Фабула
Полазни положај
Радња се одвија у једној просторији сеоске виле Сидли парк у Дербиширу. Сцене наизменично припадају 1809. и садашњости 1990-их, а у току драме прошлост се помера на 1812. Како радња одмиче, сцене су све краће, ликови из два доба почињу да се одражавају један у другом, а на крају се оба времена преклапају на истој сцени. Драма има два чина и седам сцена.
Први чин: имање 1809. и његови истраживачи
У прошлости је Томасина Коверли тринаестогодишња ћерка куће и ученица Септимуса Хоџа, свог учитеља и пријатеља лорда Бајрона. Песник Езра Чејтер, гост у кући, оптужује Септимуса за љубавну везу са својом женом, а Септимус га смирује ласкањем. Леди Крум, Томасинина мајка, жали за старијим, уређеним пејзажом, јер вртлар Ричард Ноукс парк преуређује у неправилан, живописан стил. У кући су и батлер Џелаби и капетан Брајс, а у оба доба појављује се и корњача. Томасина притом поставља питања која превазилазе лекцију: од ње се очекује да реши Фермаову последњу теорему, а она наслућује појмове о ентропији и формулама које ће наука тек извести.
У садашњости Хана Џарвис истражује историју имања и пустињака који је некада живео у парку. Бернард Најтингејл, професор књижевности, проучава необјашњену епизоду из Бајроновог живота и тврди да је Бајрон у двобоју убио Чејтера. Валентин Коверли, математичар и потомак породице, у Томасининим бележницама препознаје слутњу модерне математике, а ловне књиге потврђују да је Бајрон био на имању. У кући живе и Валентинова сестра Клои и млађи брат Гас, који не говори. Двоје истраживача су супарници, а Хана се не слаже са Бернардовим закључцима.
Други чин: убрзање и преклапање
У другом чину прелази између времена су све бржи. Бернард се спрема да јавно изнесе тезу да је Бајрон убио Чејтера, а Хана, која му не верује, сазнаје да је Томасина страдала у пожару уочи седамнаестог рођендана. У прошлости радња прескаче на 1812, када Томасина има шеснаест година, а савремени ликови облаче одела из тог доба за маскенбал. Томасина у међувремену одраста и заљубљује се у свог учитеља. Њене бележнице показују да је у математици и термодинамици отишла далеко испред свог времена.
Свршетак
У последњој сцени оба времена деле исту просторију. Томасина, скоро седамнаестогодишња, налази се у друштву Септимуса, док савремени ликови проводе вече у истој соби. Гас даје Хани оно што разрешава њено истраживање: Септимус је био пустињак у парку. Драма се завршава плесом ликова из оба доба на истој сцени. Публика зна да ће Томасина уочи седамнаестог рођендана страдати, а ликови из прошлости то не знају.
Ток радње у целини
Две приче теку упоредо и тумаче једна другу. Оно што истраживачи у садашњости не знају, гледалац сазнаје из сцена из 1809, а оно што ликови у прошлости слуте, у садашњости је већ научно утврђено. Тако радња истовремено води ка истини о имању и ка судбини Томасине и Септимуса.
Лица
Томасина Коверли
тринаестогодишња ћерка куће у 1809, математички обдарена; у току радње одраста до скоро седамнаест година.
Септимус Хоџ
њен учитељ и пријатељ лорда Бајрона; оптужен за везу с гошћом у кући.
Леди Крум
Томасинина мајка; жали за старијим, уређеним пејзажом парка.
Езра Чејтер
песник и гост у кући; оптужује Септимуса за везу са својом женом.
Ричард Ноукс
вртлар који парк преуређује у неправилан, живописан стил.
Хана Џарвис
списатељица у садашњости; истражује историју имања и пустињака.
Бернард Најтингејл
професор књижевности; жели да докаже да је Бајрон у двобоју убио Чејтера.
Валентин Коверли
математичар, потомак породице; Томасинине записе препознаје као слутњу модерне математике.
Гас Коверли
Валентинов млађи брат, који не говори; на крају Хани даје оно што разрешава њено истраживање.
