Фабула
Кућа крај мора
Радња прати двоје људи без имена, Њега и Њу. Они напуштају ранији живот и настањују се у старој, трошној кући на осами, крај мора. Желе да буду сами, далеко од других, а разлози њиховог одласка остају нејасни. Кућа није празна у правом смислу: у њој су пре њих живели други, а простор још носи њихове трагове.
Њихова жеља за самоћом од почетка делује крхко. Они понављају да су сами и да никог нема, али понављање не умирује, него појачава утисак да нешто недостаје. Разговор се своди на кратке реченице и паузе, а оно најважније остаје неизречено.
Како радња одмиче, кућа све јасније открива узнемирујуће трагове ранијих станара, па пар све мање има осећај да је дом само њихов.
Слутња
Она прва осети немир. Слути да ће неко доћи и то саопштава Њему. Он покушава да је умири и тврди да нико неће доћи. Питања и одговори враћају се изнова, у промењеном тону, па исте речи сваки пут значе нешто друго. Разговори се крећу у круг: Она износи слутњу, Он је одбацује, а исте речи се враћају. Претња расте иако се ништа не догађа.
Мушкарац
Слутња се обистињује: појављује се трећи лик, млађи мушкарац, повезан с кућом и њеним ранијим власништвом. Његов долазак нарушава затворени свет пара. Он се Њој обраћа пријатељски, али уз наговештај претње, а између њих настаје напета, еротски обојена блискост. Његово присуство делује као упад у простор који је пар замислио као заклон. Радња се од тада смењује између сцена у којима су Он и Она сами и оних у којима се Она сусреће с Мушкарцем.
Љубомора и отворен крај
Мушкарчева посета у Њему буди љубомору. Он сумња да је Она пожелела госта, оптужује је и постаје све недоверљивији и контролишући. Њихов однос, који је почео као заједничко повлачење из света, претвара се у међусобну сумњу.
Идила је разбијена, а драма не нуди разрешење. Завршетак остаје отворен и препушта гледаоцу да закључи шта ће бити са паром и са мушкарцем који је дошао.
Лица
Он
старији од двоје станара, настањен с Њом у кући крај мора; уверава је да нико неће доћи, а касније га разједа љубомора
Она
млађа од двоје станара; прва осећа немир и слути да ће неко доћи, а око ње се води љубомора
Мушкарац
млађи гост, повезан с кућом и њеним ранијим власништвом; његов долазак руши затворени свет пара
Анализа
Кључне теме
Самоћа и њена цена
Пар долази у кућу на осами да би био сам, али његова самоћа никад није потпуна: страх од уљеза прати га од првог тренутка. Драма поставља питање да ли је потпуно повлачење из света могуће и шта чека оне који га траже. Авра Сидиропулу у драми види напетост између жеље за самоћом и потребе за другима, као и губитак идиле.
Љубомора
Кад се појави трећи лик, неповерење међу двоје станара постаје средишња тема. Критичар листа „Глоуб енд мејл“ комад чита као параболу о љубомори, са архетипским ликовима који говоре једноставним, неодређеним језиком. У торонтској поставци оптужбе на Њен рачун почињу одмах пошто гост оде: Он тврди да је Она од почетка желела његов долазак.
Ишчекивање и претња
Наслов најављује долазак, а драма готово све гради на очекивању. Претња је нејасна и непрестано присутна: ништа се не догађа, а ипак све делује угрожено. Према једном стручном раду, неодређеност простора и времена појачава егзистенцијалну тескобу и ишчекивање, а испрекидан дијалог усмерава пажњу на унутрашњи свет ликова. Слутња претходи доласку, а њена тескоба не нестаје ни кад се гост појави.
Кућа као заклон и као изгнанство
Кућа је замишљена као склониште, али се показује као место с туђом прошлошћу. Према Сидиропулу, пар у њој доживљава нешто налик изгнанству у сопственом дому, јер ранији власник као да још заузима део простора. Трагови ранијих станара постепено излазе на видело. Дом тако престаје да буде безбедан и постаје поље неповерења, а повлачење из света не значи нови почетак, већ улазак у туђу причу.
