Фабула
Полазни положај
Радња се одвија током једне ноћи касног лета 1913, годину дана пре Првог светског рата, у кући богате банкарске породице Глембај у Загребу. Повод је јубилеј породичне банке. Леоне, сликар, враћа се кући после једанаест година лутања по свету. Он је Игњатов син, а породица га никада није потпуно прихватила. Прошлост га везује и за баруницу Кастели, Игњатову другу жену, са којом га је раније повезивала љубавна веза.
У кући су још Анђелика, удовица Леонеовог брата, која је постала доминиканска монахиња, свештеник Силбербрант, баруничин исповедник, лекар др Алтман и адвокат Пуба Фабрици. Драма има три чина и сва се одвија на једном месту, у једној ноћи.
Први чин: легенда и случај Цањег
Чин почиње разговором Леонеа и Анђелике. Они говоре о разуму и чулности, а Леоне истовремено напада породичну легенду. Он тврди да богатство Глембајевих почива на злочину, превари и самоубиствима. Тако се чин отвара оптужбом против сопствене породице.
Помиње се и случај Рупертове и Цањег. Кола барунице Кастели усмртила су једну старицу, а Фаника Цањег је касније извршила самоубиство. Леоне јој је потајно помагао, док се породица суочава са претњом скандала.
На крају чина Леоне упозорава Силбербранта да буде опрезнији са посетама баруници, јер се у кући сумња у њихову везу. Игњат то чује.
Други чин: отац и син
Леоне се спрема да напусти кућу. Силбербрант и Игњат га одвојено суочавају због изречених сумњи, а потом долази до оштрог обрачуна оца и сина. Међу узроцима сукоба је и судбина Леонеове мајке. Игњат тражи доказ о баруничином неверству, а Леоне му износи писма која, према његовим речима, потврђују да је неверна.
Игњат удара Леонеа, а затим се руши од срчаног удара. Његова смрт одређује тон последњег чина.
Трећи чин: рачуни и обрачун
Трећи чин почиње уз Игњатову смрт. На видело излазе пословни губици: испоставља се да се благостање куће ослања на дугове и да је предузеће пред стечајем. Леоне Анђелици признаје да је и сам прави Глембај и да је његова мржња према породици заправо мржња према себи.
Баруница Кастели у разговору с Леонеом исприча тужну животну причу, због које он за тренутак попушта. Када сазна за слом предузећа и губитак своје имовине, она показује отворено непријатељство и вређа Анђелику. Леонеов гнев претвара речни сукоб у физички, и он убија баруницу.
Драма се завршава слугином вешћу о баруничиној смрти.
Лица
Леоне Глембај
сликар и Игњатов син; враћа се у кућу после једанаест година, разобличава породичну легенду и признаје да је и сам прави Глембај
Игњат Глембај
глава породице и банке; после сукоба са сином руши се од срчаног удара
Баруница Кастели
Игњатова друга жена и Леонеова бивша љубавница; у кући се сумња у њену везу са свештеником, а у последњем чину је Леонеова противница
Анђелика
удовица Леонеовог брата и доминиканска монахиња; у драми заступа чистоту и Леонеова је поверљива саговорница
Алојзије Силбербрант
свештеник и баруничин исповедник; његове посете изазивају сумњу у породици
Др Алтман
лекар у кући Глембајевих
Пуба Фабрици
адвокат из породичног круга
Анализа
Кључне теме
Пропадање породице и једног друштвеног света
Драма прати распад богате загребачке породице и њене банке у време када се Монархија приближава крају. Према Крлежијани, пропаст породице и предузећа повезана је са слабљењем Монархије. Хрватска енциклопедија слику циклуса описује као низ пропадања ликова који разобличава загребачки грађански свет. Благостање куће на крају се показује као привид, јер се ослања на дугове.
