Fabula
Polazni položaj
Radnja se odvija u jednoj prostoriji seoske vile Sidli park u Derbiširu. Scene naizmenično pripadaju 1809. i sadašnjosti 1990-ih, a u toku drame prošlost se pomera na 1812. Kako radnja odmiče, scene su sve kraće, likovi iz dva doba počinju da se odražavaju jedan u drugom, a na kraju se oba vremena preklapaju na istoj sceni. Drama ima dva čina i sedam scena.
Prvi čin: imanje 1809. i njegovi istraživači
U prošlosti je Tomasina Koverli trinaestogodišnja ćerka kuće i učenica Septimusa Hodža, svog učitelja i prijatelja lorda Bajrona. Pesnik Ezra Čejter, gost u kući, optužuje Septimusa za ljubavnu vezu sa svojom ženom, a Septimus ga smiruje laskanjem. Ledi Krum, Tomasinina majka, žali za starijim, uređenim pejzažom, jer vrtlar Ričard Nouks park preuređuje u nepravilan, živopisan stil. U kući su i batler Dželabi i kapetan Brajs, a u oba doba pojavljuje se i kornjača. Tomasina pritom postavlja pitanja koja prevazilaze lekciju: od nje se očekuje da reši Fermaovu poslednju teoremu, a ona naslućuje pojmove o entropiji i formulama koje će nauka tek izvesti.
U sadašnjosti Hana Džarvis istražuje istoriju imanja i pustinjaka koji je nekada živeo u parku. Bernard Najtingejl, profesor književnosti, proučava neobjašnjenu epizodu iz Bajronovog života i tvrdi da je Bajron u dvoboju ubio Čejtera. Valentin Koverli, matematičar i potomak porodice, u Tomasininim beležnicama prepoznaje slutnju moderne matematike, a lovne knjige potvrđuju da je Bajron bio na imanju. U kući žive i Valentinova sestra Kloi i mlađi brat Gas, koji ne govori. Dvoje istraživača su suparnici, a Hana se ne slaže sa Bernardovim zaključcima.
Drugi čin: ubrzanje i preklapanje
U drugom činu prelazi između vremena su sve brži. Bernard se sprema da javno iznese tezu da je Bajron ubio Čejtera, a Hana, koja mu ne veruje, saznaje da je Tomasina stradala u požaru uoči sedamnaestog rođendana. U prošlosti radnja preskače na 1812, kada Tomasina ima šesnaest godina, a savremeni likovi oblače odela iz tog doba za maskenbal. Tomasina u međuvremenu odrasta i zaljubljuje se u svog učitelja. Njene beležnice pokazuju da je u matematici i termodinamici otišla daleko ispred svog vremena.
Svršetak
U poslednjoj sceni oba vremena dele istu prostoriju. Tomasina, skoro sedamnaestogodišnja, nalazi se u društvu Septimusa, dok savremeni likovi provode veče u istoj sobi. Gas daje Hani ono što razrešava njeno istraživanje: Septimus je bio pustinjak u parku. Drama se završava plesom likova iz oba doba na istoj sceni. Publika zna da će Tomasina uoči sedamnaestog rođendana stradati, a likovi iz prošlosti to ne znaju.
Tok radnje u celini
Dve priče teku uporedo i tumače jedna drugu. Ono što istraživači u sadašnjosti ne znaju, gledalac saznaje iz scena iz 1809, a ono što likovi u prošlosti slute, u sadašnjosti je već naučno utvrđeno. Tako radnja istovremeno vodi ka istini o imanju i ka sudbini Tomasine i Septimusa.
Lica
Tomasina Koverli
trinaestogodišnja ćerka kuće u 1809, matematički obdarena; u toku radnje odrasta do skoro sedamnaest godina.
Septimus Hodž
njen učitelj i prijatelj lorda Bajrona; optužen za vezu s gošćom u kući.
Ledi Krum
Tomasinina majka; žali za starijim, uređenim pejzažom parka.
Ezra Čejter
pesnik i gost u kući; optužuje Septimusa za vezu sa svojom ženom.
Ričard Nouks
vrtlar koji park preuređuje u nepravilan, živopisan stil.
Hana Džarvis
spisateljica u sadašnjosti; istražuje istoriju imanja i pustinjaka.
Bernard Najtingejl
profesor književnosti; želi da dokaže da je Bajron u dvoboju ubio Čejtera.
Valentin Koverli
matematičar, potomak porodice; Tomasinine zapise prepoznaje kao slutnju moderne matematike.
Gas Koverli
Valentinov mlađi brat, koji ne govori; na kraju Hani daje ono što razrešava njeno istraživanje.
