Пређи на садржај

Сара Кејн

4.48 Психоза

„4.48 Психоза“ је последња драма Саре Кејн, завршена 1999. и први пут изведена 23. јуна 2000. на малој сцени лондонског Роял Корта. Текст нема именоване ликове, место радње ни заплет: састављен је од монолога, разговора с лекаром, листа симптома и лекова и делова о љубави и одбацивању, у којима један ум говори о депресији. Дело озбиљно и без сензационализма приказује болест изнутра, а његово читање као опроштајног писма оспоравају ауторкин брат и Харолд Пинтер. Изводи се као монолог, у три гласа или у већем саставу.

Основни подаци

Аутор
Сара Кејн
Оригинални наслов
4.48 Psychosis
Епоха
Савремена драма
Жанр
Драма
Настанак
2000. (написана 1999.)
Језик оригинала
Енглески
Структура
Фрагменти без чинова и сцена, распоређени као песничке строфе; без именованих ликова и одређеног места.
Место и време радње
Нема одређеног места ни времена; наслов упућује на 4.48 ујутру.

Фабула

Облик текста

„4.48 Психоза“ нема радњу у класичном смислу, чинове ни сцене с именованим ликовима. Текст нема одређено место нити стални ток, а упутстава за извођење има мало. На страници је распоређен као модернистичка песма, а Алекс Сирз (Aleks Sierz) примећује да се свака реплика може приписати и мушкарцу и жени. Дело се може играти као монолог, у три гласа или у већем саставу.

Једини стални ослонац је глас особе која болује од тешке депресије. Роял Корт га описује као неименованог протагонисту који говори кроз растргане монологе и клиничке разговоре. Читалац не добија податке о његовим годинама, полу ни друштвеном положају, а граница између тог гласа и осталих говорника стално се помера.

Од чега је текст састављен

Текст се састоји од фрагмената различитих врста. Међу њима су разговори пацијента с терапеутом, записи о жалости и патњи, критике лечења лековима и дневнички записи. Сирз наводи и листе симптома, резултате лекова, психијатријске упитнике и животне циљеве, а у једној рецензији помињу се и низови бројева које извођач изговара. Љубав и одбацивање, пише Сирз, носе велики део емоционалне снаге текста.

Кретање текста

Редослед делова не прати узрок и последицу. Према рецензији у Дер Фрајтагу (Der Freitag), протагонист се буди у 4.48 сваког јутра и с релативном јасноћом посматра своје стање, док се у тексту смењују бес, самооптуживање, самоубилачке мисли и песничко самопосматрање. Говор се стално прекида и поново наставља, па не настаје утисак напредовања ка расплету, него кружења око једног стања.

Говорници нису означени, нити постоји списак улога. У појединим читањима смењују се пацијент, лекар, вољена особа и сведок, али су то положаје које глас заузима, а не ликови. Завршетак текста је молба упућена другом лицу; читаоци је, према есеју у Парапраксису (Parapraxis), тумаче и као наговештај смрти и као наду.

Лечење у тексту

Део текста чине разговори с терапеутом и лекарима. Према програмској белешци Cal Performances, глас је на терапији и узима лекове који не ублажавају патњу, а лекарима се обраћа мрачним, саркастичним хумором. Рецензија у London Theatre наводи да се у тексту помињу нежељени ефекти лекова, међу њима и емоционална тупост, неповерење у разговорну терапију и питање шта лекар треба да учини када пацијент инсистира на прекиду лечења. Тон је озбиљан и без утехе, али и без сензационализма.

Поставка гласова

Поделу на гласове даје тек поставка. У првој поставци један глас играју три извођача, два женска и један мушки, по одлуци редитеља Џејмса Макдоналда (James Macdonald). Кејти Мичел (Katie Mitchell) је 2017. у Хамбургу поставила комад за једну глумицу, уз други глас који допире снимљен из позадине, а у опери Филипа Венејблса (Philip Venables) из 2016. текст певају певачи.