Богатство и злочин
Леоне тврди да богатство Глембајевих почива на злочину, превари и самоубиствима. Према страници Хрватског народног казалишта, Крлежа приказује грађанско друштво у пропадању, пуно моралне руине, злочина и преваре испод привилеговане површине. Рецензија једне словеначке поставке тај привид тумачи као слику куће чије благостање почива на зајмовима, а не на стварној имовини.
Наслеђе и подељен идентитет
Леоне је у исти мах критичар породице и њен потомак. Он признаје да је прави Глембај, па његова мржња према породици постаје мржња према себи. Крлежијана међу темама наводи биолошку судбину и наслеђену кривицу. Тумачи Леонеа виде и као трезвеног критичара „глембајевштине“ и као нервозног припадника декадентне класе коју осуђује.
Отац и син
Средишњи драмски сукоб јесте сукоб Леонеа и Игњата. У другом чину он прераста у отворену свађу око барунице Кастели и судбине Леонеове мајке, а завршава се ударцем и Игњатовим сломом. Крлежијана међу темама наводи едиповску мржњу оца и сина, а радови о циклусу ту везу читају и фројдовским кључем.
Две врсте женских ликова
Анђелика, монахиња и удовица, у драми заступа чистоту, док је баруница Кастели најснажнија женска фигура. Према Крлежијани, у прози циклуса Кастели је доминантан женски лик драме. Радови о циклусу уочавају двојни образац: жена као анђео и жена као фаталка, виђене углавном кроз мушку перспективу, при чему су жене често постављене између двојице мушкараца.
Симболи и мотиви
Легенда о Барбоцијима
Предање по коме су Глембајеви убице и преваранти враћа се током целе драме. Крлежијана наводи да је пророчанство старе Барбоци лајтмотив драме, а један рад о циклусу бележи да га Карахасан упоређује с митом у грчкој трагедији. Легенда тако делује као предсказање судбине породице.
Јубилеј банке
Радња је смештена у вече јубилеја породичне банке, када се показује спољашњи сјај куће. Током ноћи испоставља се да богатство почива на дугу, па прослава постаје слика пропасти. Радио Слободна Европа у најави једне поставке драму повезује с нападом на лажни сјај, богатство и друштвено успињање.
Двојезични говор
Дијалог се води на хрватском и немачком, са мноштвом германизама. Према Крлежијани, то је одраз говора предратног загребачког високог друштва. Према једном дипломском раду, у говору се чује и загребачки „аграмерски“ идиом. Језик тако постаје знак класе којој ликови припадају. Крлежијана у драми налази и мешавину утицаја: натурализма, сецесије и социјалистичке критике друштвене кризе.
Аналитичка драма нордијске школе
Хрватска енциклопедија циклус о Глембајевима одређује као аналитичку драму нордијске школе. Крлежијана додаје да је реч о драми заснованој на дијалогу, у маниру нордијске школе из деведесетих година 19. века, у којој психолошка напетост води ка сукобу. Хрватски биографски лексикон драму назива ибзеновско-стриндберговском психолошком драмом, а француски Речник позоришта света бележи дијалоге стриндберговског типа.
У таквом поступку (аналитичка техника) садашњи сукоб покреће постепено откривање прошлих догађаја. Кроз једну ноћ у кући Глембајевих разоткривају се породична легенда, судбина Леонеове мајке, сумња у баруничину везу и стање банке.
Простор, време и композиција
Драма има три чина и држи се јединства места, времена и радње: све се догађа у једној кући и током једне ноћи. Радови о драми истичу то јединство као одлику њене композиције. Први чин уводи легенду и случај Цањег, други води ка сукобу оца и сина, а трећи доноси финансијски слом и завршни обрачун.
Према Крлежијани, Крлежа је за поставку у Будимпешти 1958. проширио уводни призор одласка гостију после вечере. Та допуна првом чину први пут је објављена у књизи „Глембајеви. Драме“ (Загреб, 1962).
