Fabula
Prostor i likovi
Jednočinka nema činove ni prizore. Radnja se odvija neprekidno, u stvarnom vremenu, na jednom mestu: u Central parku u Njujorku, jednog nedeljnog dana. Na sceni su samo dva lika. Piter je imućan, miran čovek srednjih godina koji na svojoj omiljenoj klupi čita; zaposlen je u izdavaštvu, a u razgovoru će se pokazati da ima ženu, dve kćeri i papagaje. Džeri je zapušten, usamljen stranac koji kaže da je upravo bio u zoološkom vrtu.
Veći deo komada čini Džerijev monolog, a Piter je u njemu uglavnom primoran slušalac. Džeri nije pouzdan pripovedač: ne može se biti siguran šta je od njegovih reči istina, a njegove pobude ostaju nejasne. Izvođenje traje oko sat vremena.
Džerijevo nametanje
Džeri prilazi Piteru i započinje razgovor rečima o zoološkom vrtu. Govori gotovo neprekidno: o odlasku u zoološki vrt, o šetnji do parka, o svojoj sobi i o psu koji mu je odbojan. Piter bi radije čitao, a Džeri mu upornim pitanjima zadire u privatni život: u porodicu, posao i stanovanje. Piter u početku strpljivo sluša i odgovara uljudno. Otkriva da živi u bogatom delu grada i da radi kod izdavača udžbenika.
Zatim Džeri priča o sebi: o jeftinoj sobi u kući za izdavanje na zapadnoj strani grada i o neobičnoj, odbojnoj gazdarici. Govori i o svom intimnom životu, uključujući kratko homoseksualno iskustvo, o kome teško progovara. Iako u početku deluje otvoreniji od Pitera, postepeno se pokazuje da su obojica zarobljena svojim životima. Razgovor iz sitnih tema postepeno prelazi u mračniji i preteći ton. Piter je sve nesigurniji i uznemireniji, ali ostaje.
Priča o psu
Najduži deo Džerijevih izlaganja je priča o gazdaričinom zlom psu i o njegovim pokušajima da sa tom životinjom uspostavi odnos. Piteru je sve neprijatnije, a Džeri postaje agresivniji: njegovo nametanje prelazi iz razgovora u izazivanje.
Sukob oko klupe
Kada Piter pokuša da prekine razgovor, Džeri prelazi na provokacije: vređa ga, podbada i zahteva da se bori za klupu koju Piter smatra svojom. Piterov mir se raspada, a sukob prerasta u fizički obračun. Recenzent lista Vilidž vois iz 1960. radnju opisuje kao nametanje uznemirenog stranca koji izaziva tuču oko klupe na kojoj drugi mirno sedi.
Rasplet je Džerijeva smrt, koju on sam izaziva i koja Pitera nevoljno čini njenim učesnikom. Recenzenti završnicu opisuju kao nasilnu, jezivu i uznemiravajuću. Značenje Džerijevih reči o zoološkom vrtu, kao i njegovih pobuda, kritika tumači na više načina.
Lica
Piter
imućan, miran čovek srednjih godina, zaposlen u izdavaštvu; na klupi u parku čita, dok ga Džeri ne prekine
Džeri
zapušten, usamljen stranac koji nametljivo započinje razgovor; njegovi razlozi ostaju nejasni, a on sam nije pouzdan pripovedač
Gazdarica
ne pojavljuje se na sceni; odbojna gazdarica kuće za izdavanje u kojoj Džeri stanuje
Pas
ne pojavljuje se na sceni; gazdaričin zli pas, junak Džerijeve najduže priče
Piterova porodica
ne pojavljuje se na sceni; žena, dve kćeri i papagaji, o kojima se saznaje iz Piterovih odgovora
Analiza
Ključne teme
Usamljenost i potreba za bliskošću
Najčešće čitanje komada tiče se izolacije i očajničke potrebe za ljudskim kontaktom. Džeri u Piteru vidi priliku da konačno razgovara s nekim. Recenzent lista Vilidž vois iz 1960. to je nazvao sumornim komentarom o neuspelom sporazumevanju, u kom nasilje postaje jedini oblik dodira. Džordž Velvort komad čita kao studiju bola koji izaziva prinudna usamljenost, a Kerolin Džonson, u radu iz 1968, ističe komunikaciju, otuđenost i osrednjost.