Лица

  • Глас који говори

    неименован протагонист с тешком депресијом, без одређеног пола, година и положаја; једини стални ослонац текста

  • Лекар, терапеут

    саговорник у деловима о лечењу и лековима; у разговорима с њим јављају се суви хумор и сарказам

  • Вољена особа

    особа којој су упућени делови о љубави и одбацивању; према Сирзу, ти делови носе велики део емоционалне снаге дела

  • Сведок

    положај посматрача, поред пацијента, лекара и вољене особе; у једном читању заједно са жртвом и починиоцем чини круг положаја који се провлачи кроз Кејнино дело

  • Извођачи у првој поставци

    Данијел Еванс (Daniel Evans), Џо Макинис (Jo McInnes) и Мадлин Потер (Madeleine Potter), који су један глас играли као три

Анализа

Кључне теме

  • Депресија изнутра

    Драма приказује тешку депресију из перспективе особе која је доживљава, а не споља. Према Сирзу, у њој се руши граница између сна и јаве и између себе и других. Наслов упућује на 4.48 ујутру, а у једној рецензији протагонист се у то доба буди и са релативном јасноћом посматра своје стање. Критичарка Томоко Секи (Tomoko Seki) дело описује као медитацију о депресији и самоубилачкој жељи.

  • Психијатрија и лечење

    У тексту се јављају разговори с лекарима, лекови и њихови нежељени ефекти, међу којима и емоционална тупост, као и неповерење у разговорну терапију. Секи уочава суви хумор и сарказам упућен лекарима које она описује као заблуделе. Сирз налази посебно узнемирујућом идеју да неки болесни болест прихватају као ознаку идентитета и одбацују лечење, а рецензије истичу и питање шта лекар треба да учини када пацијент одбија терапију.

  • Љубав и одбацивање

    Неузвраћена љубав и одбацивање провлаче се кроз цео текст и, према Сирзу, носе велики део његове емоционалне снаге. У истом тексту има и дирљивих места о пријатељству и о лекарима који саосећају и који не саосећају. Депресија се тако не приказује као издвојено стање, него као нешто што се догађа у односима с другима.

  • Распад граница и једно биће у више гласова

    Сирз пише да се у драми руше границе између сна и јаве и између себе и других. Лекс.дк примећује да ликови у Кејниним каснијим делима постепено нестају, а Секи реплике распоређене међу извођачима назива „хорском субјективношћу“. Један ум тако говори из више уста, па се питање ко говори замењује питањем шта се говори.

  • Дело и биографија

    Прво извођење део критике дочекао је као опроштајно писмо. Сирз бележи да је по речима брата Сајмона Кејна (Simon Kane) такво читање неправедно и према делу и према ауторки, а Марк Рејвенхил (Mark Ravenhill) је предвидео да ће публици бити тешко да дело одвоји од њене биографије. Есејиста у Парапраксису сматра да су такве рецензије уметност сводиле на симптом и запоставиле теме дела: психијатријско насиље, род, самоћу и моћ.

Симболи и мотиви

  • Час 4.48

    Наслов именује доба ноћи, а тумачи га разликују: Сирз га повезује с најмрачнијим часом пред свитање, док га Роял Корт у опису дела и ЕБСКО-ов преглед (EBSCO Research Starters) повезују с тренутком јасноће усред болести. Час је тако и граница између ноћи и дана и између замућене и бистре свести.

  • Листе и бројеви

    Облици медицинског говора, попут листа симптома, резултата лекова, упитника и низова бројева, продиру у песнички текст. У додиру с песничким говором, тај језик показује границе клиничког описа: патња се набраја, а остаје изван набрајања. Сирз их наводи као део текста, а једна рецензија бележи да се низови бројева изговарају на сцени.

  • Завеса и светло на крају

    Завршетак текста је молба упућена другом лицу која се односи на завесу, а читаоци је тумаче и као смрт и као наду. У првој поставци, према Сирзу, на крају је отворен прозор кроз који допиру звуци улице, а у обнови из 2025. извођачи отварају прозоре и допуштају вечерње светло, што Секи чита као наговештај спаса.

Облик као садржај

Сирз „4.48 Психозу“ назива Кејниним најексперименталнијим комадом. Његова расцепканост, мозаик различитих говорних облика, у једној рецензији описује се као одраз значења самог појма психозе. Лекс.дк каснија Кејнина дела описује као лирска, без правог заплета, а Секи комад повезује с постдрамским позориштем и супротставља га Сирзовој категорији „ин-јер-фејс“. Форма и тема тако се подударају: расцепан говор приказује расцепано стање. Текст при том не даје ни годину, ни пол, ни друштвени положај, ни спољашњост говорника, па пажња остаје на самом говору.

Глас, хор и подела улога

Пошто текст не одређује говорнике, подела је ствар поставке. Према Секи, расподела реплика међу извођачима ствара „хорску субјективност“, један ум у више гласова. Макдоналдова одлука о три извођача у првој поставци читана је као подела на положаје жртве, починиоца и сведока, који се провлаче кроз Кејнино стваралаштво. Мичелина поставка из 2017. иде у супротном правцу: један глас поверен једној глумици, уз снимљени други глас, па на почетку подсећа на радио-драму уживо. Облик текста допушта обе врсте поставке.