Analiza
Ključne teme
Determinizam i slobodna volja
Njutnova fizika predstavlja svemir kao predvidljiv mehanizam, pa se Septimus pita ima li u takvom svetu mesta za slobodnu volju. Tomasina svojim zapažanjima o toploti pokazuje da se stvari ne vraćaju unazad i da se vreme kreće samo u jednom smeru. Kritičar lista „Tajm aut“ u tome vidi tragičnu poentu drame.
Entropija i haos
Tomasina intuitivno zaključuje da mašine na toplotu gube energiju i da nered vremenom raste, što odgovara drugom zakonu termodinamike. Njene jednačine u kojima se rezultat vraća u jednačinu kao novi ulaz nagoveštavaju fraktalnu geometriju, a Valentin u njima prepoznaje matematiku koja je tek naknadno razvijena. Stopard je zamisao za dramu dobio čitajući knjigu Džejmsa Glajka „Haos“.
Romantizam i klasicizam
Drama suprotstavlja razum, red i formalnost osećanju, spontanosti i prirodi. Ta suprotnost stoji između prosvetiteljstva i romantizma, između klasicizma i romantičarskog duha, i ogleda se u likovima, u Bajronovom prisustvu i u parku, koji prelazi od strogog geometrijskog uređenja, preko otvorenih travnjaka Kapabiliti Brauna, do živopisnog stila u kome se divljina namerno priređuje.
Istraživanje prošlosti
Hana insistira na dokazima, a Bernard se oslanja na slutnju i ubeđenje, pa njihovi zaključci imaju različite posledice. Dok Bernard gradi priču o Bajronu i Čejteru, istina o imanju krije se u sitnim tragovima, kao što su beležnice i lovne knjige. Drama pokazuje i da se znanje može izgubiti i ponovo pronaći, i koliko dokumenti i knjige oblikuju ono što o prošlosti mislimo da znamo.
Ljubav i želja
U drami ljubav i želja izmiču naučnom objašnjenju. Tomasina se zaljubljuje u svog učitelja, a veza Septimusa s gošćom pokreće zaplet u prošlosti. Osećanja stoje nasuprot naučnim teorijama, ali nisu od njih odvojena: svaki zaključak o svemiru likovi donose kroz ljubav, želju i gubitak. Jedna recenzija želju označava kao privlačnost koju je Njutnov poredak izostavio.
Simboli i motivi
Vrt
Park Sidli parka menja se od geometrijskog uređenja, preko otvorenih travnjaka, do živopisnog stila, i svaka promena iskazuje jedno doba mišljenja: red klasičnog, prirodnost prosvetiteljskog i romantičarsku žudnju za divljinom. Ledi Krum žali za starijim, uređenim izgledom, a Nouksovi planovi obuhvataju i kolibu za pustinjaka. Tako je vrt i mesto u kome se prošlost i sadašnjost susreću.
Pustinjak
Pustinjak kojeg Hana istražuje spaja dve vremenske ravni. Iz manjih tragova u sadašnjosti izvodi se zaključak da je to bio Septimus, koji se posle Tomasinine smrti povukao iz sveta. Lik koji u sadašnjosti ostaje bez imena tako dobija sudbinu u prošlosti, a istraživanje dobija i ljudsko, ne samo istorijsko značenje. Koliba pustinjaka predviđena je već u Nouksovim planovima.
Arkadija i smrt
Naslov upućuje na latinsku izreku (Et in Arcadia ego) povezanu sa Pusenovom slikom „Arkadijski pastiri“, na kojoj pastiri stoje oko groba. Izreka podseća da smrt prodire i u idilični svet. U drami to najdirektnije pokazuje lov na imanju, a lepota parka i Tomasinina sudbina stoje jedno uz drugo. Naslov tako već na početku upozorava da će se iza lepote imanja kriti gubitak.
Ples
Drama se završava plesom likova iz oba doba. Ples spaja prošlost i sadašnjost na istoj sceni i pretvara dramu u sliku neprekidnog kretanja u vremenu. Jedan recenzent taj ples čita kao sliku čitave drame, kao ples uz muziku vremena. On ostaje kao odgovor na misao o hladnom kraju sveta: život se nastavlja uprkos tome.
Dve vremenske ravni, jedna soba
Radnja se događa u jednoj prostoriji, a vremena se smenjuju kroz scene koje postaju sve kraće, dok se na kraju ne preklope. Dve priče se međusobno ogledaju, a likovi odjekuju jedan u drugom: Kloi je savremeni pandan Tomasine, a Gas pandan njenog brata Ogastusa. Time se prošlost i sadašnjost ne prikazuju kao odvojene celine, nego kao par koji se međusobno tumači. Recenzenti konstrukciju drame upoređuju s precizno građenom muzičkom formom.