Анализа
Кључне теме
Детерминизам и слободна воља
Њутнова физика представља свемир као предвидљив механизам, па се Септимус пита има ли у таквом свету места за слободну вољу. Томасина својим запажањима о топлоти показује да се ствари не враћају уназад и да се време креће само у једном смеру. Критичар листа „Тајм аут“ у томе види трагичну поенту драме.
Ентропија и хаос
Томасина интуитивно закључује да машине на топлоту губе енергију и да неред временом расте, што одговара другом закону термодинамике. Њене једначине у којима се резултат враћа у једначину као нови улаз наговештавају фракталну геометрију, а Валентин у њима препознаје математику која је тек накнадно развијена. Стопард је замисао за драму добио читајући књигу Џејмса Глајка „Хаос“.
Романтизам и класицизам
Драма супротставља разум, ред и формалност осећању, спонтаности и природи. Та супротност стоји између просветитељства и романтизма, између класицизма и романтичарског духа, и огледа се у ликовима, у Бајроновом присуству и у парку, који прелази од строгог геометријског уређења, преко отворених травњака Капабилити Брауна, до живописног стила у коме се дивљина намерно приређује.
Истраживање прошлости
Хана инсистира на доказима, а Бернард се ослања на слутњу и убеђење, па њихови закључци имају различите последице. Док Бернард гради причу о Бајрону и Чејтеру, истина о имању крије се у ситним траговима, као што су бележнице и ловне књиге. Драма показује и да се знање може изгубити и поново пронаћи, и колико документи и књиге обликују оно што о прошлости мислимо да знамо.
Љубав и жеља
У драми љубав и жеља измичу научном објашњењу. Томасина се заљубљује у свог учитеља, а веза Септимуса с гошћом покреће заплет у прошлости. Осећања стоје насупрот научним теоријама, али нису од њих одвојена: сваки закључак о свемиру ликови доносе кроз љубав, жељу и губитак. Једна рецензија жељу означава као привлачност коју је Њутнов поредак изоставио.
Симболи и мотиви
Врт
Парк Сидли парка мења се од геометријског уређења, преко отворених травњака, до живописног стила, и свака промена исказује једно доба мишљења: ред класичног, природност просветитељског и романтичарску жудњу за дивљином. Леди Крум жали за старијим, уређеним изгледом, а Ноуксови планови обухватају и колибу за пустињака. Тако је врт и место у коме се прошлост и садашњост сусрећу.
Пустињак
Пустињак којег Хана истражује спаја две временске равни. Из мањих трагова у садашњости изводи се закључак да је то био Септимус, који се после Томасинине смрти повукао из света. Лик који у садашњости остаје без имена тако добија судбину у прошлости, а истраживање добија и људско, не само историјско значење. Колиба пустињака предвиђена је већ у Ноуксовим плановима.
Аркадија и смрт
Наслов упућује на латинску изреку (Et in Arcadia ego) повезану са Пусеновом сликом „Аркадијски пастири“, на којој пастири стоје око гроба. Изрека подсећа да смрт продире и у идилични свет. У драми то најдиректније показује лов на имању, а лепота парка и Томасинина судбина стоје једно уз друго. Наслов тако већ на почетку упозорава да ће се иза лепоте имања крити губитак.
Плес
Драма се завршава плесом ликова из оба доба. Плес спаја прошлост и садашњост на истој сцени и претвара драму у слику непрекидног кретања у времену. Један рецензент тај плес чита као слику читаве драме, као плес уз музику времена. Он остаје као одговор на мисао о хладном крају света: живот се наставља упркос томе.
Две временске равни, једна соба
Радња се догађа у једној просторији, а времена се смењују кроз сцене које постају све краће, док се на крају не преклопе. Две приче се међусобно огледају, а ликови одјекују један у другом: Клои је савремени пандан Томасине, а Гас пандан њеног брата Огастуса. Тиме се прошлост и садашњост не приказују као одвојене целине, него као пар који се међусобно тумачи. Рецензенти конструкцију драме упоређују с прецизно грађеном музичком формом.