Хумор и критика медицине

Иако је тема тешка, текст није лишен хумора. Секи примећује да се у разговорима с лекарима јављају суви хумор и сарказам, а у обнови из 2025. публика се током прве половине смејала, што она тумачи тиме да лакши енглески језик и хумор чине очај подношљивијим. Лекови које глас узима, према програмској белешци, не ублажавају патњу, па сарказам постаје један од начина да се о њој говори, а не знак да се њена тежина умањује.

Критички одзив

Оцене облика нису једнодушне. Сирз у приказу праизведбе налази дело упечатљивим, али на махове претерано самоуживајућим, а у рецензији обнове из 2025. сматра да су поједине књижевне алузије и реторика превише младалачке. Исти приказ ипак закључује да обнова за публику која Кејн први пут упознаје може бити одређујуће искуство. Према Проспекту, Кејн има више додирних тачака с класичним драматичарима него с агресивним „ин-јер-фејс“ стилом.

Читање кроз биографију

Дело се често чита као директан израз ауторкине личне патње, а лекс.дк истиче да га текст превазилази. На праизведби је део критике у њему видео опроштајно писмо. Брат Сајмон Кејн и Харолд Пинтер то су читање одбацили, а Парапраксис наводи да такав приступ скида пажњу са психијатријског насиља, рода, самоће и моћи којима се дело бави.

Историјски и књижевни контекст

„4.48 Психоза“ је последња од пет драма Саре Кејн за сцену, настала непосредно пре ауторкине смрти у фебруару 1999. Кејн припада таласу младих британских писаца деведесетих око лондонског Роял Корта, чије су драме суочавале публику с табу темама. Од првог комада, „Разорених“ (1995), њено писање све мање почива на радњи, а све више на говору и ритму, а лекс.дк тај развој повезује с постдрамским позориштем. Роял Корт је претходно изводио „Разорене“ (1995) и „Очишћене“ (1998). У поређењу с „Разореним“, који имају три лика и пет сцена, „4.48 Психоза“ напушта и лик и сцену.

Према ЕБСКО-овом прегледу, наслов потиче из ауторкиног искуства буђења у 4.48 током депресивних епизода. Дело се најчешће чита у светлу њених личних искустава, али критика наглашава да га текст превазилази. Прво извођење у Роял Корту, у време када је уметнички директор био Ијан Риксон (Ian Rickson), одржано је после ауторкине смрти, па је дело од првог дана било повезано с њом. Редитељ првог извођења, Џејмс Макдоналд, режирао је и праизведбу „Разорених“. Њене главне драме, међу њима и ова, објављене су на енглеском, француском, немачком и италијанском.

На сцени

Прво извођење одржано је 23. јуна 2000. на малој сцени Роял Корта (Theatre Upstairs), у режији Џејмса Макдоналда. Играли су Данијел Еванс, Џо Макинис и Мадлин Потер, а представа је трајала око седамдесет минута. Према Сирзу, првом извођењу критика је често прилазила као опроштајном писму; према есеју у Парапраксису, Мајкл Билингтон (Michael Billington) поставио је питање како се уопште оцењује опроштајно писмо од седамдесет пет минута.

Облик текста допушта различите поставке: Сирз наводи да се може играти као монолог, у три гласа или у већем саставу. Обнова из 2025, коју су Роял Корт и Краљевско шекспировско позориште (Royal Shakespeare Company) приредили у истом саставу, играна је на голој белој сцени с великим огледалом и пројекцијама; према Парапраксису, једно од извођења било је темпирано на 4.48 ујутру.

Наслеђе и рецепција

Дело је доживело више врста поставки. Филип Венејблс је 2016. по Кејниној драми написао оперу, која је први пут изведена у Лирик театру у Хамерсмиту, у режији Теда Хафмана (Ted Huffman), а касније приказана на малој сцени Краљевске опере у Ковент Гардену. Кејти Мичел је 2017. у Хамбургу режирала поставку за једну глумицу.

У Србији је комад приказан под насловом „Психоза у 4.48“ у режији Немање Мијовића, као гостовање на сцени Битеф театра; представу је покренула група младих људи који су сматрали да је депресија недовољно присутна на јавној сцени. Према часопису Проспект, Кејн је у континенталној Европи један од најзначајнијих драматичара 20. века.

