Пређи на садржај
Corpus Dramaticum
Мирослав Крлежа

1893–1981 · Miroslav Krleža

Мирослав Крлежа

Хрватски писац и енциклопедиста; циклусом о Глембајевима и експресионистичким „Легендама“ обележио је југословенску драму 20. века.

Мирослав Крлежа је најзначајнија фигура хрватске књижевности 20. века. Као драмски писац, прошао је кроз експресионистичку фазу („Легенда“, „Краљево“, „Голгота“, „Вучјак“) до глембајевске трилогије („У агонији“, „Господа Глембајеви“, „Леда“) о пропадању једне грађанске породице. Био је и песник, романописац, есејиста и дугогодишњи директор Југословенског лексикографског завода.

Основни подаци

Рођен
7. јул 1893.Загреб
Умро
29. децембар 1981.Загреб
Епоха
Модернизам
Језик
Хрватски
Жанр
Драма, експресионистичка драма, лирика, роман, есеј
Стваралаштво
1914–1959.
Драмских дела
12
У архиву
1 дело

Биографија

Мирослав Крлежа рођен је 7. јула 1893. у Загребу, у Аустроугарској, а умро је 29. децембра 1981. у Загребу. Америчка енциклопедијска одредница оцењује га као најзначајнију фигуру хрватске књижевности 20. века, а педесетих година био је покретачка снага југословенске културе.

Прво штампано дело, драма „Легенда“, објављено је 1914. У првој, експресионистичкој фази (1918–1919) настали су „Краљево“, „Христофор Колумбо“ и „Микеланђело Буонароти“, а у другој (1922–1923) „Галиција“, „Голгота“ и „Вучјак“. Експериментални комад „Адам и Ева“ датира из 1922.

У трећој фази (1928–1932) настала је глембајевска трилогија „У агонији“, „Господа Глембајеви“ (оба 1928) и „Леда“ (1932), која прати пропадање породице Глембај и грађанског друштва. Након Другог светског рата написао је „Аретеја“ (1959), који се често игра на Дубровачким летњим играма.

Крлежа је писао и песме („Баладе Петрице Керемпуха“, 1936, национални еп на кајкавском), приповетке („Хрватски бог Марс“, „Смрт блуднице Марије“, 1924), романе („Повратак Филипа Латиновича“, 1932; „На рубу памети“, 1938; „Банкет у Блитви“; „Заставе“, 1967, недовршене), есеје и мемоаре. Године 1939. објавио је „Дијалектички антибарбарус“ и после тога је искључен из Комунистичке партије. Од почетка педесетих био је директор Југословенског лексикографског завода (данас Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“) и главни уредник „Енциклопедије Југославије“ (8 томова, 1955–1971). Од 1958. до 1961. био је председник Савеза књижевника Југославије.

Значај и наслеђе

  • Глембајевски циклус

    Трилогија „У агонији“, „Господа Глембајеви“ и „Леда“, објављена 1928–1932, прати пропадање породице Глембај и грађанског друштва. Укупно, глембајевска проза и драме обухватају једанаест приповедака и три драме.

  • Експресионизам на југословенској сцени

    Рани комади („Краљево“, „Христофор Колумбо“, „Микеланђело Буонароти“, затим „Галиција“, „Голгота“ и „Вучјак“) спадају у експресионистичку фазу и доносе на југословенску сцену унутрашњи сукоб, визије и политички бунт.

  • Енциклопедиста и интелектуалац

    Као директор Југословенског лексикографског завода и уредник „Енциклопедије Југославије“ Крлежа је обликовао југословенску културну политику. Због „Дијалектичког антибарбаруса“ (1939) искључен је из Комунистичке партије, а шездесетих је био члан Централног комитета, све док није потписао Декларацију о хрватском језику (1967).

Дела12 укупно, 1 са анализом

Дела са анализом на сајту1

Господа Глембајеви 1928. „Господа Глембајеви“ су Крлежина драма у три чина, објављена 1928, а први пут изведена у Загребу 1929. Радња се одвија… Драма

Потпун списак драмских дела12

Списак обухвата Крлежине драме; приповетке, песме, романи и есеји нису на списку. Године раних комада дате су у распону (фазе стваралаштва).

  1. 1914.ЛегендаLegenda · прво штампано дело
  2. 1918–1919.КраљевоKraljevo · рана експресионистичка фаза
  3. 1918–1919.Христофор КолумбоKristofor Kolumbo · рана експресионистичка фаза
  4. 1918–1919.Микеланђело БуонаротиMichelangelo Buonarroti · рана експресионистичка фаза
  5. 1922–1923.ГалицијаGalicija · друга фаза
  6. 1922.Адам и ЕваAdam i Eva · експериментални експресионистички комад
  7. 1922–1923.ГолготаGolgota · друга фаза
  8. 1922–1923.ВучјакVučjak · друга фаза
  9. 1928.У агонијиU agoniji · глембајевска трилогија
  10. 1928.Господа Глембајевианализа на сајтуGospoda Glembajevi · глембајевска трилогија
  11. 1932.ЛедаLeda · глембајевска трилогија; извор даје 1932.
  12. 1959.АретејAretej · написан после Другог светског рата

Из исте епохе: Модернизам

Алфред Жари1873–1907 Творац "Краља Ибија", фарсе која је претеча надреализма и театра апсурда. МодернизамФранцуски1 дело у архиву Луиђи Пирандело1867–1936 Мајстор метатеатра, истраживао је однос стварности и илузије ("Шест лица тражи писца"). МодернизамИталијански1 дело у архиву Бертолт Брехт1898–1956 Творац "епског позоришта". Користио је театар за друштвену критику и буђење свести. МодернизамНемачки3 дела у архиву Ф. Г. Лорка1898–1936 Познат по "руралним трагедијама" ("Крвава свадба") које спајају поезију и страст. МодернизамШпански2 дела у архиву Јуџин О’Нил1888–1953 Отац америчке драме, нобеловац, аутор "Дугог путовања у ноћ". МодернизамЕнглески1 дело у архиву Франк Ведекинд1864–1918 Немачки драмски писац и кабареиста; „Буђење пролећа“ и дилогија о Лулу воде од натурализма ка експресионизму. МодернизамНемачки1 дело у архиву

Више о епохи: Модернизам

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Store norske leksikon: Miroslav Krležaдатуми, фазе драмског стваралаштва са насловима и годинама, „Баладе Петрице Керемпуха“, романи, Лексикографски завод, председник Савеза књижевника · snl.no
  3. Encyclopedia.com: Krleza, Miroslavдатуми, глембајевски циклус (1928–1932), искључење из Партије 1939, Лексикографски завод · encyclopedia.com

Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.