Језик и средина
Дијалог је двојезичан: хрватски се меша с немачким, што Крлежијана везује за говор предратног загребачког високог друштва. Према једном дипломском раду, загребачки говор са мноштвом германизама носи друштвени оквир драме и у потпуности се разуме тек уз познавање загребачке грађанске културе. Крлежијана у драми налази мешавину утицаја: натурализма, сецесије и социјалистичке критике друштвене кризе.
Леоне: критичар и потомак
Према Крлежијани, Леонеова улога се често сматра једном од најзанимљивијих у хрватској драми. Тумачен је као трезвени критичар „глембајевштине“, али и као нервозни члан декадентне класе коју осуђује. Ту двосмисленост појачава његово признање да је прави Глембај: критика породице тако постаје критика самога себе. Крлежијана бележи и поређења драме са Шоом, Золом, Ибзеном, Стриндбергом и Хамлетом.
Критичка читања
Рецепција се мењала. Део критике замерао је теми проституције као увреди морала и сензационалним ефектима. Ристић је 1954, према Хрватском биографском лексикону, сматрао да се драме не своде на постављене расправе о идејама. Крлежа је, према Крлежијани, био незадовољан тумачењима која о ликовима говоре као о „нитковима“. Ласићева студија из 1987. и Карахасанова књига из 1988. померају расправу са питања да ли је прелазак на реализам напредак на питање дубинске структуре.
Историјски и књижевни контекст
Мирослав Крлежа (Загреб, 1893 – Загреб, 1981) објављивао је текстове глембајевског циклуса постепено између 1926. и 1930. Циклус броји четрнаест текстова: три драме и једанаест прозних фрагмената. Књига „Господа Глембајеви“ изашла је у Загребу 1928, а све три драме и шест фрагмената изашли су заједно 1932. у издању Минерве. Према Крлежијани, писац је ове текстове стварао после већине новела о усамљеним појединцима пред ништавилом и док је радио на роману „Повратак Филипа Латиновича“.
Критика у циклусу види одраз неравномерног и закаснелог капиталистичког развоја Хрватске у раном 20. веку и пореди га са Золом, Голсвортијем, Манововим „Будденброковима“, Горким и Фокнером. Тема је успон породице из безначајности, њено богаћење и опадање, праћено расулом изазваним болешћу, лакомисленошћу, лудилом, естетизмом или револуционарним опредељењем. Крлежа тај склоп особина назива „глембајевштином“. Радња је смештена у 1913, па се пропаст куће повезује са слабљењем Монархије.
Остале две драме циклуса су „У агонији“ (Хрватска ревија, 1928; књига у Београду 1931) и „Леда“ (у целини 1932). Баруница Кастели и Урбан, према Крлежијани, јављају се и у прози и у „Господи Глембајевима“ и „Леди“. Страница Хрватског народног казалишта бележи да критичари драме циклуса сматрају врхунцем Крлежиног позоришног рада.
На сцени
Праизведба је одржана 14. фебруара 1929. у Хрватском народном казалишту у Загребу (режија: А. Верли; сценографија: Љ. Бабић). Леонеа је играо Д. Дујшин, Игњата И. Бадалић, а Бела Крлежа дебитовала је као баруница Кастели. Драма је добила Деметрову награду за 1929, али је део загребачких критичара (Р. Мајкснер, В. Јурковић и П. фон Прерадовић) оштро напао писца. Према Хрватском биографском лексикону, критика је тему интелектуалне и телесне проституције као начела грађанског друштва сматрала увредом морала.
Поставку Драмског казалишта „Гавела“ из 1984, у режији П. Векеча, са Р. Шербеџијом као Леонеом, део позоришне критике сматрао је прекретницом, а на Стеријином позорју у Новом Саду добила је више награда. Ј. Павичић је ту поставку одбацио као неосновано разарање Крлежиног света. Двојезични дијалог (хрватски и немачки) део је извођачког задатка, јер преноси говор предратног загребачког високог друштва.
