Story, Smock Alley review (4. 8. 2014)Џери као непоуздан лик, место комада у Олбијевом опусу · nomoreworkhorse.com
- Bay State Banner: Albee’s Zoo Story captures the human animal (7. 3. 2012)ток радње, теме, читање Џерија као фигуре самопожртвовања · baystatebanner.com
- K. Pandey, Plays & Players presents Edward Albee’s The Zoo Story (Broad Street Review, 2024)комад као спој породичне драме и позоришта апсурда, слика зоолошког врта · broadstreetreview.com
Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.