Неизречено
У Фосеовом тексту речи су сведене на најмању меру, а оно што се не каже важи колико и оно што је изговорено. Понављање, прекиди и паузе замењују објашњења: ликови не казују зашто су напустили ранији живот. Празнине позивају публику да сама допуни оно што остаје неизговорено, а исте реченице у новом тону добијају ново значење.
Симболи и мотиви
Море
Море је стална позадина драме, али се у тексту ретко приказује непосредно. Призива се у говору о таласима, олујама, тами и изолацији, а дидаскалије га једва помињу. Сидиропулу у ритму Фосеовог дијалога чује одјек таласа. Тако оно делује као нешто што окружује пар и из чега расте осећај одвојености од света.
Кућа
Стара, трошна кућа носи трагове ранијих становника и тако повезује садашњост пара с туђом прошлошћу. Сидиропулу је описује као „не-место“, појам који преузима од самог писца: простор који истовремено постоји и бледи. Према истом аутору, ранији власник као да још заузима део куће, па станари нису потпуни господари простора.
Неко ко долази
Наслов је уједно и најава и претња. Он не именује онога ко долази, па слутња остаје важнија од лика који се најзад појављује. Сидиропулу истиче да претња у овој драми долази из будућности, а не из прошлости, по чему је чита као обрнуту слику Ибзенове драме „Жена с мора“.
Језик, понављање и тишина
Фосеов дијалог је елиптичан и понављан, испрекидан тишином. Реплике су кратке и ломљене, а исте се реченице враћају у промењеном тону и тако мењају значење, што се у приказима различитих поставки редовно истиче као извор напетости. Понављање да су сами временом делује готово апсурдно и подрива само себе: што су ликови упорнији, то више наговештавају супротно. Према Сидиропулу, необичан распоред стихова и редова утиче на начин изговора и ствара музички ритам налик таласима. Оно што се не изговори важи колико и изговорено, па подтекст и ћутање носе радњу, а празнине препуштају гледаоцу. Према опису праизведбе, драматичност се рађа из малих помака у шутљивом језику.
Архетипски ликови
Ликови немају имена и означени су заменицама и улогом: Он, Она, Мушкарац. Сидиропулу наводи да је Фосе себе називао „митским“, а не реалистичним писцем, и троугао у драми чита као модерну причу о Адаму и Еви, у којој је гост искушење и уљез који руши замишљени рај. Тако се прича о једном пару и једној кући шири на опште питање о самоћи, жељи и неповерењу и приближава миту.
Простор: кућа и море
Кућа је стара и трошна, а море, иако стално присутно, ретко се именује у дидаскалијама. Почетне напомене у тексту су натуралистичке, али многе поставке бирају апстрактну сценографију, пројекције и минималистичке просторе. Сидиропулу простор назива „не-местом“ и упоређује драму с Ибзеновом драмом „Жена с мора“, с том разликом што овде претња стиже из будућности. У својој кипарској поставци из 2013. она је кућу осветлила прљаво жутозеленом светлошћу, а кретање Мушкарца по ивици имања убрзала од шетње до готово војничког корака.
Жанр и тон
Под оскудним дијалогом критичари препознају напет психолошки трилер. Атинска поставка из 2021. описује комад као мешавину еротског, психолошког и егзистенцијалног трилера с поезијом, комедијом и гротеском, а у приказима се помињу поређења с Пинтером и Бекетом, као и повремени мрачни хумор. Критика није једнодушна: приказ из Отаве 2002. тексту замера статичност и тесан оквир, а торонтски приказ из 2009. сцене између Њега и Ње понекад налази једноличним. Стручни радови комад смештају у постдрамско позориште, у коме је текст пре свега повод за извођачко искуство.