Наслеђе и рецепција
Према Крлежијани, „Господа Глембајеви“ су међу Крлежиним најизвођенијим текстовима: има више од шездесет сценских тумачења у бившој Југославији, Средњој Европи и шире, међу њима у Москви, Прагу и Будимпешти. Међу редитељима су Б. Гавела, Т. Танхофер, Ђ. Петровић и М. Перковић, а Леонеа су играли, између осталих, Д. Дујшин, Р. Шербеџија и М. Надаревић. Према страници Хрватског народног казалишта, ова кућа у Загребу комад поставља готово сваке деценије. А. Врдољак је 1988. снимио филм „Глембајеви“.
Оцене драме мењале су се. Крлежијана бележи да су седамдесетих и раних осамдесетих критичари прелазак на реалистичку драматургију понекад видели као уметнички пад, а да су поставке Драмског казалишта „Гавела“ од 1984. до 1989. пребациле расправу на дубинску структуру. Комад је касније поново постављен у Београду (Атеље 212, 2011), Загребу (Хрватско народно казалиште, 2011, и Еуроказ, 2019) и Љубљани (Словенско народно гледалише Драма, 2012). Критичар Иван Меденица истакао је 2011. да питања о новим друштвеним елитама и пореклу њихове економске и политичке моћи важе и за транзицијска друштва Хрватске и Србије.
Продукције и адаптације
Изабрана извођења и адаптације, свако са наведеним извором.
Позориште
Господа Глембајеви
реж. А. Верли; Д. Дујшин (Леоне), И. Бадалић (Игњат) · Хрватско народно казалиште, Загреб · 1929.
Праизведба 14. фебруара 1929; сценографија Љ. Бабић. Драма је добила Деметрову награду за 1929.
Извор: Крлежијана (ЛЗМК): Kazalište
Позориште
Господа Глембајеви
реж. П. Векеч; Р. Шербеџија (Леоне), К. Зидарић (Игњат) · Драмско казалиште „Гавела“, Загреб · 1984.
Поставка коју је део критике сматрао прекретницом; на Стеријином позорју у Новом Саду добила је више награда.
Извор: Крлежијана (ЛЗМК): Kazalište
Филм
Глембајеви
реж. А. Врдољак · Играни филм · 1988.
Играни филм по Крлежиној драми, према Крлежијани и Хрватском биографском лексикону.
Позориште
Господа Глембајеви
реж. Јагош Марковић; Никола Ристановски (Леоне), Аница Добра (баруница Кастели) · Атеље 212, Београд (Велика сцена) · 2011.
Премијера најављена за 4. фебруар 2011, са гостујућим глумцима из Словеније и Македоније.
Позориште
Господа Глембајеви
реж. Вито Тауфер; Милан Плештина (Леоне), Љубомир Керекеш (стари Глембај) · Хрватско народно казалиште, Загреб · 2011.
Главна премијера 150. сезоне Хрватског народног казалишта; рецензија Игора Ружића објављена 7. маја 2011.
Позориште
Господа Глембајеви
реж. Ивица Буљан; Марко Мандић (Леоне), Иво Бан (Игњат), Наташа Барбара Грачнер (баруница Кастели) · Словенско народно гледалише Драма, Љубљана · 2012.
Премијера 31. марта 2012, у преводу Андреја Инкрета; рецензија РТВ Словеније објављена 2. априла 2012.
Позориште
Господа Глембајеви
реж. Бранко Брезовец; Мислав Чавајда (Леоне), Златко Бурић Кићо (Игњат) · Еуроказ; Културно-информативни центар, Загреб · 2019.
Премијера у јулу 2019. на 8. фестивалу Мирослав Крлежа на Гвозду; у загребачком КИЦ-у од 25. октобра 2019. Баруницу Кастели игра мушкарац (Домагој Јанковић).