Klasne razlike
Dvojica muškaraca dolaze iz različitih društvenih slojeva: Piter je imućan, a Džeri živi u jeftinoj sobi u kući za izdavanje. Helen Epstin u prikazu iz 2017. klasnu suprotnost i tadašnji Vest Sajd smatra središnjim za komad. Jedno tumačenje ističe da obojica, ispod društvenih razlika, dele istu potrebu za ljubavlju i povezanošću. Nekrolog iz 2016. komad opisuje kao dramu o otuđenosti i klasnom sukobu.
Samozadovoljstvo srednje klase
Prema nekrologu iz Njujork tajmsa, delo prikazuje egzistencijalni strah ispod samozadovoljstva Ajzenhauerove ere: stranac upada u mir čoveka koji čita na klupi u parku. Piter je prikazan kao konvencionalan i miran, a Olbi je kasnije smatrao da u originalu nije dovoljno razvijen i da je komad zbog toga nepotpun. Jedan recenzent to objašnjava mladošću pisca, kome je bio bliži buntovnik Džeri nego konvencionalni Piter.
Nasilje kao dodir
Rasplet kritika čita ozbiljno i uzdržano. Prema recenziji iz 1960, nasilje u komadu postaje jedini oblik kontakta, a komad je, prema istom prikazu, neugodan, ali vešto načinjen. Stiven Koj (1997) Džerijevu smrt tumači kao svesni poslednji pokušaj da Piter bude suočen sa patnjom. Obe analize rasplet vezuju za pitanje komunikacije, a ne za sam čin.
Religijska čitanja
Deo kritike u Džerijevom liku vidi hrišćanske aluzije: Rouz Zimbardo i Džon Ditski čitaju ga kao lik nalik Hristu, a recenzent lista Tajm aut iz 2018. pominje i čitanje komada kao biblijske parabole. Postoje i oni koji to čitanje odbacuju. Isti prikaz navodi i druga tumačenja: sliku njujorškog života i priču o prikrivenoj čežnji.
Simboli i motivi
Klupa
Klupa se tumači kao simbol teritorije, vlasništva i udobnosti koju Piter čuva: na njoj je svake nedelje, u svom mirnom svetu. Kada Džeri od njega zatraži da se za nju bori, prvi put mu je ugroženo ono što je smatrao sigurnim. Po tom čitanju, spor se ne vodi oko klupe, već oko sigurnosti Piterovog života.
Zoološki vrt
Zoološki vrt i životinje u kavezima tumače se kao slika ljudi odvojenih nevidljivim rešetkama. Džeri razgovor započinje pričom o zoološkom vrtu, a jedan recenzent u komadu vidi dvojicu ljudi koji se posmatraju kao životinja i posmatrač, nesigurni ko je u kavezu.
Priča o psu
Priča o gazdaričinom psu, najduži Džerijev iskaz, tumači se kao alegorija njegovog neuspeha da dopre do ljudi, a i kao slika mešavine dobrote i okrutnosti koja je potrebna da bi se neko dosegnuo. Džerijevi pokušaji da uspostavi odnos sa životinjom odražavaju njegove pokušaje da uspostavi odnos sa ljudima.
Šetnja Petom avenijom
Džeri je do parka došao pešice, šetajući Menhetnom. Njegovo pešačenje, koje kritika povezuje sa Petom avenijom, tumači se kao simbolično putovanje kroz društvene slojeve ka bogatom svetu u kom živi Piter.