Историјски и књижевни контекст
Јон Фосе (рођен 1959. у Хаугесунду) пише на нинорску. Његова прва драма изведена на сцени, „И никада нећемо бити растављени“, приказана је 24. фебруара 1994. у Бергену. „Неко ће доћи“ написана је 1992, али је на сцену стигла тек 1996, као његова трећа изведена драма, а исте године ју је објавила кућа „Самлагет“ (Samlaget).
Деведесете су за њега време продора на сцену. Један приказ управо 1996. и ову драму назива његовим пробојем, а агенција која заступа његова права истиче да је комад убрзо постао знак нове епохе у савременој драми. Према подацима организације НОРЛА (NORLA, Norwegian Literature Abroad), његове драме су у три деценије од прве поставе изведене више од 900 пута у свету.
Критичари Фосеа пореде с Бекетом и Пинтером. Сидиропулу његов лирски, постмодерни стил супротставља Ибзеновом прелазу на прозу. Када је 2010. примао Ибзенову награду, Фосе је одбацио назив „новог Ибзена“, али, како она примећује, публика ипак доноси Ибзена у његове драме.
На сцени
Праизведба је одржана 26. априла 1996. у Норвешком позоришту (Det Norske Teatret) у Ослу, на Сцени 2, у режији Ота Хомлунга. Сценографију и костиме радила је Кари Гравклев, а улоге су тумачили Јан Гренли (Он), Ун Вибеке Хол (Она) и Ласе Колсруд (Мушкарац). Представа је играна на нинорску, трајала је око сат и четврт и одиграна је 18 пута пред 1.228 гледалаца.
Поставке се знатно разликују по томе колико прате назначени простор. У Отави је 2002. Дени Марло поставио оквир куће без зидова, с минималним белим намештајем, на стрмој платформи; критичар листа „Глоуб енд мејл“ похвалио је стилизовану, спору режију, али је тексту замерио статичност. У Торонту 2009. режија је појачала претњу, а у вашингтонској поставци из 2017. гледаоци седе близу глумаца, док куцање на вратима, појачано звуком великог бубња, изненађује ликове.
Наслеђе и рецепција
Од праизведбе до 2024. евидентирано је 98 постава драме, у Норвешкој и у земљама као што су Немачка, Француска, Шпанија, Грчка и Кина. Међу њима је и поставка Националног саамског позоришта из 2005. Међу земљама чији су издавачи стекли права на драму наводи се и Србија. Сидиропулу драму описује као Фосеово најраније и најчешће изводено дело.
Драма је подстакла и музичко-сценске обраде: Кнут Воге је 2000. према њој написао једночинску камерну оперу, с либретом које је писао заједно с Фосеом. Читаоци је често доводе у везу с Ибзеном и Бекетом, а Сидиропулу је чита као обрнуту слику Ибзенове драме „Жена с мора“.
Продукције и адаптације
Изабрана извођења и адаптације, свако са наведеним извором.
Позориште
Неко ће доћи (Nokon kjem til å komme)
реж. Ото Хомлунг · Норвешко позориште (Det Norske Teatret), Сцена 2, Осло · 1996.
Праизведба драме, 26. априла 1996, са Јаном Гренлијем, Ун Вибеке Хол и Ласеом Колсрудом у улогама.
Извор: Sceneweb: Nokon kjem til å komme (Det Norske Teatret, 1996)
Позориште
Неко ће доћи (Quelqu’un va venir)
реж. и сценографија Дени Марло · Француско позориште Националног центра за уметност, Отава · 2002.
Француска верзија у преводу Терјеа Синдинга, премијера 14. новембра 2002; играли су Пјер Лебо, Паскал Монпти и Алексис Мартен.
Извор: Sceneweb: Quelqu’un va venir (Théâtre français du CNA, 2002)
Позориште
Неко ће доћи (Someone Is Going to Come)
реж. Адам Силиг · Позоришна дружина „Уан Литл Гоут“ (One Little Goat Theatre Company), Торонто · 2009.
Премијера на енглеском језику у Канади, од 13. до 29. марта 2009, у преводу Харија Лејна и Адама Силига; играли су Мајкл Блејк, Двајт Мекфи и Стејси Стедман.