Извор: tportal.hr: Чавајда и Бурић Кићо као отац и син Глембај (21. 10. 2019)
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
- Крлежијана (ЛЗМК): Gospoda Glembajevi. Drama u tri čina iz života jedne agramerske patricijske obiteljiобјављивање 1928, праизведба 14. 2. 1929, место и време радње, ток по чиновима, ликови, теме, поставке, филм 1988 · krlezijana.lzmk.hr
- Крлежијана (ЛЗМК): Glembajeviсастав и настанак циклуса (3 драме и 11 прозних фрагмената), објављивање 1926–1930, издање 1932, теме и поређења · krlezijana.lzmk.hr
- Крлежијана (ЛЗМК): Drameжанровско одређење циклуса, веза пропасти породице и Монархије, поставке Драмског казалишта „Гавела“ 1984–1989 · krlezijana.lzmk.hr
- Крлежијана (ЛЗМК): Kazališteпраизведба: режија, сценографија, подела, Деметрова награда, напади критике; поставка 1984; Крлежина реакција на тумачења · krlezijana.lzmk.hr
- Крлежијана (ЛЗМК): O Glembajevimaпорекло породичног богатства, пророчанство Барбоци као лајтмотив, баруница Кастели у прози циклуса · krlezijana.lzmk.hr
- Хрватски биографски лексикон: Krleža, Miroslavпраизведба фебруара 1929, ибзеновско-стриндберговска психолошка драма, пријем код критике, филм 1988 · hbl.lzmk.hr
- Хрватска енциклопедија: Krleža, Miroslavодређење циклуса као аналитичке драме нордијске школе, године 1928. и 1932, слика загребачког грађанског света · enciklopedija.hr
- Хрватско народно казалиште у Загребу: The Glembaysопис радње и Леонеа, јубилеј и једна ноћ у кући, учесталост постављања, вредновање драма циклуса · hnk.hr
- Борштникови сусрети: Gospoda Glembajevi (Словенско народно гледалише Драма, Љубљана)премијера у Љубљани 31. 3. 2012, ликови, радња, превод · 2010-2016.borstnikovo.si
- РТВ Словенија: Glembajevski monstrum izprijenosti, pogoltnosti in zaslepljenosti tik pred kolapsom (рецензија, 2. 4. 2012)постава у Љубљани, ток радње (јубилеј, сумња у баруничину везу, благостање на зајмовима) · rtvslo.si
- Радио Слободна Европа: најава „Господе Глембајеве“ у Атељеу 212 (2. 2. 2011)место и време радње 1913, поставка у Београду, тумачења савремености · slobodnaevropa.org
- Речник позоришта света (Dictionnaire des théâtres du monde, Bordas, 2008), ARTCENA: Krležaтри драме циклуса, године 1928, стриндберговски тип дијалога · dictionnaire.artcena.fr
- В. Штруклец, дипломски рад о драми „Господа Глембајеви“ (Хрватски студији, Универзитет у Загребу, 2024)ток радње по чиновима, Леонеов подељени идентитет, говор и средина · repozitorij.hrstud.unizg.hr
- Б. Шепчек, дипломски рад о женским ликовима у глембајевском циклусу (Универзитет у Задру, 2023)делови радње, женски ликови, тумачења · repozitorij.unizd.hr
- К. Шапина, Seksus u dramskom ciklusu o Glembajevima Miroslava Krleže (дипломски рад, Филозофски факултет у Осијеку, 2018)делови радње у трећем чину, фројдовска тумачења, женски ликови · repozitorij.ffos.hr
- С. Благец, Ekspresivi u Krležinoj drami „Gospoda Glembajevi“ (дипломски рад, Филозофски факултет у Осијеку, 2012)завршни део радње, објављивање 1928, Игњатова смрт и баруничин сукоб с Леонеом · repozitorij.ffos.hr
- С. Ижаковић, Oblikovanje ženskih dramskih likova u Krleže (дипломски рад, Филозофски факултет у Осијеку, 2017)праизведба 14. 2. 1929, Игњатов ударац и смрт, јединство места, времена и радње · repozitorij.ffos.hr
- К. Грубеша, Sva lica Glembajevih (дипломски рад, Филозофски факултет у Загребу, 2023)време и место радње, подела ликова, јединство места, времена и радње · repozitorij.ffzg.unizg.hr
Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.