Nauka i osećanje
Stopard koristi naučne ideje kao dramsku građu. Tomasinina slutnja o toploti suprotstavlja Njutnov svet u kome se sve može predvideti svetu u kome se energija troši, a nered raste, a njene jednačine najavljuju matematiku koja će se javiti tek kasnije. Britanika dramu sažima kao sučeljavanje romantizma iz devetnaestog veka i teorije haosa iz dvadesetog. Naučne ideje nisu odvojene od života: likovi do svakog zaključka o svemiru dolaze kroz ljubav, želju i gubitak.
Istoričari i dokazi
Hana i Bernard predstavljaju dva načina bavljenja prošlošću. Hana traži dokaze i sumnja u lepu priču, a Bernard gradi tezu na slutnji i ubeđenju i žuri da je objavi. Hana se pokazuje kao ona koja je ispravno procenila ljude, dok Bernard tvrdi ono što ne može da dokaže. Ono što je ostalo od Sidli parka, beležnice, lovne knjige i knjige, dovoljno je da se rekonstruiše samo deo istine. Drama tako postavlja i pitanje kakav je odnos između dokumenata, knjiga i onoga što o prošlosti mislimo da znamo.
Žanr i ton
Drama spaja komediju i tugu, a Stopard ju je opisao kao triler i romantičnu tragediju sa šalama. Istraživanje prošlosti ima oblik detektivske igre u kojoj se teza proverava na tragovima, a Bernard je komična figura. Dijalog je oštar i pun obaveštenja o nauci, istoriji i književnosti. Pojedine scene u sadašnjosti, pre svega ona o tetrebima, kritika je ocenila kao opterećene objašnjenjima.
Recepcija i tumačenja
Britanika dramu ubraja među Stopardove kasnije trijumfe. Recenzije iz 1993. bile su podeljene: Majkl Kouvni bio je oduševljen, ali i zbunjen, Džon Piter je komad video kao hladan, a Čarls Spenser kao duboko potresan. U novijim prikazima obožavaoci dramu smatraju Stopardovim najsavršenijim delom, dok kritičari u njoj vide mozgalicu, preopširnu i vezanu za devedesete. Sam Stopard ju je opisao kao triler i romantičnu tragediju sa šalama.
Istorijski i književni kontekst
Stopard je „Arkadiju“ napisao za Nacionalno pozorište u Londonu, koje se za komad obavezalo pre nego što je tekst postojao. Ideju je dobio čitajući knjigu Džejmsa Glajka „Haos“ 1989; poseta prijateljevoj biblioteci 1990. donela mu je zamisao o drami koja suprotstavlja romantičarski i klasični duh. U obzir su došli i Bajronovi životopisi. Radnja je smeštena u jednu prostoriju derbiširske vile Sidli park, čiji se park menja od geometrijskog uređenja, preko otvorenih travnjaka Kapabiliti Brauna, do živopisnog stila koji zastupa vrtlar Nouks. U sadašnjosti 1990-ih Valentin proučava brojnost tetreba, a Hana i Bernard rekonstruišu prošlost. Britanika Stopardov rad odlikuje oštrim igrama reči, domišljatim tokom radnje i veštom konstrukcijom.
Naslov upućuje na latinsku izreku (Et in Arcadia ego) povezanu sa Pusenovom slikom „Arkadijski pastiri“, na kojoj pastiri stoje oko groba. Izreka podseća da smrt prodire i u idilični svet, a u drami to najdirektnije pokazuje lov na imanju. Stopard je prvobitno hteo latinski citat kao naslov, ali ga je iz praktičnih razloga skratio. Drama se kreće između prosvetiteljstva, s njegovim poverenjem u razum, i romantizma, s naglaskom na osećanje i pojedinca, posebno u liku Bajrona. Drama ne prikazuje jednostavan prelaz između epoha, a pitanje uzročnosti i slobodne volje ostavlja otvorenim.
Na sceni
Praizvedba je održana 13. aprila 1993. na sceni „Litlton“ Nacionalnog pozorišta u Londonu, u režiji Trevora Nana; Harijet Volter igrala je ledi Krum. Postavka je gostovala po Britaniji, među ostalim u Šefildu (pozorište Lajseum, od 29. novembra do 4. decembra 1993). Komad je 1994. prešao u Vest End, a 1995. u Njujork. Prvo izvođenje u SAD bilo je 30. marta 1995. u pozorištu Vivijan Bomont u Linkoln centru, takođe u režiji Nana. U dve sezone igrana je 431 put.