Između realizma i apsurda
Jednočinka spaja realističan okvir, park, nedelju i dvojicu stranaca, sa postupcima pozorišta apsurda. Jedno tumačenje je opisuje kao mešavinu realizma i pozorišta apsurda, sa Beketom kao uzorom. Kritika oko toga nije jedinstvena: Martin Eslin smatra da delo kao apsurdistička drama na kraju ne uspeva, Lisa Sifker Bejli se slaže da se ne završava apsurdističkim tonom, dok Filip Kolin i Brajan Vej komad čitaju kao delo koje koristi apsurdističke postupke. Recenzent iz 2024. u njemu vidi rani spoj američke porodične drame i pozorišta apsurda.
Dvojac i monolog
Forma je stroga: dva lika, jedno mesto i radnja bez prekida. Helen Epstin u prikazu iz 2017. opisuje komad kao monolog koji Džeri upućuje Piteru, dok je Piter uglavnom zarobljeni slušalac, i povezuje ga sa Olbijevim zanimanjem za komunikaciju i ponavljanje. Recenzent lista Vilidž vois iz 1960. suprotstavio je Beketovu jednočinku, lirsku i potvrđujuću, Olbijevoj, neprijateljskoj i negativnoj. Džeri je nepouzdan pripovedač, pa se ne može biti siguran šta je od njegovih reči istina. Recenzent iz 1960. je veče opisao kao uznemiravajuće, ali vešto načinjeno, i napisao da publiku drži na ivici sedišta.
Tumačenja
Komad dopušta više čitanja. Prema jednom pregledu kritike, tumači ga sagledavaju kao društvenu kritiku samozadovoljstva srednje klase, kao psihološku studiju Džerija ili u ključu biblijskih aluzija, a neki poslednje odbacuju. Recenzent iz 2018. navodi čitanja kao slike njujorškog života, biblijske parabole i priče o prikrivenoj čežnji. Meri Anderson primećuje da drama podržava sociopolitička, egzistencijalna, religijska i apsurdistička čitanja, a da nijedno ne iscrpljuje njeno značenje. Većina njujorških kritičara je komad hvalila: Henri Hjuz ga je nazvao izuzetnim prvim komadom, Tom Drajver ga je smatrao melodramatičnim, a Robert Brustajn ga je odbacio.
Piter i kasniji dodatak
Olbi je kasnije smatrao da Piter u originalu nije dovoljno razvijen, a 2011. je komad opisao kao delo sa jednim i po likom. Skoro pedeset godina posle praizvedbe napisao je jednočinku o Piteru i njegovoj ženi En (Homelife) i spojio je sa „Životinjskom pričom“: spoj je 2004. izveden u Hartford stejdžu pod naslovom „Piter i Džeri“, a kasnije je dobio naslov „Kod kuće u zoološkom vrtu“. Recenzent iz 2018. tu jednočinku smatra slabijom od originala, dok Helen Epstin navodi da dopunjava Piterovu pozadinu.
Istorijski i književni kontekst
Olbi je „Životinjsku priču“ napisao 1958, kao jednu od prvih drama koje je dovršio, a ona je prva od tri njegova rana komada, zajedno sa „Smrću Besi Smit“ i „Peskom“ (oba 1959). Kao izvor ideje navodi se njegov posao kurira telegrama, u kom je donosio poruke u kuće za izdavanje soba. Producenti u Njujorku su ga odbili, pa je rukopis preko niza prijatelja i poznanika stizao do Italije, Švajcarske i Frankfurta, a zatim do Berlina, gde ga je na nemački preveo švajcarski glumac Pinkas Braun.