Продукције и адаптације

Изабрана извођења и адаптације, свако са наведеним извором.

Позориште

4.48 Психоза (4.48 Psychosis)

реж. Џејмс Макдоналд · Роял Корт, Лондон (Theatre Upstairs) · 2000.

Праизведба 23. јуна 2000. у подели Данијел Еванс, Џо Макинис и Мадлин Потер; сценографија и светло Џереми Херберт (Jeremy Herbert).

Извор: Royal Court Theatre, Living Archive: 4.48 Psychosis (2000)

Опера

4.48 Психоза (опера, 4.48 Psychosis)

композитор Филип Венејблс, реж. Тед Хафман · Лирик театар, Хамерсмит; касније Краљевска опера, Ковент Гарден · 2016.

Опера по Кејниној драми за шест певача; праизведена у Лирик театру, касније приказана на сцени Линбери Краљевске опере.

Извор: Royal Opera House: 4.48 Psychosis (Ted Huffman)

Позориште

4.48 Психоза (4.48 Psychose)

реж. Кејти Мичел · Немачко позориште, Хамбург (Deutsches Schauspielhaus, Malersaal) · 2017.

Поставка премијерно изведена 24. марта 2017; цео текст игра једна глумица, Јулија Винингер (Julia Wieninger), уз снимљени глас Паула Хервига (Paul Herwig).

Извор: Der Freitag: Premierenkritik, 4.48 Psychose (2017)

Позориште

4.48 Психоза (4.48 Psychosis)

реж. Џејмс Макдоналд · Роял Корт, Лондон, у копродукцији с Краљевским шекспировским позориштем; затим Стратфорд на Ејвону (The Other Place) · 2025.

Обнова прве поставке у истом саставу, од 12. јуна до 5. јула 2025. у Роял Корту, затим у Стратфорду.

Извор: Royal Court Theatre, Living Archive: 4.48 Psychosis (2025)

Појмови уз ово дело

Извори

  1. Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Royal Court Theatre, Living Archive: 4.48 Psychosis (2000)датум и место праизведбе, режија и подела, опис дела, уметнички директор · livingarchive.royalcourttheatre.com
  3. Royal Court Theatre, Living Archive: 4.48 Psychosis (2025)обнова 2025, повратак оригиналног састава · livingarchive.royalcourttheatre.com
  4. A. Sierz, In-Yer-Face Theatre: Sarah Kaneструктура, састав текста, наслов, пријем на праизведби, ставови Сајмона Кејна и Рејвенхила · inyerfacetheatre.com
  5. A. Sierz, 4.48 Psychosis, Royal Court (рецензија обнове, 2025)облик текста, листе и упитници, љубав и одбацивање, сценографија обнове · sierz.co.uk
  6. Orlando Project (Cambridge): Sarah Kaneдатум праизведбе, трајање · orlando.cambridge.org
  7. Lex.dk (Den Store Danske): Sarah Kaneкаснија дела без заплета, ликови који нестају, читање кроз биографију, постдрамска оријентација · lex.dk
  8. Parapraxis: Touching Her Absenceзавршетак текста, пријем на праизведби, критика читања кроз биографију, каснија извођења · parapraxismagazine.com
  9. T. Seki, Englishness and Humanity: The Revival of 4.48 Psychosis, Critical Stages 32хорска субјективност, хумор, постдрамско читање, обнова 2025 · critical-stages.org
  10. London Theatre: 4.48 Psychosis, Royal Court (рецензија обнове)трајање, лекови и лечење, три извођача као један поглед · londontheatre1.com
  11. EBSCO Research Starters: Sarah Kaneпорекло наслова, одбацивање читања као писма (Пинтер, брат), европска рецепција · ebsco.com
  12. Der Freitag: Premierenkritik, 4.48 Psychose (Hamburg, 2017)поставка Кејти Мичел, низови бројева, 4.48 као време буђења · freitag.de
  13. Royal Opera House: 4.48 Psychosis (Ted Huffman)опера Филипа Венејблса · rbo.org.uk
  14. Битеф театар, база представа: Психоза у 4.48поставка у режији Немање Мијовића · teatar.bitef.rs
  15. Prospect: Sarah Kane, Sheffield Theatres: has her time come?положај Кејн у европском позоришту · prospectmagazine.co.uk
  16. Cal Performances: програмска белешка за 4.48 Psychosis (2004)подела једног гласа на три извођача · calperformances.org

Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам. Како проверавамо податке.