Наука и осећање
Стопард користи научне идеје као драмску грађу. Томасинина слутња о топлоти супротставља Њутнов свет у коме се све може предвидети свету у коме се енергија троши, а неред расте, а њене једначине најављују математику која ће се јавити тек касније. Британика драму сажима као сучељавање романтизма из деветнаестог века и теорије хаоса из двадесетог. Научне идеје нису одвојене од живота: ликови до сваког закључка о свемиру долазе кроз љубав, жељу и губитак.
Историчари и докази
Хана и Бернард представљају два начина бављења прошлошћу. Хана тражи доказе и сумња у лепу причу, а Бернард гради тезу на слутњи и убеђењу и жури да је објави. Хана се показује као она која је исправно проценила људе, док Бернард тврди оно што не може да докаже. Оно што је остало од Сидли парка, бележнице, ловне књиге и књиге, довољно је да се реконструише само део истине. Драма тако поставља и питање какав је однос између докумената, књига и онога што о прошлости мислимо да знамо.
Жанр и тон
Драма спаја комедију и тугу, а Стопард ју је описао као трилер и романтичну трагедију са шалама. Истраживање прошлости има облик детективске игре у којој се теза проверава на траговима, а Бернард је комична фигура. Дијалог је оштар и пун обавештења о науци, историји и књижевности. Поједине сцене у садашњости, пре свега она о тетребима, критика је оценила као оптерећене објашњењима.
Рецепција и тумачења
Британика драму убраја међу Стопардове касније тријумфе. Рецензије из 1993. биле су подељене: Мајкл Коувни био је одушевљен, али и збуњен, Џон Питер је комад видео као хладан, а Чарлс Спенсер као дубоко потресан. У новијим приказима обожаваоци драму сматрају Стопардовим најсавршенијим делом, док критичари у њој виде мозгалицу, преопширну и везану за деведесете. Сам Стопард ју је описао као трилер и романтичну трагедију са шалама.
Историјски и књижевни контекст
Стопард је „Аркадију“ написао за Национално позориште у Лондону, које се за комад обавезало пре него што је текст постојао. Идеју је добио читајући књигу Џејмса Глајка „Хаос“ 1989; посета пријатељевој библиотеци 1990. донела му је замисао о драми која супротставља романтичарски и класични дух. У обзир су дошли и Бајронови животописи. Радња је смештена у једну просторију дербиширске виле Сидли парк, чији се парк мења од геометријског уређења, преко отворених травњака Капабилити Брауна, до живописног стила који заступа вртлар Ноукс. У садашњости 1990-их Валентин проучава бројност тетреба, а Хана и Бернард реконструишу прошлост. Британика Стопардов рад одликује оштрим играма речи, домишљатим током радње и вештом конструкцијом.
Наслов упућује на латинску изреку (Et in Arcadia ego) повезану са Пусеновом сликом „Аркадијски пастири“, на којој пастири стоје око гроба. Изрека подсећа да смрт продире и у идилични свет, а у драми то најдиректније показује лов на имању. Стопард је првобитно хтео латински цитат као наслов, али га је из практичних разлога скратио. Драма се креће између просветитељства, с његовим поверењем у разум, и романтизма, с нагласком на осећање и појединца, посебно у лику Бајрона. Драма не приказује једноставан прелаз између епоха, а питање узрочности и слободне воље оставља отвореним.
На сцени
Праизведба је одржана 13. априла 1993. на сцени „Литлтон“ Националног позоришта у Лондону, у режији Тревора Нана; Харијет Волтер играла је леди Крум. Поставка је гостовала по Британији, међу осталим у Шефилду (позориште Лајсеум, од 29. новембра до 4. децембра 1993). Комад је 1994. прешао у Вест Енд, а 1995. у Њујорк. Прво извођење у САД било је 30. марта 1995. у позоришту Вивијан Бомонт у Линколн центру, такође у режији Нана. У две сезоне играна је 431 пут.