Prvo izvođenje bilo je na nemačkom jeziku u Berlinu, 28. septembra 1959, u paru sa Beketovom „Poslednjom trakom“. Njujorška praizvedba bila je 14. januara 1960. u Provinstaun plejhausu, opet u paru sa Beketom, i, prema jednom nekrologu, pomogla je razvoju of brodvej pokreta. Prema nekrologu iz Njujork tajmsa, u njoj se pod samozadovoljstvom Ajzenhauerove ere nazire egzistencijalni strah. Tumači je vezuju za pozorište apsurda i za Beketa, sa čijom je jednočinkom više puta prikazivana u paru. Bila je to Olbijeva prva izvedena drama; u vreme kada je napisana imao je trideset godina.
Na sceni
Svetska praizvedba održana je na nemačkom jeziku 28. septembra 1959. u berlinskom Šiler teatru (Schiller Theater Werkstatt), u paru sa „Poslednjom trakom“; komad je dobio nagradu Berlinskog festivala. U Njujorku je otvoren 14. januara 1960. u Provinstaun plejhausu, na dvojnom programu sa Beketovom jednočinkom. Džerija je igrao Džordž Maharis, a Pitera Vilijam Danijels; Beketovu jednočinku režirao je Alan Šnajder, a Olbijevu, prema prikazu iz Vilidž voisa, Milton Kacelas. Kritika iz 1960. komad je ocenila kao uznemiravajući, ali vešto načinjen. Igrao se 582 puta, a dobio je nagradu Obi i druga priznanja iz 1960.
Izvođenje se uglavnom oslanja na glumca koji tumači Džerija. Džordž Maharis je, prema jednom prikazu, izazvao snažan odziv publike, a recenzent postavke iz 2018. zapazio je da Pol Sparks dominira scenom.
Nasleđe i recepcija
Jednočinka je obeležila početak Olbijeve karijere i, prema jednom nekrologu, pomogla je razvoju of-brodvejskog pokreta. U okviru američke posleratne drame prema izveštaju iz 2008. ona se ubraja među najizvođenije američke komade. Olbi je kasnije napisao jednočinku o Piteru i njegovoj ženi, pa su se dve prikazivale zajedno kao „Piter i Džeri“, kasnije „Kod kuće u zoološkom vrtu“, čime je Piter dobio pozadinu koju original nema.
Postavke i decenijama kasnije, među njima ona iz 2018. u Signečer centru u Njujorku, pokazuju da komad ostaje na sceni. Recenzent te postavke napisao je da komad pri svakom gledanju otkriva više.
Produkcije i adaptacije
Izabrana izvođenja i adaptacije, svako sa navedenim izvorom.
Pozorište
Životinjska priča
Šiler teatar (Schiller Theater Werkstatt), Berlin · 1959.
Svetska praizvedba, održana 28. septembra 1959, na nemačkom jeziku, u paru sa Beketovom „Poslednjom trakom“.
Pozorište
Životinjska priča
rež. Milton Kacelas; Džordž Maharis (Džeri), Vilijam Danijels (Piter) · Provinstaun plejhaus, Njujork · 1960.
Prva njujorška postavka, na dvojnom programu sa Beketovom „Poslednjom trakom“, otvorena 14. januara 1960.
Pozorište
Piter i Džeri
Hartford stejdž, Hartford (SAD) · 2004.
Prvo izvođenje spojene verzije: Olbijeva jednočinka o Piteru i njegovoj ženi i „Životinjska priča“ u jednoj večeri; kasnije je dobila naslov „Kod kuće u zoološkom vrtu“.
Izvor: The Boston Globe: Albee’s ‘At Home at the Zoo’ brings his story full circle (23. 7. 2017)
Pozorište
Kod kuće u zoološkom vrtu
rež. Lila Nojgebauer; Robert Šon Leonard, Pol Sparks, Kejti Fineran · Signečer centar (Pershing Square Signature Center), Njujork, of brodvej · 2018.
Dvodelna večer u kojoj jednočinka o Piteru i njegovoj ženi prethodi „Životinjskoj priči“; traje oko dva sata i deset minuta, sa jednom pauzom.
