Sluga dvaju gospodara

Beatriče je došla iz Torina u Veneciju prerušena u svog ubijenog brata Federika, čija je verenica bila Klariče. Traži svog verenika Florinda, koji je pobegao jer je u dvoboju ubio njenog brata. Prima Trufaldina kao slugu. Istovremeno, Florind, koji nije znao da je ona u Veneciji, prima u službu istog Trufaldina.

Trufaldino pokušava da služi dvojici gospodara, da dobije dvostruku platu i dvostruki obrok. U haosu gozbe nespretno meša njihove stvari i pisma, a Beatriče i Florind misle da je drugi mrtav. Paralelno, Klariče je već obećana Silviju, a Pantalon je u nedoumici pred dolazak „Federika”.

Na kraju Trufaldino priznaje obe službe, Beatriče i Florind se prepoznaju i pomire, Klariče se udaje za Silvija, a Trufaldino sa Smeraldinom sklapa veridbu.

Karlo Goldoni (1707–1793) je reformisao italijansko pozorište, menjajući improvizovanu komediju del arte u pisani tekst sa psihološki uverljivim likovima. Ovu komediju je najpre osmislio kao scenario za glumca Antonija Sakija, a kasnije je tekst u celini napisao.

Trufaldino je varijanta Arlekina, najpoznatije maske komedije del arte.

Uloga Trufaldina zahteva puno fizičke spretnosti: on mora da žonglira, da trči i da menja raspoloženje. Najpoznatija scena je serviranje večere dvojici gospodara.

Današnje postavke često vraćaju elemente komedije del arte: maske, akrobacije, improvizaciju.

„Sluga dvaju gospodara” je najigranija Goldonijeva komedija u svetu. Imala je mnoge adaptacije, od Strelerove čuvene postavke u Milanu do moderne angloameričke verzije „One Man, Two Guvnors” (2011).

Danas je uzor za komediju zbrke i za lik sluge koji je pametniji od gospodara.