Сценски задатак чини једна просторија у којој се наизменично играју два доба, до тренутка када ликови из оба времена деле сцену. У лондонској поставци из 2009. у режији Дејвида Левоа Томасину је играла Џеси Кејв, Септимуса Ден Стивенс, Хану Саманта Бонд, Бернарда Нил Пирсон, Валентина Ед Стопард, а леди Крум Ненси Керол. Критичар Мајкл Коувни оценио је да је Нанова поставка из 1993. поставила високу меру паметне комедије о сеоској кући. Обнова Кери Крекнел у Олд Вику 2026. пренета је у Вест Енд, у позориште које носи Стопардово име, где је играна у кружном распореду публике, са вртећом позорницом.
Наслеђе и рецепција
Изворна постава добила је награду Оливије за најбољи нови комад и била је номинована за награду Тони за најбољи комад; награду за најбољи комад 1993. доделио јој је и лист „Ивнинг стандард“. Британика Аркадију убраја међу Стопардове касније тријумфе.
Драма се редовно обнавља: у Лондону 2009. у режији Дејвида Левоа, на Бродвеју 2011, а 2026. у Олд Вику у режији Кери Крекнел, чија је обнова добила две номинације за награду Оливије за 2026. (најбоља обнова драме и најбоља споредна глумица, Исис Хејнсворт).
Продукције и адаптације
Изабрана извођења и адаптације, свако са наведеним извором.
Позориште
Аркадија
реж. Тревор Нан · сцена „Литлтон“, Национално позориште, Лондон · 1993.
Праизведба 13. априла 1993.
Позориште
Аркадија
реж. Тревор Нан; сценографија Марк Томпсон · Лајсеум, Шефилд (гостовање Националног позоришта) · 1993.
Гостовање од 29. новембра до 4. децембра 1993.
Извор: V&A: плакат за гостовање Националног позоришта, Аркадија (1993)
Позориште
Аркадија
реж. Тревор Нан · Вивијан Бомонт, Линколн центар, Њујорк · 1995.
Прво извођење у САД, 30. марта 1995.
Позориште
Аркадија
реж. Дејвид Левоу; Џеси Кејв, Ден Стивенс, Саманта Бонд, Нил Пирсон, Ед Стопард, Ненси Керол · Вест Енд, Лондон · 2009.
Обнова из 2009, оцењена са четири од пет звездица.
Извор: WhatsOnStage: Arcadia (2009)
Позориште
Аркадија
реж. Кери Крекнел; Исис Хејнсворт (Томасина) · Олд Вик, затим Вест Енд, позориште Том Стопард, Лондон · 2026.
Нова поставка, номинована за две награде Оливије 2026; у Вест Енду играна у кружном распореду публике.
Извор: London Theatre: Everything you need to know about Arcadia
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
- Encyclopaedia Britannica: Arcadiaгодина 1993, Дербишир, романтизам и теорија хаоса, оцена · britannica.com
- London Theatre: Everything you need to know about Arcadiaрадња, ликови, теме, награде, обнове · londontheatre.co.uk
- V&A: плакат за гостовање Националног позоришта, Аркадија (1993)праизведба 13. априла 1993, режија, гостовање у Шефилду · collections.vam.ac.uk
- A Tom Stoppard Bibliography: Arcadiaпраизведба у Литлтону, прво извођење у САД, објављивање · sondheimguide.com
- Encyclopedia.com: Arcadiaрадња по сценама, теме, награде, рецепција · encyclopedia.com
- A Noise Within: водич за Аркадију (2016/17)настанак, извори, ликови, теме · cdn.anoisewithin.org
- A Noise Within: синопсис Аркадије (Sydney Theatre Company)ток радње по чиновима · cdn.anoisewithin.org
- University of Warwick: Arcadia, study pack (2008)место радње, структура, наслов, Просветитељство и романтизам, хаос · warwick.ac.uk
- Time Out: Arcadia, Old Vic (2026)ликови, теме, обнова 2026 · timeout.com
- Aleks Sierz: Arcadia, Old Vicрадња у два времена, Хана и Бернард, завршетак · sierz.co.uk
- Plays International: Arcadia at the Old Vicрадња, пустињак, завршетак, обнова · playsinternational.org.uk
- WhatsOnStage: Arcadia (2009)обнова 2009, подела, оцена · whatsonstage.com
Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.