Позориште
Неко ће доћи (Someone Is Going to Come)
реж. Роберт Макнамара · Сцена театар (Scena Theatre), Атлас центар за извођачке уметности, Вашингтон · 2017.
Поставка у малој сали Лаб театра (Lab Theatre), са Дејвидом Брајаном Џексоном (Он), Наном Ингварсон (Она) и Џозефом Карлсоном (Мушкарац).
Извор: DC Theater Arts: Review: Someone Is Going to Come at Scena Theatre (2017)
Позориште
Неко ће доћи (Kapoios tha erthei)
реж. Јанис Хувардас · Културни центар Фондације Ставрос Ниархос (SNFCC), Атина · 2021.
Поставка са четрнаест извођења од 24. септембра до 12. октобра 2021, са Алкистис Пулопулу, Антонисом Миријагосом и Харисом Фрагулисом.
Опера
Неко ће доћи (камерна опера)
муз. Кнут Воге, либрето Воге и Јон Фосе · 2000.
Једночинска камерна опера према Фосеовој драми, праизведена 2000. године.
Извор: MusicWeb International: Knut Vaage, Someone is going to come (ACD 5043)
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
- Sceneweb: Nokon kjem til å komme (Det Norske Teatret, 1996)праизведба 26. априла 1996, режија, сценографија, подела улога, трајање, број извођења и гледалаца, кратак опис радње · sceneweb.no
- Sceneweb: Someone is Going to Come (преглед дела)година настанка 1992, место у Фосеовом опусу, број постава (98) и њихов распон, поставке у Норвешкој и свету · sceneweb.no
- A. Sidiropoulou, Staging Henrik Ibsen’s and Jon Fosse’s Mental Landscapes, Nordic Theatre Studies 30/1 (2018)ток радње, простор, дидаскалије, језик и ритам, тумачења (Адам и Ева, обрнута „Жена с мора“), однос према Ибзену · tidsskrift.dk
- The Globe and Mail: She, He and the Man make for a Seussian tale (2009)радња у торонтској поставци, тумачење као параболе о љубомори, критичке напомене · theglobeandmail.com
- The Globe and Mail: The bounds of silence (Denis Marleau, Отава, 2002)радња, сценографија и режија Марлоове поставке, критичке напомене · theglobeandmail.com
- Sceneweb: Quelqu’un va venir (Théâtre français du CNA, 2002)датум премијере, режија и подела улога у Отави · sceneweb.no
- One Little Goat Theatre Company: Someone is Going to Come (2009)радња, превод, режија и подела улога у Торонту · onelittlegoat.org
- DC Theater Arts: Review: Someone Is Going to Come at Scena Theatre (2017)радња, Он као љубоморан и контролишући, отворен крај, режија и подела улога у Вашингтону · archive.dctheaterarts.org
- SNFCC: Yannis Houvardas, Someone is going to come (Atina, 2021)радња, жанровски опис, режија, термини и подела улога у Атини · ticketservices.gr
- MusicWeb International: Knut Vaage, Someone is going to come (ACD 5043)камерна опера према драми (2000), опис радње · musicweb-international.com
- Winje Agency: Jon Fosse, Someone Is Going to Comeосновни опис радње, праизведба у Норвешком позоришту 1996, процена значаја комада, број Фосеових постава · winjeagency.com
- Theatre International (Amrita Vishwa Vidyapeetham): Staging absence as an alternate theatre narrative, vol. XXI (2024)неодређеност простора и времена, фрагментиран дијалог и паузе, постдрамски оквир · amrita.edu
- Scandinavia House: Dream of Autumn (најава, Фосеови биографски подаци)Фосеово рођење 1959. у Хаугесунду, продор 1996. драмом „Неко ће доћи“ · scandinaviahouse.org
- NORLA: Jon Fosse, Playsпрва Фосеова драма изведена 24. фебруара 1994. у Бергену · norla.no
Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.