Слуга двају господара

Беатриче је дошла из Торина у Венецију прерушена у свог убијеног брата Федерика, чија је вереница била Клариче. Тражи свог вереника Флоринда, који је побегао јер је у двобоју убио њеног брата. Прима Труфалдина као слугу. Истовремено, Флоринд, који није знао да је она у Венецији, прима у службу истог Труфалдина.

Труфалдино покушава да служи двојици господара, да добије двоструку плату и двоструки оброк. У хаосу гозбе неспретно меша њихове ствари и писма, а Беатриче и Флоринд мисле да је други мртав. Паралелно, Клариче је већ обећана Силвију, а Панталон је у недоумици пред долазак „Федерика”.

На крају Труфалдино признаје обе службе, Беатриче и Флоринд се препознају и помире, Клариче се удаје за Силвија, а Труфалдино са Смералдином склапа веридбу.

Карло Голдони (1707–1793) је реформисао италијанско позориште, мењајући импровизовану комедију дел арте у писани текст са психолошки уверљивим ликовима. Ову комедију је најпре осмислио као сценарио за глумца Антонија Сакија, а касније је текст у целини написао.

Труфалдино је варијанта Арлекина, најпознатије маске комедије дел арте.

Улога Труфалдина захтева пуно физичке спретности: он мора да жонглира, да трчи и да мења расположење. Најпознатија сцена је сервирање вечере двојици господара.

Данашње поставке често враћају елементе комедије дел арте: маске, акробације, импровизацију.

„Слуга двају господара” је најигранија Голдонијева комедија у свету. Имала је многе адаптације, од Стрелерове чувене поставке у Милану до модерне англоамеричке верзије „One Man, Two Guvnors” (2011).

Данас је узор за комедију збрке и за лик слуге који је паметнији од господара.