Scenski zadatak čini jedna prostorija u kojoj se naizmenično igraju dva doba, do trenutka kada likovi iz oba vremena dele scenu. U londonskoj postavci iz 2009. u režiji Dejvida Levoa Tomasinu je igrala Džesi Kejv, Septimusa Den Stivens, Hanu Samanta Bond, Bernarda Nil Pirson, Valentina Ed Stopard, a ledi Krum Nensi Kerol. Kritičar Majkl Kouvni ocenio je da je Nanova postavka iz 1993. postavila visoku meru pametne komedije o seoskoj kući. Obnova Keri Kreknel u Old Viku 2026. preneta je u Vest End, u pozorište koje nosi Stopardovo ime, gde je igrana u kružnom rasporedu publike, sa vrtećom pozornicom.
Nasleđe i recepcija
Izvorna postava dobila je nagradu Olivije za najbolji novi komad i bila je nominovana za nagradu Toni za najbolji komad; nagradu za najbolji komad 1993. dodelio joj je i list „Ivning standard“. Britanika Arkadiju ubraja među Stopardove kasnije trijumfe.
Drama se redovno obnavlja: u Londonu 2009. u režiji Dejvida Levoa, na Brodveju 2011, a 2026. u Old Viku u režiji Keri Kreknel, čija je obnova dobila dve nominacije za nagradu Olivije za 2026. (najbolja obnova drame i najbolja sporedna glumica, Isis Hejnsvort).
Produkcije i adaptacije
Izabrana izvođenja i adaptacije, svako sa navedenim izvorom.
Pozorište
Arkadija
rež. Trevor Nan · scena „Litlton“, Nacionalno pozorište, London · 1993.
Praizvedba 13. aprila 1993.
Pozorište
Arkadija
rež. Trevor Nan; scenografija Mark Tompson · Lajseum, Šefild (gostovanje Nacionalnog pozorišta) · 1993.
Gostovanje od 29. novembra do 4. decembra 1993.
Izvor: V&A: plakat za gostovanje Nacionalnog pozorišta, Arkadija (1993)
Pozorište
Arkadija
rež. Trevor Nan · Vivijan Bomont, Linkoln centar, Njujork · 1995.
Prvo izvođenje u SAD, 30. marta 1995.
Pozorište
Arkadija
rež. Dejvid Levou; Džesi Kejv, Den Stivens, Samanta Bond, Nil Pirson, Ed Stopard, Nensi Kerol · Vest End, London · 2009.
Obnova iz 2009, ocenjena sa četiri od pet zvezdica.
Izvor: WhatsOnStage: Arcadia (2009)
Pozorište
Arkadija
rež. Keri Kreknel; Isis Hejnsvort (Tomasina) · Old Vik, zatim Vest End, pozorište Tom Stopard, London · 2026.
Nova postavka, nominovana za dve nagrade Olivije 2026; u Vest Endu igrana u kružnom rasporedu publike.
Izvor: London Theatre: Everything you need to know about Arcadia
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- Encyclopaedia Britannica: Arcadiagodina 1993, Derbišir, romantizam i teorija haosa, ocena · britannica.com
- London Theatre: Everything you need to know about Arcadiaradnja, likovi, teme, nagrade, obnove · londontheatre.co.uk
- V&A: plakat za gostovanje Nacionalnog pozorišta, Arkadija (1993)praizvedba 13. aprila 1993, režija, gostovanje u Šefildu · collections.vam.ac.uk
- A Tom Stoppard Bibliography: Arcadiapraizvedba u Litltonu, prvo izvođenje u SAD, objavljivanje · sondheimguide.com
- Encyclopedia.com: Arcadiaradnja po scenama, teme, nagrade, recepcija · encyclopedia.com
- A Noise Within: vodič za Arkadiju (2016/17)nastanak, izvori, likovi, teme · cdn.anoisewithin.org
- A Noise Within: sinopsis Arkadije (Sydney Theatre Company)tok radnje po činovima · cdn.anoisewithin.org
- University of Warwick: Arcadia, study pack (2008)mesto radnje, struktura, naslov, Prosvetiteljstvo i romantizam, haos · warwick.ac.uk
- Time Out: Arcadia, Old Vic (2026)likovi, teme, obnova 2026 · timeout.com
- Aleks Sierz: Arcadia, Old Vicradnja u dva vremena, Hana i Bernard, završetak · sierz.co.uk
- Plays International: Arcadia at the Old Vicradnja, pustinjak, završetak, obnova · playsinternational.org.uk
- WhatsOnStage: Arcadia (2009)obnova 2009, podela, ocena · whatsonstage.com
Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam. Kako proveravamo podatke.