Izvor: Time Out New York: At Home at the Zoo (Homelife & The Zoo Story), 21. 2. 2018
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- Enciklopedija Britanika: The Zoo Storytok radnje u osnovnim crtama, likovi, godina 1959. · britannica.com
- Encyclopedia.com: The Zoo Story (Drama for Students)tok radnje, likovi, simboli, tumačenja kritičara, nastanak i praizvedbe · encyclopedia.com
- Edward Albee Society: The Zoo Storynastanak 1958, datumi i mesta praizvedbi, nagrade, spor oko apsurdističkog čitanja · edwardalbeesociety.org
- The Village Voice: From the Archives… The Voice Reviews Edward Albee’s The Zoo Story and Samuel Beckett’s Krapp’s Last Tape, 1960njujorška postavka 1960, režija i glumci, prenos radnje, poređenje sa Beketom · villagevoice.com
- H. Epstein, Theater Review: At Home at the Zoo (The Arts Fuse, 19. 8. 2017)radnja, klasna suprotnost, Džordž Maharis u ulozi Džerija, odlomak o kasnijoj jednočinki · artsfuse.org
- NPR: prilog C. Shetterly (voditelj S. Simon) o Olbijevoj The Zoo Story (2008)radnja u osnovnim crtama, Olbijeve reči o Piterovom liku, nastanak dodatne jednočinke · npr.org
- Time Out New York: At Home at the Zoo (Homelife & The Zoo Story), 21. 2. 2018postavka 2018, čitanja komada, ocena kasnijeg dodatka · timeout.com
- The Boston Globe: Albee’s ‘At Home at the Zoo’ brings his story full circle (23. 7. 2017)praizvedba 1959/1960, Olbijeva ocena Piterovog lika, spojena verzija iz 2004. · bostonglobe.com
- S. J. Bottoms, Albee: Who’s Afraid of Virginia Woolf? (Cambridge University Press, 2000), uvodno poglavljesvetska praizvedba u nemačkom prevodu 1959, par sa Beketom, prva njujorška repriza · assets.cambridge.org
- R. Fassler: Masterpiece: Edward Albee’s The Zoo Storyput rukopisa do Berlina, prevod Pinkasa Brauna, prvo izvođenje · ronfassler.org
- Enciklopedija Britanika: Edward Albeejednočinka iz 1959, kasnija proširena verzija „Piter i Džeri“ (2004), „Kod kuće u zoološkom vrtu“ (2009) · britannica.com
- Playbill: Edward Albee, Towering American Playwright, Dies at 88praizvedba u Berlinu i of brodvejsko izvođenje 1960, otuđenost i klasni sukob · playbill.com
- J. Mandell, Edward Albee 1928–2016: I Despise Restful Art (New York Theater, 16. 9. 2016)opis komada po nekrologu iz Njujork tajmsa, stvarno vreme · newyorktheater.me
- Bowdoin College: Edward Albee H’09prvi Olbijev proizvedeni komad, berlinska i provinstaunska postavka · obituaries.bowdoin.edu
- A. Paige, The Zoo Story (Stage Whispers)tok radnje, Džerijeva priča o šetnji, sobi i psu · stagewhispers.com.au
- N. Workhorse (No More Workhorse): Zoo Story, Smock Alley review (4. 8. 2014)Džeri kao nepouzdan lik, mesto komada u Olbijevom opusu · nomoreworkhorse.com
- Bay State Banner: Albee’s Zoo Story captures the human animal (7. 3. 2012)tok radnje, teme, čitanje Džerija kao figure samopožrtvovanja · baystatebanner.com
- K. Pandey, Plays & Players presents Edward Albee’s The Zoo Story (Broad Street Review, 2024)komad kao spoj porodične drame i pozorišta apsurda, slika zoološkog vrta · broadstreetreview.com
Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam. Kako proveravamo podatke.